POČETAK KRAJA? DVE GODINE ŽIVOTA SA KORONOM Od epidemije, preko vanrednog stanja do ukidanja kovid propusnica

Svet je uveliko strahovao od nove pošasti, Srbi su, kao i uvek, mislili „neće nas“ - ovako bi se ukratko mogao opisati jedan od najtežih perioda u novijoj istoriji našeg naroda.

Dok se prosečan građanin osvestio, potvrđen je prvi slučaj koronavirusa kod muškarca I. Đ. (43) iz Bačke Topole. Bilo je to 6. marta 2020. godine, a 14 dana kasnije, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu registrovana je i prva žrtva - od posledica koronavirusa preminuo je pedesetdevetogodišnjak iz Kikinde. Epidemija je proglašena 19. marta, prethodno je, četiri dana ranije, uvedeno vanredno stanje, koje je ukinuto 6. maja.

Sirće za kvake, rakija za stomak

U međuvremenu, kako to obično biva, od eksperata za vojevanje, većina građana očas se transformisala u stručnjake za viruse. U pokušaju da očiste sve što se očistiti moglo koristili su sredstva za dezinfekciju, prvo fabrička, potom i iz domaće radinosti (sirće, beli luk, rakiju mučenicu). Prvim domove, drugim  unutrašnje hramove - svoja tela. Mere koje je država propisala shvatili su bukvalno, nemali broj sugrađana koji imaju dvorišta tačno u 18 h je bežao u kuće, o gostima za slavu nije bilo ni reči. Zdravlje, kako sopstveno tako i bližnjih, bila je jedina želja s kojom se odlazilo u krevet i ustajalo iz njega, a glavna preokupacija, osim suočavanja s novim sojevima i talasima pandemije bila je ostati normalan u nenormalnom vremenu. 

Alo

 

Poznat po nesalomivom duhu, srpski narod je koristio svaku situaciju da skrene misli sa crnih brojki preminulih i obolelih kojima su se lekari - tihi junaci ovog „rata“ borili za živote. Čim bi se pojavila kakva trivija, tipa one u Južnoj Kaliforniji gde su profesorku molekularne biologije u Školi medicine Kek u martu 2020. godine poznanici zvali i pitali koliko dugo treba da drže konzervu pasulja potopljenu u varikini pre nego što je unesu u kuću, bezrezervno su je delili sa komšijama.

Alo

Da je bar lambada, lakše bi nam bilo

Virolozi su od početka upozoravali kako će virus korone stalno mutirati, izređali su gotovo sva slova grčkog alfabeta. Svetska zdravstvena organizacija je išla redom, sve dok slova ni i ksi nisu preskočena, kad je novom soju dat naziv omikron. Prema nekim spekulacijama, ksi je izbegnuto u znak poštovanja prema kineskom predsedniku Si Đinpingu.

Neke vrste korone su bile smrtonosnije, druge manje, ali i ovde su Srbi našli načina da se našale. Posle delte, svetom je zavladala lambda, a naši građani su se šalili: „Da je bar lambada, lakše bi nam bilo“. Naravno, svesni ozbiljnosti situacije, većinski su poslušali apele Kriznog štaba i uredno su se vakcinisali. Zahvaljujući pravovremenom reagovanju državnog vrha, mogli su da biraju kojom vakcinom će zaštiti sebe i najvoljenije. Od početka u opticaju je bilo šest različitih cepiva, a prema rečima predsednika Vučića, do sredine januara 2022. godine u Srbiji je vakcinisano 58 odsto stanovništva. Ne samo da je to procentualno više nego u mnogim zemljama Evropske unije, već je činjenica da su i mnogi iz regiona dolazili u Beograd da se vakcinišu, kao i da je Srbija određeni broj vakcina ustupila Crnogorcima, Albancima, Makedoncima, Bugarima, Mađarima, državljanima Republike Srpske i BiH.

Alo

Za dve godine testirano je 8.814.153 građana Srbije. U januaru ove godine cena PCR testa spuštena je sa devet na šest hiljada dinara, a cena antigenskog sa 3.500 na 1.800 dinara. Posebno raduje vest da je iz dana u dan i na globalnom i na lokalnom nivou situacija sve bolja. Mnoge evropske zemlje već su stavile van snage većinu protivepidemijskih mera, što će verovatno da uradi u Srbija. Očekuje se da će Krizni štab ukinuti kovid propusnice uvedene 23. oktobra prošle godine.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI