PAZITE SE ZA PRVI MAJ! Ako sretnete neku od ovih životinja evo kako da postupite
Krpelji
Krpelji su možda čak i najopasnija stvorenja koja možete da sretnete u prirodi ovih dana. Ne postoji dobar scenario u kom vas ujede krpelj, vađenje je naporno i bolno, a neretko su zaraženi bakterijom koja izaziva lajmsku bolest.
Ekipe "Gradske čistoće" su neposredno pre praznika sprovele akciju čišćenja i analiziranje zelenih površina po gradu. Međutim, iako je broj krpelja smanjen, to ne znači da smemo da se opustimo jer su analize dale zabrinjavajuće podatke. Veliki broj ispitanih krpelja je bio zaražen upravo bakterijom koja izaziva lajmska bolest, a dovoljan je samo jedan ujed da se osoba zarazi.
Najčešće mesto ujeda krpelja su ekstremiteti, pa nošenje čarapa i dugih pantalona smanjuje mogućnost da do toga dođe, jer ne mogu da priđu do kože.
Foto: Shutterstock
Prilikom odlaska u prirodu možete koristiti neka repelentna sredstva, znamo da postoje sredstva za zaštitu od ujeda komaraca, recimo. Dalje, savetuju se dugačke nogavice, rukavi, ali s obzirom da nam dolazi sve toplije vreme, pitanje je koliko taj savet ima smisla. Ali ono što je najbitnije je, nakon svakog povratka iz prirode dobro prekontrolisati kožu, noge, ruke, glavu... - rekao je ranije profesor Žarko Ranković.
Kako ističe, krpelja nemojte vaditi sami, to radi isključivo stručno lice.
- Ranije se recimo stavljao alkohol, ulje, ili neko drugo sredstvo, ali to se nikako ne preporučuje jer primena svih tih sredstava mogu da izazovu da krpelj povrati, pa ukoliko je inficiran, on u kožu može da ubrizga boreliju burgdorferi, koja izaziva lajamsku bolest. Srećom, nema razloga za paniku, nisu svi krpelji zaraženi, ali svakako je neophodno javiti se lekaru - savetuje dr Ranković.
Od ujeda zaraženog krpelja može se javiti povišena temperatura, bolovi u mišićima koji mogu biti signal infekcije, tada se pacijent leči antibiotikom, ali ako infekcija ne bude zaustavljena može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Simptomi lajmske bolesti su opšta slabost, umor, drhtavica, blago povišena telesna temperatura, glavobolja, ukočenost vrata, bolovi u mišića i zglobovima, natečeni limfni čvorovi vrata ili glave.
Zmije
Jedan od najvećih strahova pored visine i straha od insekata jeste i fobija od zmija. Mnogi se ježe na samo pomen imena ovog gmizavca, a kada se nađu oči u oči sa svojom najvećom noćnom morom preplaše se i često prave greške koje mogu da im ugroze bezbednost.
Čini se kao da su zmije preplavile Beograd u poslednjih mesec dana, međutim ne radi se ni o kakvoj najezdi. Ovo je doba godinu u kome se one bude iz hibernacije, a zbog dosadnih gostiju često napuštaju svoja prirodna okruženja i zalaze u grad.
Olakšavajuća okolnost za sve jeste da zmije koje obitavaju na našim prostorima uglavnom ne predstavljaju opasnost za čoveka. Neke od vrsta koje se često viđaju su: belouška, ribarica, eskulapov ili šumski smuk, stepski smuk, četvoroprugi smuk, šilac, smukulja, poskok, šarka, šargan. Od nabrojanih vrsta samo su poslednje tri otrovne, a Šargan je zastupljen samo na Šar planini i Prokletijma.
Poskok i šarka imaju sličnu jačinu otrova, ali je poskok zmija koja uglavnom ujeda u prirodi jer se najčešće sreće. Ukoliko dođe do ujeda, prva pomoć koja se primenjuje je istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice. Rana se ne sme isisavati jer postoji šansa da u usnoj duplji postoji ranica preko koje otrov može da uđe u krvotok. Istisnuti otrov koji je ostao na površini kože treba obrisati suvom maramicom ili ubrusom.
Osoba koju je ujela zmija treba da pije što više vode i nijedan drugi napitak, dok je mesto ugriza, po mogućnosti, potrebno tretirati hladnim oblogama. Važno je da se ujedena osoba umiri. Panika, nagli pokreti ili trčanje ubrzavaju cirkulaciju krvi čime doprinose širenju toksina kroz organizam. Podvezivanje je moguće samo u izuzetnim slučajevima i uz mere opreza, jer nepravilna primena može da dovede do velikih posledica. Nakon ukazivanja prve pomoći, ujedenu osobu treba sprovesti do prve bolnice.
Ukoliko naiđete na zmiju u svojoj okolini, treba da pozovete telefonom "Veterinu Beograd". Kontakt telefon službe zoohigijene je 011 329-30-99, ovaj broj možete pozvati svakog radnog dana od 7 do 22 časa. Ostale dežurne kontakte možete pronaći na sajtu JKP "Veterina Beograd".
Ukoliko boravite u nekoj baš diviljni, izbegavajte duboku travu a ako ste blizu nekog kamenja, najbolje je da se krećete sa štapom i povrmeno udarate njime o tlo. Taj zvuk rasteruje zmije.
Škorpije
I pored toga što kod nekih ljudi izazivaju strah, na zmije smo kolko-tolko navikli, krpelje ne vidimo pa ih se ne plašimo, ali zato sugrađani ne mogu ravnodušno da reaguju kada vide škorpije.
Ipak, nema razloga za brigu, jer domaće škorpije nisu smrtno otrovne. Međutim, iako sam ubod nije preterano opasan i u rangu je ose ili pčele, ali može da izazove ozbiljne tegobe ukoliko je osoba alergična.
Dugačke su svega nekoliko centimetara i na ovim prostorima žive duže od ljudi. Uglavnom se pojavljuju u prirodi, a u gradu im izgleda najviše odgovaraju Stari grad i Vračar.
- Nikako ne treba hvatati škorpije rukama. Pojedinačne primerke možemo ukloniti sami, a ukoliko se jave u većem broju onda je potreno kontaktirati neku stručnu službu, kao što je na primer Zavod za biocide - objasnili su iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
U prirodi ćete mnogo lakše naleteti na škorpiju nego u centru Beograda. One se zavlače ispod stena, jer im preti isušivanje. Obično izlaze tokom noći da se hrane, međutim, ovaj period godine, kada je toplo, pogoduje im da se osunčaju i uskladište energiju. Njihovo mesto za "skrivanje" uglavnom su pukotine, gde prezime, čekajući toplije dane.
Građani se često susreću i sa tzv. "lažnim škorpijama" koje su veličine do 8 milimetara, nemaju otrovnu žaoku i ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljude.
Šakali
Ove divlje zveri nalik psima, čija je ekspanzija počela pre tridesetak godina, prilično su se namnožile u okolini prestonice.
Pored lovaca koji im ne daju mira, šakali i ljudi se u suštini retko susreću. Ipak, poslednjih nedelja, bilo je takvih prijava, a kako nam je objašnjeno, šakali sada sve češće prilaze gradu jer su gladni, a i sada se mere u hiljadama, za razliku od ranije kada ih je bilo nekoliko stotin.
Ali, ako živite u Pančevačkom ritu, velika je šansa da uveče začujete uznemirujuće zvuke zavijanja iz komšiluka jer se upravo u ovom kraju šakali najčešće mogu sresti, kada je reč o okolini Beograda. Sad su se pojavili i u podunavskom delu lovišta, odnosno u Višnjici, Velikom Selu, Slanicima i prema Grockoj, odnosno Vinči.
Ove životinje nemaju ništa ni protiv drugih naselja u prestonici pa su tako prethodnih nedelja sugrađani iz Kaluđerice, Mirijeva i sa Karaburme svedočili da su ih viđali.
Ipak, stručnjaci kažu da oni retko kada napadaju ljude, i da će pre da se okrenu i da odu.
Proizvodnja vozila "fiat panda" na struju počeće u "Zastavi" sredinom 2024. godine - Alo.rs
- Šanse da vas napadne šakal su ravne da dobijete sedmicu na LOTO-u. Ja više od 30 godina radim sa životinjama i imao sam prilike samo dva puta da vidim šakala uživo. Plus, oni izlaze tek na svake dve-tri godine, a pojedini koji zalutaju u naselja su u većini slučajeva "odbačeni" od čopora. Ne znamo kako izgleda njihova socijalna struktura, pa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo zašto se to dešava. Najbolje šta možete da uradite ukoliko vidite šakala jeste da se okrenete i nastavite svojim putem. Skoro nikada ne napadaju ljude jer su obično gladni, znaju da ne mogu da savladaju čoveka, pa jednostavno neće da troše preko potrebnu energiju - rekao je Budimir Grubić, direktor "Veterine Beograd".
Glavna hrana šakalima su klanični otpad i glodari na poljoprivrednim površinama. Teški su između 11 i 13 kilograma i ne mogu ozbiljnije da ozlede čoveka, ali poput svake životinje, mogu da ujedu, ali se to, kažu, zaista retko dešava.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)