ANALIZA IFIMES Srbija je ključna za stabilnost i mir u regionu

Ohrabruje najava izbora nove vlade Srbije, da će to biti vlada sa novom energijom i velikim personalnim promenama, koja će imati još jači fokus na evropskim integracijama i da će po svom sastavu biti multietnička kao nikada do sada, navodi IFIMES u analizi pod naslovom "Srbija 2022: Jačanje spoljne politike i afirmacija njenog međunarodnog položaja''.

Ocene ključnih međunarodnih faktora pokazuju, da je Srbija epicentar normalizacije odnosa Zapadnog Balkana, kao i lokomotiva evrointegracija zemalja na Zapadnom Balkanu, ocenjuje Institut. Približavanje Srbije ka članstvu EU je posebno intenzivno poslednjih nekoliko godina.

Srbija ima najsnažniju i najrazvijeniju kadrovsku i logističku infrastrukturu sa kojom može u relativno kratkom roku da odgovori na izazove pregovaračkog procesa i potvrdi atribut da je lokomotiva evropskih integracija na Zapadnom Balkanu, ističe IFIMES.

Otvoreni Balkan je, navodi Institut, nastao kao izvorna ideja proizašla iz realnih potreba građana zemalja Zapadnog Balkana kako bi se unapredili ekonomski i svaki drugi odnosi u regionu jer se čak 70 - 80 odsto robne razmene vrši u regionu.

To su uvideli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i albanski premijer Edi Rama.

IFIMES ocenjuje da je važno da Otvorenom Balkanu pristupe Bosna i Hercegovina i Crna Gora, a očekuje se da zemlje koje još nisu pristupile Otvorenom Balkanu argumentirano obrazlože svoje protivljenje ovoj ideji, posebno imajući u vidu da se inicijativi Otvoreni Balkan spočitavaju velikosrpske i velikoalbanske ambicije.

Analitičari smatraju da je Otvoreni Balkan regionalna inicijativa za 21. vek, jer će eliminisati granične kontrole i ostale barijere za lakše kretanje (ljudi, robe, kapitala i usluga) u regionu.

Prema navodima IFIMES-a, Srbija se nalazi u specifičnoj situaciji kada je reč o zahtevima međunarodne zajednice prema njoj.

EU od Srbije traži da prizna tzv. Kosovo, dok EU istovremeno ne može da prisili svojih pet članica da priznaju tzv. Kosovo - Španiju, Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku, navodi se u analizi.

EU traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, iako je Srbija u UN osudila rusku invaziju, navodi IFIMES.

Nad predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, navodi Institut, vrši se intenzivan međunarodni pritisak da prizna nezavisnost tzv. Kosova i da uskladi spoljnu politiku Srbije sa EU, a posebno se insistira na uvođenju sankcija Rusiji.

EU od Srbije traži da uskladi odnosno da podredi svoju spoljnu politiku EU, a da pri tome nema nikakvih naznaka, a kamo li garancija kada će i da li će uopšte doći do proširenja EU i da li će Srbija postati punopravna članica EU, ocenjuje IFIMES.

Analitičari smatraju, da je održavanje Samita Pokreta Nesvrstanih u Beogradu 2021. godine strateški potez predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa dalekosežnim posljedicama, koji doprinosi snažnijem pozicioniranju Srbije u međunarodnim odnosima posebno sa tom grupacijom država, islamsko-arapskim svetom i državama Bliskog istoka.

Sve je to, kako dodaju iz IFIMES-a, ''sastavni deo politike rebrendiranja Srbije'' u međunarodnim i regionalnim okvirima, što otvara mogućnosti različitih oblika saradnje pored političke, koja je izuzetno važna za Srbiju, i u sferi ekonomije, nauke, kulture i razmene iskustava.

Nedavna poseta predsednika Egipta Abdula Fataha Al Sisija je, između ostalog, posledica veće i snažnije uloge Srbije u međunarodnim odnosima, koju Srbija vodi proteklih nekoliko godina pošto je taj segment odnosa bio zanemarivan od vremena raspada bivše SFRJ, dodaje se u analizi.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI