ZEMLJA KEŠA Uplašeni zbog devalvacije evra građani rešili da ulažu u siguran posao
Kupovati radi uštede - na prvu loptu ne zvuči logično, ali iskusni trgovci znaju da izaberu najbolji trenutak za kupovinu kako bi kasnije vratili istu ili veću količinu novca. Upravo zato je tržište nekretnina u Srbiji ove godine planulo - Srbi su se uplašili pada vrednosti evra, dolara, franka i svih ostalih valuta, pa su ono što su imali na računima i u slamaricama brže-bolje uložili u stanove i kuće.
Tokom 2022. godine više od milijardu evra uloženo je u stanove širom Srbije, najviše u Beogradu - čak 712 miliona evra. Taj deo priče i jeste očekivan s obzirom na to da se u glavnom gradu najviše gradi, a i najskuplji je kvadrat.
Beograd najskuplji
Iako je kvadrat stana u pojedinim delovima glavnog grada poput Savskog venca, Novog Beograda, Dorćola i Vračara i po nekoliko hiljada evra, i to još dok su u izgradnji, čini se da se prodaju i pre nego što oglas stigne do svih čitalaca.
- Uzrok svemu tome je ekspanzivna monetarna politika Evropske unije i visoka inflacija, a zbog visoke inflacije dosta ljudi koji su držali keš je jednostavno želelo da sačuva svoj kapital i ulazili su u nekretnine kao jedini vid kapitalnih investicija kod nas - izjavio je Nebojša Nešovanović iz CBRE, međunarodne konsultantske kuće za nekretnine.
Trguju stari bogataši
Sudeći po poslednjem izveštaju RGZ-a, mnogo je onih koji zasad keša imaju dovoljno, jer je čak 88 odsto svih nepokretnosti plaćeno gotovinom, a samo 12 procenata kupljeno je na kredit.
Ipak, kako za Alo! kaže Vojislav Božić iz jedne prestoničke agencije za nekretnine, i dalje to nisu „obični ljudi, radnici, mali privrednici“ koji su sakupljali novac, pa sada mogu da kupe garsonjeru ili jednosoban stan za porodicu.
- Sada ovaj talas prodaje, kada je krenuo da pada evro, uglavnom čine ljudi koji imaju velike svote novca na računima ili u sefovima. Oni skromnijih mogućnosti čekaju i nadaju se padu cena - kaže Božić.
Foto: Shutterstock
Prema rečima Ervina Pašanovića iz Društva procenitelja Srbije, s tom visokom cenom kupci traže i bolji kvalitet.
- Oni žele i znaju da će s novim zgradama dobiti bolji kvalitet. Ne mogu da se uporede zgrade koje su izgrađene sada s onima od pre 10 ili 15 godina. To je više nego duplo bolji kvalitet, i same gradnje i dizajna i projektovanja i bravarije i stolarije i svega ostalog.
Za kuće, vikendice, poslovne prostore, građevinsko i poljoprivredno zemljište u drugom kvartalu ove godine potrošeno je blizu milijardu evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u opštini Ruma, gde je 5,66 hektara plaćeno milion evra.
Stišavanje na jesen
Takozvano zamrzavanje tržišta koje podrazumeva manji broj transakcija nego u prethodnom periodu trgovci i procenitelji očekuju na jesen ili na proleće.
- Dobar deo investitora je čuvao kapital u nekretninama i bežao iz keša, ali ne očekujemo da će to nastaviti da rade u narednom periodu jer će keš imati sve veću cenu - kaže Nebojša Nešovanović iz CBRE.
Najskuplji kvadrat 9.500 evra
Najveća cena kvadrata od 9.500 dostignuta je na lokaciji Beograd na vodi, gde je prodat i najskuplji stan od gotovo 1.400.000 evra.
- Kada je reč o najskupljim stanovima, možemo slobodno da kažemo da su se naši ljudi iz inostranstva izdvojili kao najveći kupci. Imamo dosta kupaca iz regiona, posebno iz Crne Gore, iz Bosne i Severne Makedonije. Postoji i dosta Kineza i kupaca iz arapskih zemalja - kaže Nevena Milić iz „Kadene sadebi“, svetske franšize za stambene nekretnine.
Prosečna cena kvadrata na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu je oko 3.500 evra, a uglavnom su to rezidencijalni kompleksi zgrada, kondominijumi s brojnim sadržajima za stanare.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)