BOLJI SMO OD KOMPJUTERA Veštačka inteligencija ima IQ 85, prosečan Srbin 87: Srbi pametniji od robota!
Pojava čuda od softvera, programa Chat GPT, odnosno komunikacije sa veštačkom inteligencijom putem interneta, pokrenula je lavinu pitanja iz sfere bezbednosti i etike. Najčešće se može čuti da će nas roboti jednog dana sve zameniti.
Da nije baš tako i da bar mi u Srbiji ne bi trebalo da brinemo, za Alo! je objasnio profesor informacionih tehnologija dr Petar Kočović, koji je testirao veštačku inteligenciju.
Foto: Printskrin
- Veštačka inteligencija, da citiram Laneta Gutovića, ne može da škodi. Programom koji je delimično Tjuringov test skinuo sam 38 pitanja sa testiranja inteligencije i postavio sam ih računaru. Odgovori su beleženi po sistemu tačno ili pogrešno. Došli smo do koeficijenta inteligencije od 85, a u Srbiji je prosek inteligencije 87, tako da ispada je GPT gluplji od prosečnog Srbina - istakao je profesor Kočović, i najavio dodatno testiranje programa Chat GPT.
- Moj tim bi u narednih desetak do 15 dana trebalo da uradi detaljnije testiranje softvera Chat GPT po Tjuringovom testu - istakao je profesor Kočović.
Dupleks prevario frizerku
Izvršni direktor kompanije „Gugl“ Sundar Pičaj je 2018. godine predstavio neformalni Tjuringov test kada je objavio video-snimak virtuelnog asistenta kompanije, pod nazivom „Duplex“, koji poziva frizerski salon i uspešno rezerviše termin. Izgleda da žena koja se javila na telefon nije imala pojma da razgovara s računarom. Pojedini mediji koji su pratili eksperiment nagovestili su da je ceo događaj verovatno namešten, ali uopšte nije teško zamisliti da bi savremeni virtuelni asistent mogao da prevari nekoga ko nije svestan da se sprovodi Tjuringov test.
Podsećanja radi, već sedam decenija naučnici primenjuju test britanskog matematičara i stručnjaka za kriptologiju Alana Tjurniga, koji je 1950. predstavio izazovni misaoni eksperiment. Takozvani Tjuringov test je igra za tri osobe u kojoj računar koristi pisanu komunikaciju kako bi pokušao da prevari ljudskog ispitivača da pomisli da je računar prava osoba. Uprkos velikom napretku u razvoju veštačke inteligencije, nijedan računar nikada nije položio Tjuringov test.
Foto:Shutterstock
Profesor Kočović je naveo i da se 1956. godine u Darkvutu okupila jedanaestorka koju je predvodio Džon Makarti.
- Tada je nastao pojam veštačke inteligencije i tada je jedanaestoro njih, među kojima je možda najpoznatiji Marvin Minski, reklo da će se ljudska i veštačka inteligencija susresti 2100. i to se zove tačka singulariteta - ukazao je Kočović.
Prema njegovim rečima, 2000. je zbog dodatnog razvoja veštačke inteligencije to pomereno na 2050. godinu, a ove godine je Ilon Mask rekao da je upravo 2023. ta kada se sreću veštačka i prirodna inteligencija.
- Međutim, glavna stvar je da to nije jedini program, ali se digla najveća buka oko njega. Imali smo i „Elizu“ koja predstavlja komunikaciju čoveka sa računarom, s varijantom da računar ponudi neke odgovore. Vremenom se razvila obrada jezika, imamo neuronske mreže, imamo mogućnosti da odemo u baze podataka i znanja i mogućnost da dobijemo nekakav odgovor. Chat GPT ima napunjenu bazu podataka i od tada pitanja, zaključci i odgovori ulaze u novu bazu podataka - objasnio je Kočović.
Kako god, zbog sve izraženijeg straha da će inteligencija koju demonstriraju mašine ugroziti čovečanstvo, neka od vodećih imena u oblasti razvoja informacione tehnologije predložila su šestomesečni moratorijum na razvoj veštačke inteligencije.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)