HRABROST POBEĐUJE Anđela Trajković: Filipa sam rodila uprkos tome što se od detinjstva borim s dijabetesom i Hašimotom

Svako jutro pre nego što doručkujem izmerim nivo šećera, dam sebi određenu dozu insulina, podojim dete, pa pre svakog obroka opet merim šećer, nekada i sat posle jela kako bih znala da li treba da dođe do promene u terapiji ili ne, i tako ukrug - ovako izgleda dnevna rutina jedne mlade mame, dvadesetosmogodišnje Anđele Trajković koja se već dvadeset godina bori sa dijabetesom tipa 1.

- Ponekada pomislim da sam zahvalna na tome što imam dijabetes jer me je naučio da rano postanem samostalna, da budem odgovorna, disciplinovana. Samokontrola mora da bude jaka ako želite da rezultati budu dobri - objašnjava Anđela i dodaje da i ona ponekad „zgreši“ ali da zna kako to treba da pokrije.

Najgora je bolest neznanja

Kad joj je dijagnostikovan dijabetes, o toj bolesti nije mnogo znala. Sve je počelo kada se kao dete inficirala virusom koji joj je oborio imunitet. Ubrzo je razvila standardne simptome dijabetesa - učestalu žeđ, mokrenje, gubitak apetita i težine. Na Institut za majku i dete stigla je u teškom stanju, situacija je bila alarmantna.

- U bolnici sam se pojavila sa glikemijom 45,5. Na sreću, bila sam u potpuno svesnom stanju. Uspostavili su mi dijagnozu i insulinsku terapiju, bila sam bolje, ali novi način života mi nije lako pao - seća se Anđela i dodaje da je od samog početka bila svesna svoje bolesti.

Foto Kristina Stojanović

- Imala sam pozitivan stav i mislim da je to prvi korak u lečenju. Kad ste bolesni, to nije jedini problem, ljudi se plaše, pogotovo ako ne znaju ništa o bolesti od koje bolujete. U osnovnoj školi sam doživljavala diskriminaciju, kako od učenika, tako i od nastavnika i direktora škole… Tada nisu postojala udruženja koja su širila svest o dijabetesu, nije se o tome pričalo, niti se mnogo znalo. Ljudi su mislili da je dijabetes zarazna bolest - priča Anđela.

Trudnoća i dijabetes

Anđela boluje od dijabetesa, ali i od Hašimoto tiroiditisa. Međutim, i pored toga, ona je bila spremna na sve što je čeka kada je ostala u drugom stanju.

- Mlada sam, jaka, puna pozitivne energije i prihvatila sam lepe vesti s radošću. Znala sam da me čekaju prepreke, ali to me nije sprečilo da se radujem onome što dolazi. Nulta negativna sam krvna grupa, što dodatno otežava moju situaciju, pa sam svake nedelje imala preglede - kaže Anđela i dodaje da je bilo i teških trenutaka kao kada se u trećem mesecu trudnoće suočila sa još jednim izazovom koji je poremetio tok lečenja njene osnovne bolesti.

Foto privatna arhiva

- Imala sam hematom, kratko, ali za mene je to izgledalo kao da traje čitavu večnost. Morala sam da mirujem, primala sam progesteron depo i niko mi nije rekao da će mi zbog toga biti neophodna veća količina insulina. Posledično sam imala problema s glikoregulacijom i u tom periodu mi je bilo izuzetno teško -  a sve ove savladane prepreke i želja da ohrabri i druge žene navele su Anđelu da na svom Instagram profilu prodeli kako je to imati dijabetes i Hašimoto, a biti usredsređen na zdravo vođenje trudnoće.

- Počela sam da pišem na društvenim mrežama sa željom da pokažem kakve izazove ima trudnica koja boluje od dijabetesa jer je važno da na ove teme pričamo. Prvo, dijabetes mora da bude pod kontrolom, jer samo tako možemo da živimo radosno i ispunjeno i da budemo spremni na sve što nas čeka u životu, a pre svega na trudnoću - objasnila je Anđela i dodala da je jedino loše iskustvo imala na samom porođaju, jer iako je kroz pripremu za porođaj i preporuku endokrinologa sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma trebalo da tokom celog porođaja kao i nakon njega ima na sebi insulinsku pumpu, sa unapred korigovanim dozama insulina, zbog zastarelih protokola nije mogla da koristi tu savremenu terapiju.

- Moj život je time, na neki način, bio ugrožen. Uzeli su mi pumpu i šećer su mi regulisali rastvorom koji sam koristila pre dvadeset godina. Volela bih da naše zdravstvene ustanove uvedu promene kako bi i druge žene u Srbiji koje žive sa dijabetesom tip 1 i koriste insulinsku pumpu kao savremenu vrstu terapije koju im je obezbedila država, mogle da se porode potpuno normalno, zdravo i bezbedno koristeći je - apeluje Anđela.

Dečak Filip se rodio 20. decembra kao zdrava beba, Anđela ga doji, prvih desetak dana joj je mnogo padao šećer posle dojenja, ali to je bio period prilagođavanja, pa se to sredilo vremenom.

Korak više - šećer niže

Anđela je od malih nogu fizički aktivna, folklorom se aktivno bavi od pete godine u ansamblu „Talija“. Zahvaljujući tome, danas, pored svog redovnog posla (radi kao agent podrške, govori engleski, španski i ruski jezik) ona je i dečji trener folklora i kostimograf.

- To je bio svet u kojem sam uvek bila potpuno prihvaćena. Zahvaljujući divnim ljudima s kojim sarađujem, pokrenuli smo projekat „Korak više, šećer niže“, kako bismo pozvali decu koja žive sa dijabetesom tip 1 da se bave narodnom igrom. I deca koja imaju dijabetes mogu da igraju, dolaze redovno na probe, idu na turneje… - kaže Anđela, koja učestvuje u radionicama koje pomažu deci i roditeljima, a aktivna je i u društvu „Plavi krug“ gde svojim primerom dokazuje da briga o bolesti na pravi način omogućava da ne propušta ništa.

Foto Marko Sladoljev

- Tokom trudnoće jedino što mi je nedostajalo je igra. Kada sam krajem januara izašla na pozornicu za godišnji koncert, 40 dana posle carskog reza, svi su bili šokirani. Ali, to je ljubav… A nisam ni želela da propustim taj koncert kojim smo obeležavali 25 godina postojanja ansambla „Talija“. Zato sam odmah posle carskog reza radila neke vežbe, šetala…

- Živeti sa dijabetesom nije lako, ali se može. Dijabetes treba prihvatiti kao stanje, a ne kao bolest. Važno je biti disciplinovan i pridržavati se terapije, pa i trudnoća može da bude slatko drugo stanje, a nema ništa lepše od majčinstva - zaključuje Anđela.

Pratite najnovije VESTI SA FRONT

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI