DVE TREĆINE SRBA UMORNO OD POSLA! Sindrom sagorevanja na poslu izaziva glavobolje, svađe i pad imuniteta

Istraživanje je pokazalo da žene imaju više od trećine (32 procenta) veću verovatnoću od muškaraca za sindrom sagorevanja. Takođe, veće šanse za taj sindrom imaju i mlađi od 30 godina i oni koji su na pozicijama srednjih menadžera, jer preuzimaju najveći teret.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sindrom sagorevanja nastaje usled stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan:

- Sagorevanje karakterišu tri dimenzije: iscrpljenost, pojačana mentalna distanca od posla ili negativizam ili cinizam u vezi s poslom i smanjena profesionalna efikasnost. Izazivaju ga okupiranost poslom, nedostatak kontrole, izostanak priznanja i nagrada, loši odnosi sa kolegama i saradnicima, nefer postupanje, konflikt vrednosti, zatim perfekcionizam, težnja ka visokim postignućima, snažna identifikacija s poslom, izraženo osećanje odgovornosti, stres koji sami sebi namećemo, samoeksploatacija, nedovoljna briga o sebi.

Fizički simptomi mogu biti: umor, poremećaji spavanja, ishrane, varenja, krvnog pritiska, glavobolje, bolovi u telu, aritmija, gušenje, pad imuniteta, kao i loša koncentracija, niska motivacija, sumnja u sebe, osećaj neuspeha, usamljenosti, osećanje bezvrednosti, nezadovoljstvo, gubitak interesovanja, nedostatak životne radosti, depresija.

Promene u ponašanju se mogu primetiti kroz smanjen radni učinak, izlive ljutnje, takvi ljudi lako ulaze u konfliktne situacije, socijalno su izolovani, prekomerno piju i puše, uzimaju razne lekove.

Strategije i taktike za preveniranje sindroma sagorevanja uključuju predloge da se odluke donose imajući u vidu dugoročne posledice, definišu/redefinišu prioriteti, da se nauči reći „ne“ i reći „da“, povezati se sa drugima, odrediti vreme za fizičku aktivnost, druženje, treba pronaći interesovanja van posla, brinuti se o sebi i potražiti pomoć.

Rusi, Srbi i Poljaci najugroženiji

Sindrom sagorevanja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto) suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.

​Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI