IZA KULISA Veliko interesovanje građana za Otvorena vrata u Narodnom pozorištu Knez Mihailo donirao 5.000 dukata za izgradnju
Koliko Srbi i svi ostali koji ovih dana borave u Beogradu vole umetnost, videlo se i po ogromnom interesovanju za akciju Otvorena vrata u Narodnom pozorištu. Dobro osmišljenu turu kroz zgradu nacionalnog teatra u centru prestonice vodio je direktor Muzeja Narodnog pozorišta Dragan Stevović.
Ništa bez inspicijenata i suflera
Neke od tajni iza kulisa i iz bogate istorije ovog pozorišta Stevović je otkrio na sceni „Raša Plaović“, čiju tavanicu krase reprodukcije slika ruskog slikara Stjepana Fjodroviča Kolesnikova: „Boginja Talija u četvoropregu“ (zaštitnica pozorišta) i „Bahanalije“.
Foto: Alo!
Mnogi posetioci su prvi put videli gde se kriju inspicijent i sufler (osobe bez kojih ne bi bilo predstava), te rupu u kojoj je smešten orkestar, kao i deo scenografija mnogih kultnih komada.
Uz osnovne podatke o počecima pozorišnog života u Srbiji i istorijskim počecima Narodnog pozorišta, Stevović je govorio i o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, zahvaljujući kome je Srbija i dobila Narodno pozorište, a koji za života nije dočekao njegovu izgradnju. Podsetio je na jednu od najvoljenijih srpskih glumica, veliku Žanku Stokić, i na činjenicu koliko se komunistička vlast ogrešila o nju.
- Kada su Miri Stupici na ovoj istoj sceni uručili laskavo priznanje „Glumica 20. veka“, ona je svojim snažnim glasom rekla: „Ne, glumica 20. veka je Žanka!“ - naveo je Stevović.
Obožavaoci Žanki kupili kuću
Foto: Alo!
- Kad je Žanka u „Dva goluba“ slavila jubilej, oni koji su je voleli su joj poklanjali razne stvari, mnogi novac. Na kraju ga je bilo toliko da joj je od tih para kupljena kuća na Topčideru.
Foto: Alo!
Predstavljajući još jedan važan segment nacionalnog teatra - krojačnicu, Stevović je istakao da su ljudi koji u njoj rade ne samo majstori zanata nego i umetnici podjednako kao i glumci, operski pevači i baletske zvezde.
Foto: Alo!
- Kostimi koje stvaraju sa minimalnim sredstvima verno dočaravaju zamisli kostimografa i vreme kojim se bavi predstava - istakao je Stevović, koji je posetiocima pokazao i čuveni salon u kome važne ličnosti danas prima upravnik.
- Zvali su ga i Titov salon, jer je Broz voleo umetnike i često je dolazio na predstave. Jednom prilikom je čuveni bariton, prvak opere Nikola Mitić igrao starca, a u tom trenutku je imao 30 godina. Tito je poželeo da čestita umetnicima i kad je video Nikolu, pitao ga je koja je njegova uloga bila i kad mu je ovaj rekao, prokomentarisao je: „Ala ste me prevarili!“. Znalo se da i za manje leti glava, ali Nikola je bio umetnik, pa ga Tito nije kaznio - otkrio je Stevović, i ispričao o anegdoti vezanoj za još dva velikana opere, Marija del Monaka i našu Milku Stojanović.
Foto: printskrin
- Mario je bio Otelo, Milka je tumačila ulogu njegove žene Dezdemone. U publici su bili Tito i kompletan establišment velike Jugoslavije. I dok je Mario već uveliko bio u Beogradu, Milka se vraćala sa turneje po Nemačkoj, letovi su kasnili, nekako je stigla u Sloveniju, odatle su je dovezli vojnim avionom u Beograd, gde joj se desio još jedan peh, pukla joj guma na autu. Kao furija je uletela u taksi, u stilu primadone naredila vozaču da najbržim putem vozi do pozorišta. Stigla je kad je opera već počela, nije imala vremena ni za šminku, kamoli za probu sa Mariom, ali njih dvoje su, verovatno zbog stresa usled celokupne situacije ostvarili takav uspeh da se decenijama pričalo o njihovoj izvedbi „Otela“. Tito im je oduševljen čestitao, posle je Marija vodio i na Brione - podsetio je Stevović na neke od najvažnijih datuma u istoriji teatra, opere i baleta, koji su tri temelja velelepnog zdanja na Trgu republike.
Knez Mihailo održao obećanje
Govoreći o najvećem darodavcu i čoveku bez koga ne bi ni bilo Narodnog pozorišta, knezu Mihailu Obrenoviću, Stevović je podsetio kako je uopšte došlo do kneževog obećanja da će glumci dobiti teatar kojim će biti zadovoljni.
Foto: Alo!
- Kad je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada drugi put gostovalo u Beogradu, u zimu 1867. godine, glumci su 64 predstave igrali u neadekvatnim salama „Kod krune“ i „Kod engleske kraljice“. Gledao ih je i knez Mihailo, koji je tom prilikom obećao: „Sazidaću ja vama teatar za sebe, pa ćete biti sasvim zadovoljni“. Obećanje je ispunio već sledeće 1868. godine - naveo je Stevović, i podsetio da je prva predstava „Đurađ Branković“, Karolja Obernjaka, odigrana 22. novembra u gostionici „Kod engleske kraljice“.
- Pokušaje osnivanja stalnog teatra pratili su i pokušaji da se ovoj instituciji obezbedi i adekvatno zdanje. Novu, odnosno ovu lokaciju izabrali su knez i Državni savet. Bila je to ozloglašena Stambol kapija, mesto gde su Osmanlije nabijale na kolac, vešale i na sve druge grozomorne načine pokazivale svoju moć Zbog toga je bilo poželjno što pre srušiti taj simbol turske moći - istakao je Stevović, i podsetio da je knez Mihailo priložio 5.000 dukata.
- On je bio pravi darodavac. Nažalost, nije dočekao početak radova jer je ubijen u Topčiderskom parku 3. juna 1868. godine. Zgrada je stavljena pod krov već januara 1869. U gradu od 25.000 stanovnika pozorišna sala je imala oko 800 mesta! Prva predstava „Posmrtna slava kneza Mihaila“ u novom zdanju je održana 30. oktobra (po starom kalendaru) iste godine - ispričao je Stevović.
Foto: Alo!
Kraljevska loža
Kraljevska loža bila je ukrašena raskošnim draperijama, krunom i posebno naručenim prestolom koji su uradili bečki majstori. Lože i tavanica su dekorisane bogatim pozlaćenim gipsanim ukrasima a u prošlosti su svečanoj atmosferi doprinosili „lusteri sa stotinu sveća“. Pozornica je bila pokretna umetnička galerija, najveći domaći umetnici su bili zaduženi za slikane scenske zavese. Kako je Stevović istakao, enterijer pozorišta je najgore prošao u vreme komunizma, kada su divnu crvenu boju sedišta zamenili neutralnom i nadasve dosadnom sivo-plavom.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Vesti
Komentari (0)