kandilo
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Reč kandilo dolazi od latinske reči candela što znači sveća. U hrišćanskoj Crkvi, kandilo se stavlja ispred Svetih ikona. Kandilo koje se nalazi ispred Razapetoga, u oltaru, održava se uvek upaljenim i zbog toga se naziva “neugasivo'' kandilo.

Nezaobilazan rekvizit je u svakom pravoslavnom hramu ili domu. Zbog sličnosti reči, neki ga brkaju s kadionicom za tamjan, međutim, kandilo je svetiljka, uljanica, tj., u njemu gori fitilj na ulju (grč. ϰανδήλος, lat. candela: sveća, svetiljka).

Kandilo se takođe stavlja pred kućni ikonostas i pali se svakoga dana, u skladu sa pravoslavnom tradicijom. To je običaj koji čuva duboku hrišćansku simboliku vezanu za Svetlost Hristovu koja obasjava svakog čoveka, zagreva nadu, koja teši i saučestvuje u beskrajnim satima samoće.

Paljenje kandila sadrži u sebi simboliku darivanja žrtve poštovanja i časti prema Bogu i Njegovim svetiteljima. Takođe, simbolizuje Hristovu Svtlost koja osvetljuje svakog čoveka, kao što simbolizuje i poznatu Gospodnju zapovest da mi, hrišćani, treba da budemo svetlost svetu.

Jelej, tj. ulje koje gori u našim kandilima, '' jelej Božiji preslikava'' , piše Sv. Simeon Solunski, dakle, milost Božiju koja se projavila kada se Nojev golub vratio u barku da bi označio kraj potopa, noseći u kljunu maslinovu grančicu; ili kada je Isus, moleći se usrdno, zalio kapljicama svoga znoja maslinu, pod kojom je klečao one stradalne noći na Maslinovoj Gori. Naravno, svi znamo koliko je beskrajno uzvišenija od materijalne ona unutrašnja, svetoduhovna svetlost. Pisao je, dakle, bogonosni otac Grigorije Nazijanzin: ''Osvetlimo...... jezik'', a dopunjava njegov kritičar '' Da li je to zaista postignuto?'' - piše na sajtu manastira Lepavina.

Sveta tajna jeleosvećenja se može ponavljati više puta. Na njoj mogu učestvovati (po potrebi i više puta godišnje) svi verni, a osveštano ulje i brašno može koristiti svaki pravoslavno kršten i miropomazan vernik. Na poseban zahtev, za ovu Svetu tajnu bolesnik mora da se pripremi pokajanjem i ispovešću svojih pregrešenja, a posle ili pre jeleosvećenja pričešćuje se Svetim Hristovim Tajnama.

U naše vreme ovu Svetu tajnu vrše sveštenici i pojedinačno, samo na molbu vernika i to uglavnom u vreme vanrednih bolesti i većih iskušenja, a redovno se vrši u toku Velikog i Časnog Posta, na veće praznike i za vreme Božićnog posta. Svi verni koji učestvuju u Svetoj tajni jeleosvećenja mogu doneti spiskove ukućana i srodnika koje predaju svešteniku.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading