ZA VELIKI KAŠALJ KRIVA JE KORONA Doktori savetuju pet vakcina, a evo šta treba da urade trudnice

Stručnjaci smatraju da je jedan od razloga za nagli skok obolelih indirektno posledica korone, odnosno mere zatvaranja, i više od dve godine nošenja maski, zbog čega smo bili izolovani, te „običnih“ bolesti skoro nije ni bilo. Iz istog razloga navode da je zbog toga prošle godine bilo i više obolelih od gripa.

Da se situacija u odnosu na period pre pandemije kovida, tokom i nakon razlikuje potvrđuju i zvanični podaci obolelih od velikog kašlja. Tako je u Beogradu u poslednjih pet godina bilo od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, do dva slučaja 2021. godine, a u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja.

Foto: Shutterstock

Bez mera protiv korone više drugih infekcija

Kako je izjavila internista–onkolog dr Vesna Ćeriman Krstić „prethodnih godina smo se zbog pandemije korona virusa više štitili, nosili maske, sprovodili mere zaštite tako da smo imali lažnu sliku da su te infekcije ređe nego što bi inače bile“.

- Sad kad su mere popustile, naravno da su infekcije češće – rekla je za RTS dr Vesna Ćeriman Krstić.

Kod ljudi koji nemaju pridružene bolesti, najverovatnije se radi o respiratornim virusima i obično nema razloga za brigu od velikog kašlja.

- Virusne infekcije se ne leče specifičnom terapijom, već se savetuje polivitaminska ishrana, čajevi, odmor. Ako se radi o bakterijskoj superinfekciji, onda je specifična terapija potrebna, a to se primeti po promenama u kašlju, ako se izbacuje obojeni ispljuvak i po upornoj temperaturi – navela je doktorka.

Ukoliko se radi samo o upornom kašlju, ne treba paničiti, jer će proći, a ako se pojača onda se svakako treba javiti lekaru.

- Kod odraslih pacijenata nema razloga za brigu, jer u najvećem broju slučajeva spontano prolazi. Problem su imunokompromitovani pacijenti, mala deca koja nisu vakcinisana i trudnice. Kod njih može da izazove težu kliničku sliku – rekla je dr Ćeriman Krstić u „Beogradskoj hronici“.

Pet vakcina protiv velikog kašlja

Naš stručnjak, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje u Subotici, dr Nebojša Bohucki objašnjava za „Blic“ da je jedini način da preveniramo pertusis da se prime dve doze vakcine u prvoj godini života i zatim da se dete revakciniše u drugoj godini. Još bolje je ako se primi vakcina kasnije, a u našoj zemlji je tek od prošle godine uvedena i peta doza. U pitanju su kombinovane vakcine, „pentaksim“ sa komponentom i od pertusisa, u drugoj godini revakcinacija sa „pentaksimom“, a pred polazak u školu, što je novina od 1. januara 2022. godine, prima se „tetraksim“, za četiri zarazne bolesti.

Bohucki ističe da je pet vakcina za našu decu odlično, ali da ne bi bilo loše još kasnije da ih prime, ali za sada smo na pet vakcina ukupno, i kada neko primi navedene vakcine 85 odsto su zaštićeni, a 15 odsto nisu. Podseća da je to poznata priča i da se o tome govorilo kada je počeo kovid i kada se objašnjavalo da kada neko primi vakcinu protiv kovida ali se opet razboli ipak ima blažu kliničku sliku. Kod gripa je to 70 odsto, u nekim godinama samo 50 odsto.

Foto Tanjug, ilustracija

Vakcinalni obuhvat nepovoljan

- Nema čudotvornih vakcina, uvek samo u određenoj meri štite. U slučaju velikog kašlja treba da bude visok vakcinalni obuhvat i kada bi svako dete primilo vakcinu koja u sebi sadrži komponentu protiv velikog kašlja, da je 100 odsto obuhvat, i onda bi imali 15 odsto osetljivih. Kod nas, prema zvaničnom izveštaju „Batuta“ za 2022. je sa tri doze vakcine u prvoj godini života zaštićeno ukupno 91,5 odsto dece.

 Trebalo bi da je 95 odsto, to je zacrtani cilj obuhvata i tek onda možemo imati kolektivni imunitet, čak iako je i onda jedan deo populacije osetljiv. Problem je što je u drugoj godini života obuhvat vakcinom, a isto bi trebalo da bude 95 odsto, još niži i iznosi 80,6 odsto za čitavu Srbiju, a to je nepovoljno. S tim što je peta doza uvedena prošle godine tek, i mnoge generacije pre su primale samo četiri doze – kaže dr Nebojša Bohucki i ističe da je sve navedeno stvorilo uslove da imamo osetljivu populaciju.

Smatra da je to prvenstveno razlog zašto se pojavljuje veliki kašalj.

Antivakseri i smanjena svest

- Antivakcioni lobi, antivakseri i netačne informacije dovele su da obuhvat vakcinom bude niži. I u Hrvatskoj, a primećeno je i u drugim zemljama Evropske unije da obuhvat više nije visok. Svi govore o visokoj svesti jer vakcina nije obavezna, ali to nije tačno i tamo dolazi do spuštanja. Najbolji primer je Belgija, proverio sam, od maja ove godine kod njih vlada prava epidemija velikog kašlja. Vakcinacija tamo nije obavezna, i tamo apeluju na svest. Obavezna je vakcinacija u 10 zemalja, a u ostalima nije, a to je specifična bolest jer dugo godina je nema i onda kada krene veliki broj oboleli. Tada svi govore o ovoj bolesti, tek tada proradi svest kod ljudi. Bojim se da će nakon Belgije, biti povećan broj obolelih i u drugim zemljama, Hrvatska je samo jedan od primera - kaže dr Nebojša Bohucki.

Prema njegovim rečima, veliki kašalj je bolest gde je uvek neko rezervoar, u pitanju je čovek i to odrasla osoba. Zato je i važno da vakcinalni obuhvat bude visok u prvoj godini života, kao i revakcina.

- Najmlađi su najosetljiviji, u prvoj-drugoj godini imaju najtežu kliničku sliku. U prvim mesecima života bolest može smrtonosna, jako je opasna. Rezervoar je uvek prisutan, to su odrasli koji su davno vakcinisani, pre više decenija i njima je skroz oslabljen imunitet. Nema trajnog imuniteta, mora se neko i u starijoj dobi vakcinisati. Ako ne, on će da oboli, neće imati tešku bolest, kašljaće, imaće dosadan kašalj od nekoliko meseci, ali to je sve i proći će. Međutim, on će da zarazi oko sebe ostale, pre svega će biti ugrožena deca koja nisu vakcinisana. Ona mogu imati tešku kliničku sliku, a to je upala pluća, zatim oštećenje mozga jer dete dolazi u hipoksiju, dolazi do zaceljivanja, želi da izbaci sekret ali ne može i zato povraća. U tim napadima nastaje hipoksija i oštećuje centralni nervni sistem – kaže epidemiolog.

Bolest nije nova, apsolutno je uvek prisutna

Dr Bohucki navodi da bi bilo najbolje da je vakcinacija obavezna jer se radi o opasnoj bolesti. Bolest nije nova, apsolutno je uvek prisutna ali daje blagu kliničku sliku kod odraslih.

Na pitanje da li je povećanom broju obolelih od velikog kašlja doprinelo popuštanje mera od korone, kaže da se u kući inače ne nose maske, a stariji onda i zaraze decu.

- Ako su deca vakcinisana onda međusobno neće dobiti pertusis ako idu vrtić. Vakcina deluje u najmanjim godinama, to je svež imunitet, protektivan. To znači da deca treba da budu vakcinisana, a kovid uopšte nije uticao na pojavu velikog kašlja. Trebalo bi da se vakcinišu trudnice koje pasivno prenesu antitela na novorođenče, ono bude zaštićeno do dva meseca kada je najopasnije da oboli, a od trećeg meseca kreće aktivna imunizacija. To je jedini način da doskočimo antivakserima – zaključuje sagovornik.

Početni simptomi

-učestalo kijanje

-curenje iz nosa

-blagi kašalj

-povišena temperatura

-malaksalost

Kasniji simptomi

-napadi kašlja, zacenjivanje

-povraćanje nakon kašlja

-gubitak daha, problemi s disanjem

-dete može da poplavi

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI