OVO JE ISTINA O CARSKOM REZU I POROĐAJU VAKUUMOM! Ginekolog objašnjava da li je dozvoljeno SKAKANJE PO STOMAKU i kako se beba ZAGLAVI u karlici

Ako se vakuum postavi u pravom momentu, njemu i jeste cilj da spreči oštećenja. Uvek treba ići na opciju vaginalnog porođaja, ukoliko je to moguće, a ne na carski rez. 

Kod odlučivanja o porođaju carskim rezom, koji može da nosi brojne komplikacije i po majku i po bebu, ne uzima se u obzir želja pacijentkinje, koja je često iracionalna, već medicinski protokol, kaže za Kurir ginekolog-akušer prof. dr Aleksandra Dimitrijević, rukovodilac ginekološke klinike u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac.

Javnost je uznemirena nakon što se javlja sve više žena koje optužuju lekare za smrt ili teška oštećenja mozga svojih beba tokom porođaja.

Marica Mihajlović i Jelena Ivković (korišćen i vakuum) optužuju doktora iz Sremske Mitrovice za smrt svoje dece, koja su, kako navode, ostala bez kiseonika nakon što su se zaglavila u porođajnom kanalu, a S. J. doktora iz Vranja da je bebi iz istog razloga oštećen mozak (takođe korišćen vakuum). 

Lekari su, kako navode, odbili da urade carski rez kad su videli da porođaj ne ide prirodnim putem.

Dr Dimitrijević nam najpre objašnjava šta je zapravo vakuum, koga se sada mnoge žene plaše, i kada se koristi.

- Vakuum je silikonska kalota, izdubljena da bi deo bebine glave mogao da stane u nju, liči na poluloptastu kapu. Ta kalota je cevčicom povezana sa aparatom na struju koji pravi vakuum, pa se između kalote i glave napravi vakuum koji vuče da beba izađe. Maksimalna jačina vakuuma je 0,8 kilopaskala, što je optimalni pritisak za koji je apsolutno dokazano da ne može da izazove oštećenja na glavici bebe. Vakuum je pomoć koja ubrzava porođaj i koju treba upotrebiti u pravo vreme, a što iskusni akušer zna. Oštećenje mozga ili smrt ne mogu da se dese zbog vakuuma, nego je to nastalo pre vakuuma, kad beba zaglavljena u kanalu nema kiseonik - govori dr Dimitrijević.

Nasuprot uvreženom mišljenju da se beba zaglavljuje u kanalu zato što je velika, doktorka navodi da su uglavnom drugi razlozi posredi.

- Da li je beba krupna, vidi se pre porođaja, pa se na osnovu toga odlučuje o načinu na koji će se izvesti. A ako se glava zaglavila u porođajnom kanalu, znači da može i da uđe u njega. Najčešće je reč o slaboj porođajnoj snazi, kada trudnica nema napone i kontrakcije jer je materica iscrpljena - ističe naša sagovornica i dodaje da na njihovoj klinici baš retko koriste vakuum, u oko jedan odsto porođaja godišnje.

I to je tzv. izlazni vakuum, kada je glavica na izlazu porođajnog kanala, dok srednji, kada je glava na sredini kanala, i visoki, kada je na ulazu, više se i ne koriste.

- Za izlazni vakuum je dokazano da ne izaziva oštećenja, dok za srednji i visoki treba baš biti stručan zbog velikog rizika. To je zato što beba u porođajnom kanalu pravi unutrašnju rotaciju, iz poprečnog položaja nad ulazom u karlicu ide u uzdužni na izlazu iz nje, tako da joj je glava okrenuta prema nama. I ako vakuum stavimo na ulazu u porođajni kanal (karlicu), moramo da okrećemo vakuum i imitiramo tu rotaciju, što je mnogo teško, to se skoro nigde više ne radi. U takvoj situaciji je uvek bolje uraditi carski rez - objašnjava prof. Dimitrijević i dodaje da, ako je glava zaista na izlazu, onda je uvek bolje uraditi izlazni vakuum nego carski rez.

Da se u tom slučaju ide na carski rez, vidi se i pomoću CTG aparata (kardiotokograf), kojim se sinhrono prate srčana frekvenciju ploda i kontrakcije materice.

- Ako na CTG postoje znaci da plod pati, porođaj treba što pre završiti. Postoje karakteristični zapisi na CTG na osnovu kojih možemo da kažemo da plod jeste akutno životno ugrožen i moramo na hitni carski rez - objašnjava dr Dimitrijević.

Čak svaki treći porođaj u UKC Kragujevac, navodi doktorka, obavi se carskim rezom (35%) - zato i što kad se jednom tako porodiš, moraš svaki sledeći put. Ipak, carski rez je ozbiljna operacija, koja se radi samo kada mora, jer može da nosi i ozbiljne komplikacije i po majku i po bebu.

- Majka može imati infekcije, povrede mokraćne bešike, tromboemboliju, produžena krvarenja, atonična krvarenja... Beba najčešće ima poremećaje disanja, pa se kod te dece češće javlja tzv. respiratorni distres sindrom nego kod prirodno rođenih beba. Prolaskom kroz porođajni kanal pluća bebe se pripremaju za prvi udisaj. Pod pritiskom samog kanala i kontrakcija istiskuje se voda iz pluća i mogućnost širenja pluća u prvom udahu je mnogo veća nego kada bebu bez ikakve pripreme izvadite iz materice. Deca rođena carskim rezom u prvim satima uglavnom imaju usporenu adaptaciju, pa čećše budu u inkubatoru na dodatnom kiseoniku u odnosu na bebe rođene vaginalnim putem - ističe dr Dimitrijević za Kurir.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI