MALE BOGINJE Dečaka (15) zarazila majka, oboje nevakcinisani
Majka dečaka je u stvari prvi zvanično registrovan oboleli od malih boginja posle deset meseci u Srbiji. Ona je prva dobila male boginje, pa je potom zarazila i sina, koji inače nije vakcinisan, ali je potvrda o njenoj zaraženosti, na koju se sumnjalo, stigla dan kasnije.
Postoji sumnja da je majci ovo drugi put da ima male boginje, što je veoma redak slučaj, jer bi imunitet trebalo da bude trajan nakon preležane bolesti.
- Mama nije bila hospitalizovana. Ona je imala akutnu formu bolesti koju je preležala kod kuće, ali prilikom prikupljanja podataka, kada se sumnjalo na bolest kod njenog sina, saznali smo da je majka imala vrlo slične simptome u istom periodu pre nego što su se simptomi javili kod sina. Ona je uspešno preležala bolest u kućnim uslovima - rekla je dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje.
U sredu je, kako je istakla, nakon što je postavljena sumnja da je majka prva obolela, stigla potvrda da je kod nje dijagnostikovana infekcija morbila, s tim što je dijagnostika vršena na osnovu uzorka krvi, budući da je prošlo vreme za uzimanje brisa iz ždrela.
FOTO Shutterstock, ilustracija
- Nikada nije bila hospitalizovana. Majka se zarazila van Srbije i prenela bolest sinu nakon povratka - kazala je doktorka, gostujući na TV K1, i dodala da je epidemija moguća jer nismo dostigli potrebni obuhvat vakcinisanih:
- Virus još nije u cirkulaciji kod nas, ali s obzirom na trenutni stepen vakcinacije koji još nije dostigao 95 posto, postoji uvek rizik od pojave virusa morbili, koji je jedan od najzaraznijih. Ovo stvara povoljne uslove i predispozicije za širenje virusa među osetljivim grupama, posebno među osobama koje nisu vakcinisane, što može rezultirati povećanjem broja obolelih. Efekti ovoga će se verovatno pokazati u narednom periodu - rekla je ona, i dodala da majka dečaka, prema evidenciji, nije vakcinisana.
- Majka je dala na uvid svoj zdravstveni karton u kojem je naznačeno da je u detinjstvu preležala morbile. Međutim, imajući u vidu da je dijagnoza tada postavljana na osnovu kliničke slike, a ne laboratorijskih analiza, i da postoji mogućnost da drugi virusi izazivaju slične simptome, kao što su temperatura i osip, ta dijagnoza nije apsolutno pouzdana. Takođe, s obzirom na to da su morbili bolest koja se obično preleži samo jednom u životu, sumnja se da je majka zaista preležala ovu bolest ukoliko je sada imala potvrđeni slučaj. Ćerka u ovoj porodici je redovno vakcinisana i trenutno je u dobrom zdravstvenom stanju - rekla je ona, i dodala da je u slučaju ovog dečaka majka sledila savete lekara.
- U slučaju dečaka, majka je sledila savet lekara o odlaganju vakcinacije, međutim, Gradski zavod nema pisani dokument koji potvrđuje ovu preporuku. Dečak je trenutno u dobrom zdravstvenom stanju i nadamo se da će sve dalje proteći bez problema - rekla je ona.
Inače, porodica obolelog tinejdžera nedavno se vratila iz inostranstva, rekla je prim. mr sc. med. dr Slavica Maris, spec. epidemiologije, načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
Vanredna revizija kartoteka
Naložena je vanredna revizija kartoteka i da se pozivaju na imunizaciju deca koja nisu primila vakcinu, rekla je dr Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.
- Mi smo svakodnevno u komunikaciji sa domovima zdravlja, sa načelnicima pedijatrije. Naložena je vanredna revizija kartoteka, pozivaju se deca koja nisu vakcinisana i ona koja treba da prime vakcinu u skladu sa kalendarom imunizacije - rekla je dr Maris gostujući na RTS-u i dodala da je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dostavio svim zdravstvenim ustanovama u zemlji predlog mera za pooštren nadzor.
- Te mere se dostavljaju svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije, što podrazumeva prijavu svake sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju, lečenje pacijenta, epidemiološki nadzor, zdravstveni nadzor, kao i imunizaciju kontakata osetljivih osoba koje su bile u kontaktu sa obolelima unutar 72 sata - navela je ona.
- Dete se javilo na pregled na Infektivnu kliniku, gde je postavljena sumnja da se radi o malim boginjama. Imalo je i upalu pluća i primljeno je na bolničko lečenje. Kada smo izvršili uzorkovanje brisa za dokazivanje genoma za uzorkovanje ovog virusa, dobili smo potvrdu da se radi o malim boginjama - rekla je dr Maris, i dodala da je zaraženi dečak prve simptome malih boginja dobio 31. januara, dok je njegova majka simptome imala još 22. januara.
- Simptomi su bili povišena temperatura, gušobolja, dijareja, umor, težine u očnim kapcima. U usnoj duplji javile su se promene slične aftama, nakon čega su se javila i ospe, prvo po licu, a zatim u ušima i na vratu, a kasnije su se proširile po telu. Dete je imalo tipičnu kliničku sliku morbila - objasnila je doktorka Maris i potvrdila da ovaj potvrđeni slučaj može da bude „inicijalna kapisla“ za epidemiju s obzirom na vakcinalni obuhvat koji nije zadovoljavajući, odnosno, imamo sve preduslove za nastanak epidemije, jer kolektivni imunitet ne postoji!
D. Nikolić
Nema leka, samo vakcina štiti
MMR vakcina je jedina preventiva da se spreči dalje širenje infekcije malih boginja i povećavanje broja obolelih izjavila je epidemiolog iz Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje dr Ivana Begović Lazarević.
Dok se ne dostigne željeni obuhvat vakcinacije od 95 odsto, Lazarevićeva kaže da to znači da je kolektiv u riziku da od jednog slučaja može dalje da se proširi virusna infekcija i da dođe do povećanja broja slučajeva.
Lazarevićeva kaže da je kod nevakcinisanih osoba ozbiljna klinička slika, da je veći rizik za komplikaciju kod dece mlađe od pet godina i odraslih osoba starijih od 20 godina, i dodaje da je osoba zarazna četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana nakon izbijanja ospe.
- Čak i poslednji dan inkubacije, dan pre nego što će dobiti povišenu telesnu temperaturu jer tako počinje klinička slika malih boginja, osoba je zarazna za svoje okruženje. Klinička slika traje onoliko koliko traje ospa, eventualno još nekoliko dana - objasnila je ona za Tanjug.
Kako je navela, kod osoba kod kojih nije došlo do komplikacija se može reći da klinička slika traje desetak dana, dok kod onih koji imaju teži oblik bolesti zavisi od samih komplikacija.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)