Ono zbog čega nas EU kažnjava u Nemačkoj uvode na velika vrata
Foto: Alo/FOTO Shutterstock, ilustracija

Nemačka privreda radi u kriznom režimu, a njena vlada namerava da poboljša uslove poslovanja za preduzeća uvođenjem niza poreskih olakšica i na taj način rastereti preduzetnike i ojača ekonomiju, piše „Dojče vele“.

Ono što je jednima očigledno dozvoljeno, drugima nije! Naime, dok Nemačka gleda kako da oslabljenoj privredi baci pojas za spasavanje, politika EU prema Srbiji je jasna: ako država direktno podstiče privredu, sledi kazna - nema ni priče o pregovaranju za članstvo, kaže profesor dr Goran Puzić, ekonomista.

- Sve evropske ekonomije će uskoro biti u veoma velikom problemu, a relevantno je da će svako spasavati svoju, pa to radi i Nemačka. I da se ne zavaravamo, iako je Nemačka deo EU, ona će, kao i neke druge zemlje, sama stvoriti sistem, odnosno, ako joj to bude odgovaralo, slediće put koji se kosi sa politikom EU, isti onaj put koji nama ta ista EU brani i čime nas ucenjuje - ističe za Alo! Puzić.

Kapital nema ime i prezime

- Svakom ekonomisti, pa i političaru, jasna je činjenica da niti može ekonomija bez politike niti politika može bez ekonomije. Dakle, čim se politički uređuju zakoni i način poslovanja, jasno je da svaka ekonomija, pa i one koje sebe smatraju najrazvijenijima, zavisi od političkih odluka. Sve ekonomije u svetu su kompatibilno povezane sa političkim okvirima. S makroekonomskog aspekta ne možemo posmatrati da je bilo koja evropska, pa i svetska, ekonomija nezavisna od političkog uporišta - objasnio je Puzić.

Posledice su predvidive

„Posledice su predvidive“, ističe DW, i dodaje da ekonomisti upozoravaju da iako niski poreski izdaci nisu čarobni štapić kojim se lako i brzo može oporaviti stanje u zemlji, Nemačkoj polako ponestaje argumenata da ubedi svet kako je i dalje dobro mesto za privrednike, pa treba preduzimati korake što pre i na razne načine.

- Situacija u EU nije povoljna. Prema mojim saznanjima i prema onome što čitam, evropski ekonomski stručnjaci kažu da će zemlje EU ove godine biti zahvaćene recesijom. Mi smo vezani za ekonomije ovih zemalja. Ono što je činjenica jeste da se stanje u Nemačkoj, pa i u drugim zemljama, odražava na nas. Mi jesmo na dobrom putu, a ono na šta moramo da obratimo pažnju na tom putu da postanemo članica EU jeste da povedemo računa o budućim ključnim, pre svega, ekonomskim odlukama. I za nas bi bio spas da se polako otvaramo ka zemljama BRIKS-a, pre svega mislim na Kinu, koja je veliki ulagač, a treba da bude još veći. Da se okrenemo ka Rusiji, Brazilu, ka Južnoafričkoj Republici, ka onima koji su se prema nama pokazali kao prijatelji i u vremenima kada nam je bilo teško. Kapital nema ime i prezime i potrebno je da sa svih strana dovodimo investicije ne bismo li mogli da sačuvamo ono što je najvažnije, a to je ekonomska stabilnost - smatra Puzić.

Nije šija nego vrat

Začetnik ideje da Nemačka uvede generalno smanjenje izdataka za preduzeća je šef liberala i ministar finansija Kristijan Lindner, koji je predložio ukidanje poreskog nameta solidarnosti za firme.

- Ovo što je predloženo u Nemačkoj je ideja, ne da se direktno smanji stopa poreza, već se kroz neke fondove nadoknađivalo i delilo preduzećima i na taj način se olakšalo poslovanje, a to jeste u suprotnosti s politikom EU. EU ne dozvoljava da se država meša u privredu, najprostije rečeno, oni nas pritiskaju time da ne pomažemo privredu direktnim prelivanjem novca - rekao je za Alo! Đerđ Pap, diplomirani pravnik i poreski savetnik.

D. Nikolić

Zapad tone, Srbija u porastu

Ekonomski stručnjaci su zabrinuti zbog rizika recesije u evropskim državama do kraja 2024. godine, proizilazi iz upravo objavljenih rezultata kvartalne ankete ekonomskih stručnjaka (EES) koju su sproveli Institut za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena i Švajcarski institut za ekonomsku politiku.

U Evropi su očekivanja prilično heterogena pošto eksperti iz Nemačke, Velike Britanije ili Holandije prognoziraju da verovatnoća recesije u njihovim zemljama iznosi po 38 odsto, dok verovatnoća recesije u Srbiji iznosi između 25 i 30 odsto.  Verovatnoća recesije u Italiji do kraja godine je 27 odsto, u Francuskoj 23 odsto, u Španiji 22 odsto.

Glavni faktori koji prema stručnjacima mogu da utiču na eventualnu recesiju su geopolitički događaji i rast cena energije. Prognoze su prilično sumorne za veći deo zemalja zapadne Evrope pošto Nemačku prema mišljenju stručnjaka, u 2024. godini očekuje skroman rast od 0,6 odsto, Veliku Britaniju 0,5 odsto, Austriju 0,9 odsto. S druge strane, Srbiju očekuje rast između dva i po i tri odsto u ovoj godini, navodi se u izveštaju.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading