MOMAK IZ SRBIJE PODIGAO JAVNOST NA NOGE Mama mi brani da idem kod psihologa!

Piše: M. J. M.

To je pokrenulo polemiku o tome zašto je u Srbiji i dalje osoba koja vodi računa o svom mentalnom zdravlju stigmatizovana, a pogotovo ljudi sa zvaničnom dijagnozom.

On je opisao da su mu psihoterapije mnogo pomagale, ali čim se pojavila prva situacija u kojoj se stav terapeutkinje nije slagao s maminim, ona mu je zabranila posete.

„Kaže da će mi otvoriti karton i staviti neku dijagnozu s kojom neću moći da se upišem na faks i nikada neću dobiti posao s dijagnozom“, napisao je on, između ostalog.

Kako za Alo! rekla psihološkinja Jovana Jovanović, ovo nije usamljen slučaj, te da roditelji često brane deci da idu kod stručnjaka!

- Roditelji ne bi trebalo da utiču na stav deteta koje želi da ide kod psihologa, jer deca često imaju probleme koje kriju od roditelja, iz različitih razloga, bilo da bi ih zaštitili, bilo zato što se plaše da im nešto priznaju, bilo zato što nemaju tako otvoren odnos. Dešavalo se i da dete traži da ide kod stručnjaka, da su mu roditelji branili, ali da je ono ipak otišlo kod školskog psihologa, gde je otkriveno da se ono samopovređivalo. I onda taj isti roditelj bude zahvalan.

Zato im, kaže, treba skrenuti pažnju da nikako ne sputavaju dete da se obrati psihologu, jer u velikom broju slučajeva dešava se da dete prolazi kroz nešto što roditelj ne zna, bilo da je u pitanju vršnjačko nasilje, suicidalne ideje, panični napadi...

- Roditelji polaze od ideje da oni najbolje znaju šta njihovom detetu treba, ali se ispostavi da nije baš tako, pogotovo kod uzrasta srednje škole. Ja se konkretno nisam sretala s roditeljima koji brane deci posetu psihologu, ali jesam s onima iz malih mesta koji putuju pet sati da bi došli kod psihologa jer neće da idu u svom mestu, da ne bi bili etiketirani. Te predrasude često dolaze iz Holivuda, iz filmova gde je lik psihologa prikazan kao neki policajac koji sve zna, može da te pročita, koji može te informacije o vama da oda nekome nekada. Ti dramski zapleti su potkrepili predrasude, pa su ljudi mislili da ću ja da znam sve o njima čim ih vidim, kao da ću misli da im pročitam. S druge strane, dobro odrađene serije i filmovi mogu da pomognu da se ljudi obrate stručnjaku - kaže ona.

Ljudi se, kaže, stide da idu kod psihologa zato što imaju razne predrasude.

- Nekada smatraju da će im, gde god da odu, samo dati lekove, što nije tačno. Nekada smatraju da je odlazak kod psihologa ili psihijatra trenutak u kojem će oni biti obeleženi za ceo život, smatraju da će ih drugi ljudi gledati kao slabiće, što je potpuno suprotno od realnosti.

Sve ove predrasude su, smatra, posebno zastupljene u manjim mestima, gde je još više prisutno preispitivanje šta će drugi misliti ako ja imam problem i obratim se psihologu. Takođe, plaše se osude drugih ljudi.

- To je potpuno nepotrebno, jer je u pitanju poverljiv posao, pa ako ne žele da se to zna, ostaće u tajnosti - objasnila je.

Kako ističe, ljudi se inače stide svojih problema.

- Stid je emocija koja dodatno komplikuje stvari, jer se sam problem potiskuje, prećutkuje i ne rešava se zbog tog stida. To samo dovodi do toga da problem bude još veći, traje duže i bude komplikovaniji za rešavanje. Ako taj problem doživljavaju kao slabost dodatno se stide i toga što izgledaju kao slabići. Stide se i emocija, jer rešavanje svakog problema nosi njihovo otpuštanje, pa bi tu mogli da kažu i da su, na primer, plakali, plašili se... sve što bi moglo da bude predmet osude pojačava stid i potiskivanje problema.

To, kaže, loše utiče ne samo na dušu osobe koja svoj problem ne rešava, već i na fizičko zdravlje, jer potiskivanje dovodi do zdravstvenih problema.

Mlađe generacije, kaže, na sreću su prilično osvešćene u smislu traženja pomoći, dok se kod starijih često javljaju problemi.

- Razlog je nekada taj osećaj stida i strah od stigme, a često su i oni tokom godine razvili stav da mogu i treba sve da rešavaju sami, misle: ne treba mi niko, rešiću ja to sam, a onda ostaju dugo zaglavljeni u problemima koje ne mogu i ne treba sami da rešavaju. Tako dolazi do depresije, anksioznosti, paničnih napada i slično.

Njih je moguće edukovati, posebno preko medija, koji dopiru do velikog broja ljudi, kaže ona, a za to ima i dokaz.

- Često se desi da ljudi u novinama pročitaju o nekoj ovakvoj temi i nakon toga se prvi put obrate za pomoć, jer im je tada u stvari prvi put predočeno da mogu tako da pomognu sebi - uz pomoć stručnog lica, jer čovek i ne treba sve da rešava sam - rekla je ona.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI