PROFESORKA SRPSKOG OŠAMARILA RODITELJE: Deca vam ne znaju šta znači krma, golgota, gordost

Kako je objavila u otvorenom pismu roditeljima i javnosti, ona je nakon tog časa ostala razočarana u svoj poziv, u decu, u roditelje, a ovim poslednjim zadala je svojevrstan šamar, saopštivši šta sve njihova deca ne znaju. 

Ona je, kako je ispričala, bila presrećna što će sedmacima da predaje o pesmi "Plava grobnica", Milutina Bojića, koja govori o slavnim podvizima i junačkoj smrti srpskih vojnika. Za to se spremala sa radošću, prisećala se prethodnih generacija, kako se sa ovom pesmom u njima budio patriotizam, ali ovog puta nije bilo tako. 

"Čas počinje, pričam o vremenu kada pesma nastaje, o istorijskom trenutku, ali sve što govorim odbija se od mene kao da udaram u zid. Ne dodirujem ih, gledaju me ravnodušno. Dodajem još detalja, govorim o stradanju, beznađu i prkosu, pominjem izraz golgota i tu počinje moja golgota. Jer niko ne zna šta znači reč golgota. Pitam ih da li su na časovima veronauke govorili o Hristovom stradanju. Jesu. Jedva nekako dolazimo do veze između pojma Hristove golgote i svake druge ljudske golgote, pa i naše albanske", napisala je ona. 

Alo

Kako je dodala, sa tumačenjem su zapeli već na prvoj strofi: 

"Već na stihu „Stojte galije carske! Sputajte krme moćne!“. Ne znaju šta su galije i šta je krma. Objašnjavam. Pokušavam da ih navedem da protumače zašto je „opelo gordo“, a „voda sveta“, kakav je stav lirskog subjekta, koja su osećanja dominantna, odakle svečani ton, zašto ponos, zašto zahtev za apsolutnom tišinom. Ništa. Muk. Ravnodušnost. Ne znaju šta znači reč gordo. Opet tumačim i pitam se da li oni to meni namerno rade ili stvarno ne znaju. Ne, stvarno ne znaju", napisala je razočarana profesorka. 

Njen zaključak je pogodio roditelje i nastavnike u centar: 

"Nisu deca kriva. Mi ih hranimo. A deca ne bivaju sita samo od ića i pića, ne bivaju srećna samo od patika i telefona. Deca se hrane i pričama, hrane se i osećajem da negde pripadaju, da nisu nikli iz ničega, da stoje na ramenima nekih predaka. Deca se hrane ponosom, hrane se identitetom, siti su kada negde pripadaju. Siti su kada razgovaraju, kada iz podsticaja shvate da škola nisu besmislice koje treba zapamtiti do prvog kontrolnog, a onda zaboraviti jer im to ništa u životu neće trebati. Deca se ne uče rodoljublju na tribini i u kafani, ne uče se poštovanju tradicije na pijanom slavlju kada se društvo priseti slavne prošlosti o kojoj u treznom stanju natucaju činjenicama pokupljenim iz tabloidnih feljtona. Ne hrane se „gatkama i uspavankama“. Hrane se rečima, delima i ličnim primerom. Kako smo to uspeli da zaboravimo?". 

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI