hram
Foto: Alo/Alo/Masanori Jošida

Za ovaj dan vezuju se brojni običaji i verovanja.

U nekim krajevima Srbije žene na Svetli petak treba da porane i u ranu zoru odu na najbliži izvor ili vodicu, gde se umivaju, piju vodu, beru cveće, vesele i vraćaju se kući tek uveče.

Tako su bake nekada savetovale svoje unuke da porane jer se verovalo da će im tako cela godina proći u sreći i veselju.

Istočni petak zove se još i Izvor izlečenja.

Za ovaj petak u Srbiji i Bosni je rašireniji naziv Istočni petak dok je u nekim krajevima poznat i kao Sebični i Blaženi. U nekim krajevima Srbije "blažiti" znači jesti "blagotu" odnosno mleko, sir, kajmak...

Tako da ovaj poslednji naziv upućuje na još jednu posebnost ovog dana jer je reč o jednom od retkih petaka u godini kada se ne posti.

U Popovom polju žene na taj dan ne rade teže poslove.

Ponegde se ovaj praznik proslavlja i kao seoska slava, kada je običaj da se kolje jagnje.

Spaljivanje moštiju Svetog Save

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici se sećaju dana kada su spaljene mošti Svetog Save na Vračaru.

Desilo se to 1594. godine, kada su Turci odlučili da spale mošti Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa koji je do tada bio sahranjen u manastiru Mileševa.

Zato što su Srbi bili spremni za ustanak, Sinan paša je hteo da ih kazni i zato je mošti Svetog save dopremio do Beograda.

Tražeći najviše mesto u Beogradu izabrao je Vračar, ali tadašnji Vračar bio je današnji Tašmajdanski park. Pa je najverovatnije da se na mestu gde su mošti spaljene danas nalazi Crkva Svetog Marka.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading