NUKLEARKA BI SRBIJU VINULA U BUDUĆNOST! INTERVJU Doktor Slavko Dimović, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča
Piše: M.J.
Nuklearna elektrana u Srbiji je naučno-istorijska šansa u naučnom pogledu i u istraživačkom, razvojnom pogledu. To ne da bi za nas bio skok u budućnost, to bi bio supersonični skok u budućnost, kaže u intervjuu za Alo! pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ doktor Slavko Dimović i kandidat za direktora ove prestižne naučne ustanove. Doktor Dimović ima jasnu viziju kako Srbija treba da se pridruži svetskim nuklearnim silama i veruje da će upravo Institut Vinča imati ključnu ulogu u godinama koje dolaze.
- Institut Vinča, kao najveći multidisciplinarni institut na Balkanu, vidim kao strateškog partnera državi, ne samo u nuklearnom programu nego uopšte u naučnoistraživačkom razvoju jedne države. Kao kandidat za generalnog direktora, voleo bih da Institut Vinča da svoj puni doprinos i da vrati društvu ono što je društvo uložilo u njega.
Alo
Srbiji je potrebno, da bi zadržala energetsku efikasnost, da do 2035. godine napravi nuklearku. Kakve su šanse da se to i desi?
- To je preko potrebno, tačnije, neophodno je da se to dogodi. Kad smo se mi pomirili s činjenicom da uglja nemamo i da moramo da ga uvozimo, kao i da je naš ugalj jako lošeg kvaliteta, da mu je mala donja topotna moć, da stvara mnogo pepela i da je termoelektrana najveći uzrok zagađenja vazduha, kako u Beogradu tako i u ostalih gradovima, onda se tražilo rešenje. I ljudi su mislili da alternativnim izvorima energije kao što su biomasa, vetroparkovi i solarni paneli mogu da nadomeste bazičan vid energije. Jedino nuklearna energija pomiruje dva pojma, to je bezbednost, suverenitet i energetska efikasnost jedne države i ekologija, zapravo očuvanje životne sredine. Nuklearna elektrana nije samo nuklearna elektrana, to je zapravo naučno-istorijska šansa u naučnom pogledu i u istraživačko-razvojnom pogledu. Znači, ona će otvoriti nova radna mesta, pa će istovremeno promeniti i školstvo i obrazovani sistem u Srbiji. To bi bio naš supersonični skok u budućnost, koji je trebalo ranije da se desi, ali je Srbija nasledila zakon iz SFRJ, koji iz inercije i lenjosti nije ukinut. Jer taj zakon ne govori o tome da će se zidati nuklearne elektrane, nego ne dozvoljava ni debatu. I onda jednim vrlo hrabrim potezom, da kažemo čak i nepopularnim potezom Aleksandra Vučića, došlo je do promene.
Titov plan za atomsku bombu
Jedna misterija kojima se Srbi bave već decenijama je famozni Titov nuklearni program. Da li je tadašnja Jugoslavija, komunistička, socijalistička, bila na putu da napravi atomsku bombu?
- To nije Titov nuklearni program, zato što je Tito vodio nuklearni program do 1968. Srbija je imala u vlasništvu i dan-danas ima dva reaktora. Jedan je nulte snage, a drugi je služio za preradu teške vode. I do 1968. godine je postojala vojna motivacija da Srbija napravi atomsku bombu. Srbija je imala nuklearno gorivo, znači imala je materijal da napravi atomsku bombu. Međutim, onda je došla 1968. godina, Srbija je ušla u pokret nesvrstanih i onda je taj program 1968. godine ugašen. Onda je kasnije imao još dve faze, ali se na kraju od svega odustalo. To su neki javno dostupni podaci, ali oni pravi podaci se zapravo još uvek nalaze pod velom tajne.
Koji je put Srbije ka nuklearnoj energiji, šta nam je najbolje činiti?
- Postoje razni modeli. Može se kupiti udeo u nekoj nuklearnoj elektrani, poput Pakša u Mađarskoj, koja je nama najbliža nuklearka. To bi bio neki partnerski odnos, gde vi u postojećoj elektrani obučavate kadar i uvodite postepeno Srbiju u tu nuklearnu renesansu.
n Da li je to dobar start? Ili je možda bolje da se preskoči taj korak i da se odmah krene sa nuklearkom u Srbiji?
- Mislim da treba da budemo otvoreni za sve. To je saradnja koja je najlakša i odlična kao uvodni momenat. Predlog o malim modularnim reaktorima je takođe dobar.
Alo
Zašto?
- Zato što su mali modularni reaktori bezbedniji, oni stvaraju manje nuklearnog otpada, manje su instalisane snage.
Da smo imali nuklearku, NATO nas ne bi napao
- Ljudi treba da shvate da nas NATO ne bi napao da smo imali nuklearku. Niko nas ne bi napao. Vi kad imate nuklearku, vi ste u očima sveta ozbiljna država. Ne samo u energetskom smislu, jer vi demonstrirate da vi imate najozbiljniji oblik kritičke infrastrukture i postajete ozbiljna država. Ne bi više niko rekao da ste zemlja trećeg sveta. Menjaju se pravila igre, menja se pozicija.
I manje proizvode, zar ne?
- Tako je. Oni mogu da proizvedu do 400 MW. A vi danas s jednim nuklearnim reaktorom dobijete 1,6 GW. Modularna elektrana uzme manje prostora, može da se stavi u napuštenu telmoelektranu, nema potrebe za posebnom infrastrukturom i dobijanje ovlašćenja i licence od regulatornog tela... Slikovito, vi kupite nešto što je veličine frižidera i postavite ga na odgovarajuću lokaciju, mnogo je lakše. To je neko srednje rešenje, a postoji i treće rešenje za koje se ja zalažem.
Šta bi to bilo?
- Klasični nuklearni reaktor. Srbija bi, kad bi se uključila, koristila konvencionalne reaktore četvrte generacije. Imali bismo najnoviju tehnologiju, potpuno sigurnu i bezbednu gde bi se stvaralo manje nuklearnog otpada nego što se stvara u nekim drugim elektranama.
Srbija mora da bude vlasnik
Da se sutra krene u realizaciju svega, koliko je godina potrebno da dobijemo nuklearku?
- Modularne reaktore, od momenta potpisivanja ugovora, uz obuku kadara koja se radi u hodu, možete instalirati za tri do pet godina. Najbrže izgrađena konvencionalna nuklearka je za osam godina, ali je 10 godina neki prosek.
Koliko to košta?
- Pa neko kaže 12, neko kaže 10, neko kaže osam milijardi dolara. To je za Srbiju veliki novac, ali je toliko veliki benefit da se isplati. Uzimate kredit, sklapate ugovor i saradnju.
A ko je na kraju vlasnik?
- To je odlično pitanje. Smatram da samo i jedino država Srbija može da bude vlasnik nuklearne elektrane.
Pitanje nuklearnog otpada je zapravo pitanje svih pitanja. Kako i gde bi se odlagao otpad?
- Kada se pravi nuklearna elektrana, to je proces od planiranja, izgradnje, dobijanja dozvola... Vi ćete naravno da projektujete koliko jedno nuklearno postrojenje stvara nuklearnog otpada. Naša zemlja neće stvarati velike količine nuklearnog otpada. Ono što bi dodatno olakšalo adekvatno rešavanje otpada jeste stvaranje regionalnog nuklearnog odlagališta koje bi uključivalo generisanje nuklearnog otpada iz svih nuklearnih elektrana u regionu. Najbolje je da se otpad deponuje u dubokim geološkim formacijama ili u napuštenim rudnicima. To je najbezbednije.
Alo
Koliko je sigurno mesto gde bi nuklearka bila, koliko bi lokalno stanovništvo trebalo da strepi?
- Kad projektujete nuklearku, ona je u samom projektnom, građevinskom smislu najbezbednija fabrika. Jer tačno se zna koji je pojas od nuklearke normalan za životno funkcionisanje, gde nema efekta zračenja. U nuklearki ima nekoliko betonskih barijera, pa je nuklearni akcident sa novijom tehnologijom zaista sveden na minimum. Nuklearke su projektovane da mogu da izdrže pad aviona. Vi morate da razmišljate o tome da li ta nuklearka može biti meta nekog terorističkog napada, da li ta nuklearka može da bude sabotirana iznutra. To su sve stvari koje se unapred predviđaju. Uvek se kod izgradnje nuklearke, jer je ona toliko stigmatizovana, projektuje najgori mogući scenario. Atomska agencija prati izgradnju, kontrola je neverovatna. Vodi se računa o svemu.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Komentari (0)