OSIGURANJE SPAS OD ELEMENTARNIH NEPOGODA Duško Jovanović objašnjava kako da svoju imovinu zaštitite polisom osiguranja

Iz dana u dan oluje praćene gradom i velikim količinama padavina sele se iz jednog kraja Srbije u drugi i uništavaju kuće i automobile, useve, voćnjake. Kao na traci stižu vesti o ogromnim štetama u Kragujevcu, Kraljevu, Lazarevcu, Valjevu i okolini, Prijepolju, Priboju, Mačvi...

Štetu je u ovom trenutku nemoguće proceniti, posebno zato što su mnoge obradive površine pod vodom. Glavno pitanje je da li će, kome i pod kojim uslovima šteta biti nadoknađena. Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović objašnjava da pravo na naknadu štete imaju samo građani koji su svoju imovinu zaštitili polisom osiguranja.

- Oni koji su polisom osiguranja zaštitili nekretnine, useve ili automobile od oluje ili grada mogu da budu mirni jer će im šteta biti nadoknađena. Potrebno je da u što kraćem roku kontaktiraju sa svojim osiguravačem kako bi šteta što pre bila procenjena i isplaćena. Ako govorimo o onima koji nisu osigurani, postavlja se pitanje šta to još treba da se dogodi pa da shvatimo da je osiguranje jedini siguran partner u ovakvim situacijama. Neosigurani građani će opet zavisiti od pomoći prijatelja, rođaka ili humanitarne pomoći države.

Jovanović objašnjava da nije zadatak države da nadoknađuje štetu. Sve i da država želi to da radi, postavlja se pitanje da li će šteta svima biti nadoknađena i da li ima dovoljno novca za saniranje kompletne štete, kaže Jovanović.

Koliko košta polisa osiguranja imovine? Da li je cena razlog malog broja osiguranih?

- Cena je toliko niska da to ne može da bude argument za neosiguranje. Ako govorimo o nekretninama, za osiguranje od oluje i grada treba kupiti osnovnu polisu osiguranja, koja košta oko jedan evro po kvadratu na godinu dana. Tom polisom smo zaštićeni od požara, udara groma, oluje i grada.

U gradovima su problem stabla koja oštećuju automobile ili delovi krovova i fasada koje oluja nosi sa sobom. Ko nadoknađuje tu štetu?

- Štetu nadoknađuje vlasnik stabla, odnosno zelene površine ili kuće ako je štetu napravio deo fasade ili krova. Ako je vlasnik komunalno preduzeće, zahtev za naknadu štete predaje se njima, odnosno vlasniku parcele i zelene površine ukoliko je to fizičko lice. Ako oni poseduju polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, nema problema i šteta će biti nadoknađena. Ako je nemaju, moguć je samo lični dogovor ili, nažalost, sudski proces. Naravno, uvek je najbolje imati svoju polisu osiguranja imovine ili kasko polisu za automobil. Tako će vam šteta najbrže biti isplaćena.

S obzirom na to da se klima ubrzano menja i da su ovakve oluje postale redovna pojava, postoji li dugoročnije rešenje za zaštitu imovine građana?

- Mi se već godinama zalažemo za uvođenje osiguranja od katastrofalnih šteta. To bi bilo javno-privatno partnerstvo države, osiguravača i reosiguravača jer niko samostalno ne može da pokrije ogromne štete koje takve nepogode izazivaju. Ta polisa bi trebalo da bude obavezna jer ako bi je svi kupovali, bila bi jeftina i dostupna svim građanima, čija bi imovina bila zaštićena od, na primer, oluja, poplava i zemljotresa. Sa druge strane, država više ne bi morala sama da popravlja uništene objekte ili letinu.

Šta je sa osiguranjem od požara? Nedavno su skoro svi stanovi u jednoj zgradi na Novom Beogradu izgoreli zbog požara u lokalu u prizemlju. Ko tu ima pravo na naknadu štete i po kojoj proceduri?

- Isto je kao i za oluju ili bilo koji drugi rizik. Ako ste osigurali stan od požara, šteta će biti nadoknađena. Ako niste, možete samo da računate na humanitarnu pomoć države i prijatelja. U konkretnom slučaju, vlasnici stanova mogu eventualno da očekuju da im šteta bude isplaćena iz polise osiguranja od odgovornosti prema trećim licima ako vlasnik izgorelog kafića poseduje tu polisu. Ako ne postoji takva polisa, ostaje pomoć prijatelja ili države, eventualno da se naknada štete zahteva preko suda. Procedura za naknadu štete je jednostavna – treba što pre zvati društvo čiju polisu posedujete i tražiti da procenitelj izađe na teren i proceni štetu. Do tada, poželjno je da sami napravite što više fotografija, jer bi to moglo da ubrza i olakša proceduru.

Jovanović dodaje i da u ovakvim slučajevima procenitelji izlaze na teren u najkraćem mogućem roku i šteta se isplaćuje što je pre moguće, da bi se izbegla dodatna humanitarna katastrofa.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI