ŠTA SLUŠAMO O RUDNIKU LITIJUMA, A ŠTA JE ISTINA?! 10 najčešćih zabluda o projektu Jadar!

Da li je litijum šansa veka za Srbiju ili bi nam doneo više štete nego koristi? O depozitima „belog zlata“ u dolini Jadra se već dugo polemiše, uz mnogo protivrečnih informacija i lažnih vesti koje neopravdano izazivaju paniku među građanima. Većinu nedoumica otklonili su nedavno objavljeni nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu.

U nastavku predstavljamo deset najčešćih zabluda o ovom projektu kako bismo pružili jasniju sliku o njegovom stvarnom uticaju na životnu sredinu, kao i mogućim ekonomskim benefitima za Srbiju.

1.Rudnik bi uticao na postojeće izvore vode za piće

Činjenica: Nijedno postojeće niti predviđeno izvorište javnog vodosnabdevanja se ne bi koristilo za rudarenje i preradu jadarita. Planirano je da se preko 70% potreba za vodom podmiri prikupljanjem atmosferskih i recikliranjem podzemnih rudničkih i voda koje se već koriste. Vode iz priobalja Drine, koje se svakako ne mogu koristiti kao izvor pijaće vode, povlačile bi se po potrebi u manjoj količini. U trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo svega 0,007% prosečnog proticaja Drine.

2.Projekat bi mogao da zagadi vode sve do Save i Dunava

Činjenica: Rudarske aktivnosti bi se odvijale na dubini između 300 i 600 metara. Taj prostor je vodonepropusnim slojevima izolovan od plitkih izvorišta voda koje zahvataju lokalni bunari. Sve otpadne vode bi bile prečišćene do kvaliteta rečne vode i dodatno oplemenjene mineralima pre ispuštanja u reku Jadar. Planirane mere zaštite životne sredine osiguravaju poštovanje svih ekoloških standarda tako da neće biti zagađenja reke Jadar niti nizvodnih većih tokova poput Drine, Save ili Dunava, zaključak je nezavisnih stručnjaka koji su učestvovali u izradi nacrta studija procene ekološkog uticaja.

3.Iz fabrike bi se širila opasna isparenja sumporne kiseline

Činjenica: Sumporna kiselina se već široko koristi u mnogim industrijama, uključujući prehrambenu. U fabrici za preradu jadarita bi se koristila u zatvorenim sistemima pri temperaturi daleko ispod tačke ključanja koncentrovane sumporne kiseline, kao i ispod tačke ključanja vode. Samim tim ne bi bilo isparenja o kojima se priča, što je potvrđeno laboratorijskim testovima. Dodatno, svi gasovi bi bili prečišćeni visoko efikasnom i proverenom tehnologijom skrubera pre ispuštanja u atmosferu, kao preventivna mera. I ostali aspekti rukovanja sumpornom kiselinom osmišljeni su prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti.

4.Tone otpada bi završile u dolini reke

Činjenica:  Otpad bi bio u čvrstom stanju, u suvom obliku (nalik glinovitoj zemlji) koji povećava stabilnost deponije, a smanjuje zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Za lokaciju deponije izabrana je dolina Štavice, koja nije plavno područje. Nema mesta brigama da bi otpad zagadio okolno zemljište i podzemne vode jer je ispod deponije projektovana višeslojna zaštita: slojevi gline, šljunka i geomembrana koja može da izdrži čak i zemljotres. Sama deponija bi se popunjavala fazno kroz pet etapa, a nakon svake etape deo koji je već popunjen bio bi rekultivisan.

5.Rudnik bi opustošio jedan od najzelenijih krajeva Srbije

Činjenica: Jadar bi bio podzemni rudnik, što znači da bi imao znatno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Emisije buke i prašine u ovakvim operacijama su manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima. Tokom izgradnje rudnika koristile bi se različite metode kako bi se što više smanjila količina iskopanog materijala, a time i ukupna količina otpada.

Alo

6.Meštani bi bili prisiljeni da se masovno isele

Činjenica: Projekat utiče na 52 stalno nastanjena domaćinstva, a 51 je već dobrovoljno preseljeno uz sveobuhvatnu podršku kompanije Rio Tinto.. Meštani ne bi morali da se sele iz ekoloških razloga, jer projekat, kako su potvrdili nezavisni stručnjaci, može bezbedno da se realizuje u skladu s propisima Srbije i EU. Procenjuje se da bi otvaranje rudnika i fabrike moglo da privuče nove stanovnike u Mačvanski region, koji godinama beleži trend depopulacije.

7.Ljudi više ne bi mogli da se bave poljoprivredom

Činjenica: Pošto je „Jadar“ podzemni rudnik u kom bi se primenjivale savremene tehnologije s minimalnim uticajem na kvalitet zemljišta, vode i vazduha, poljoprivredne aktivnosti bi mogle najnormalnije da se nastave u području oko rudnika i fabrike. Sleganje tla bi bilo minimalno, što je za poljoprivredu takođe važno. Prema rezultatima modelovanja iz preliminarnih studija, ono bi iznosilo svega jedan centimetar iznad periferne zone rudnika i do 20 cm direktno iznad samog rudnika i to tek nakon nekoliko decenija.

8.Zašto ulaziti u projekat kada litijum uskoro možda neće ni biti potreban

Činjenica: Postoji stručna procena da će litijumske baterije biti potrebne u narednim decenijama. Alternativne natrijum-jonske baterije koje se ponekad pominju, neće u skorije vreme moći da zamene litijumske, jer zbog mnogo niže energetske gustine imaju daleko manji domet i moguće ih je koristiti samo u električnim vozilima manjih brzina poput, na primer, skutera.

9.Nigde u Evropi se ne rudari litijum, Srbija je izabrana da bude „žrtva“

Činjenica: U Evropi se trenutno razvija više od 20 litijumskih projekata kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za ovom kritičnom sirovinom od koje zavisi zelena tranzicija. Sudeći po trenutnom statusu  dozvola, prvi rudnik litijuma bi mogao da se otvori u Austriji (Volfsberg), Nemačkoj (Zinvald) ili Finskoj (Keliber). Evropi je potreban i litijum iz Srbije, ali samo ako je dobijen na odgovoran način, što je strogo regulisano evropskim zakonodavstvom, što znači da ako nije proizveden na ekološki način, neće ni moći da se proda.

10.Srbija neće imati dugoročne koristi od eksploatacije litijuma

Činjenica: Doprinos BDP-u od projekta „Jadar“ se procenjuje na oko 695 miliona evra godišnje, što je oko 1% trenutnog BDP-a Srbije, a budžet Loznice bi bio dupliran. Kada se u obzir uzmu i povezane investicije u lancu e-mobilnosti, kao što su fabrike baterija i samih električnih vozila, doprinos bi porastao na 3% BDP-a. U fazi razvoja projekta bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, dok se procenjuje da bi indirektno moglo biti otvoreno preko 20.000 radnih mesta.

BONUS VIDEO 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI