"FORUM 02. ZELENA ENERGETIKA-ZA ODRŽIVIJU BUDUĆNOST" Do 2030. godine Srbija će imati 45% električne energije iz obnovljivih izvora

Vizija da će Srbija do 2030. godine gotovo svaki drugi kilovat proizvoditi iz obnovljivih izvora energije je ambiciozan, ali i veoma realan i ostvarljiv plan

Na panelu predstavnici struke, privrede i državnih institucija razmenili su iskustva, predstavili su dostignuća i pružili odgovore na brojna pitanja u oblasti upotrebe obnovljivih izvora energije (OIE).

Učesnici panel - diskusije "Forum 02." bili su Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, Milan Macura, posebni savetnik ministarke rudarstva i energetike, Ivan Dmitriev, direktor Funkcije za HSE kompanije NIS i profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac.

Alo.rs/Dejan Briza

Na pitanje kako očuvati životnu sredinu Sara Pavkov kaže:

- Krenimo od našeg dvorišta, to su osnovni i mali koraci, ali značajni. Stvari koje su naša dnevna rutina.

Alo.rs/Dejan Briza

Ivan Dmitirev ističe da je tema ekologije je sastavni deo strategije NIS-a

- Da mi u ovom vremenu se ne treba plašiti novih tehnologija već ići u korak sa njima. Ulažemo dosta u solarne panele. Dobro se sećam kada su pre neke četiri godine uvedeni. Put koji smo počeli treba da nastavimo maksimalnom brzinom. Sada imamo postavljene panele na 45 objekata maloprodaje. Krenuli smo i na postavljanje panela na fabriku vode Jazak. Imamo ozbiljne planove da ih postavimo na naše administartivne zgrade, skladišta nafte i gasa. Siguran smo da smo započeli uspešno putovanje. NIS nije samo naftna, nego i energetska kompanija. Da 2030. godine, hoćemo da 50 posto potrošnje bude iz obnovljivih izvora energije. NIS je spreman da potroši 144,5 miliona dinara na postavljanje panela na administrativnim zgradama.

Državna sekretarka Sara Pavkov govrila je o efektima na polju zaštite životne sredine.

Alo.rs/Dejan Briza

- Svaka aktivnost naše industrije, ima nekakv uticaj na životnu sredinu. Efekte koje očekujemo jeste jedan rezultat uzročno-posledičnih veza saradnje svih nas. Naime, mi smo 2021. usvojili Zakon o klimatskim promenama, to je tada bio veliki izazov. Uz velike izazove smo mi, u oviru strategije niskougljeničnog razvoja, koja je jedan od dva strateška dokumenta proizašla iz tog zakona, definisali konkretne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Da se potrudimo da zaštitimo životnu sredinu. Efekat je definitivno neminovan. Mi smo pioniri u raznim projektima, u oblasti korišćenja hidroenergije.

- Ministarstvo podstiče privatni sektor kroz nekoliko segmenata. Mi smo zacrtali naš cilj da do 2030. smanjimo emisije zagađujućih materija za 33,3 posto. Imamo pozitivne primere, tako imamo u Zasavici već postavljen solarni panel. Imamo jako lep primer u Kladovu, imamo najnoviji projekat na Mokroj Gori.

Alo.rs/Dejan Briza

- Za svaki projekat obnovljivih izvora energije potrebno je ispoštovati regulativu. Neophodno je za veće projekte neophodno je uraditi procenu uticaja - ističe Sara Pavkov.

U izjavi za ALO! profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac istakao je da Srbija uradila prve korake koji se tiču savremenih obnovljivih izvora energije.

Alo.rs/Dejan Briza

- Mi hidroenergiju koristimo već 50 godina i to vrlo ozbiljno, čak mislim da smo druga zemlja na svetu koja je počela da koristi hidroenergiju i proizvodi neizmeničnu struju, odmah posle Amerike. Što se tiče solarne energije očekujemo da će i tu sada biti značajnog napretka, jer je cena devet puta u zadnjih 12 godina manja solarnih panela nego što je ranije bila i sada je pravo vreme da se i u Srbiji mnogo više koristi solarna energija za proizvodnu električne energije, sličan je slučaj i sa vetroenergijom. Ono što bi svakako u Srbiji trebalo da se razvija to su prozjumeri. 

Evropa je donela prvi plan da do 2020. godine, što se tiče učešća obnovljivih izvora, taj procenat u potrošnji bude 20 odsto. Taj plan Evropa je premašila i ostvarila 21,3 procenta. Naš plan je bio da povećamo sa 21,3 na 27 posto, a do 2020. ostvarili smo nekih 26,3 posto, što bi se reklo - ispunili smo zadatak.

Sara Pavkov za ALO! objašnjava da je izuzetno važno kroz donešene zakone ali i kroz ovakve panel diskusije govoriti o održivoj energiji. 

- Ono što Ministarstvo životne sredine radi kroz donošenje regulative i podzakonskih akata omogućava da se životna sredina očuva, a da se projetki poput izgradnje solarnih elektrana realizuju po svim merilima tako da benefite uživaju ljudi, ali i naša okolina koja neće istrpeti negativne uticaje. 

Na pitanje koji budući projekti su svetli primeri Zelene agende, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine izdvaja sektor rudarsva i energetike, ali i druge projekte koji u mnogome doprinose. 

Alo.rs/Dejan Briza

- Osvrnula bih se i na one manje projekte, ali vrlo korisne koji se realizuju u zaštićenim područijima. Imamo solarne panele u "Zasavici", zaštićenom području, imaćemo i na Mokroj Gori, pre nekoliko dana je ministarka Vujović potpisala ugovor da se realizuje sistem solarnih panela koji će da napaja energiju iz samo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u zaštićenom području Morka Gora, a imamo i dobar primer: kupac - proizvođač "Temci" solarna elektrana u Kladovu koja je deo nacinalnog parka Đerdap, tako da je to potvrda da privreda i zaštita životne sredine mogu da budu komplementarne.  

- Ministarstvo podstiče privatni sektor kroz nekoliko segmenata. Mi smo zacrtali naš cilj da do 2030. smanjimo emisije zagađujućih materija za 33,3 odsto - istakla je Pavkov. - Imamo pozitivne primere, u Zasavici je već postavljen solarni panel, tu su i izuzetno lepi primeri u Kladovu, Mokroj Gori... Za svaki projekat obnovljivih izvora energije potrebno je ispoštovati regulativu - kaže Pavkov.

Vladan Samardžić, moderator i šef deska "Novosti", objašnjava da je ovaj drugi po redu Forum pokazatelj da i običan čovek shvati šta zapravo znači obnovljivi izvor energije, zelena agenda i zelena tranzicija.

Alo.rs/Dejan Briza

- Imali smo priliku da od predstavnika struke države, ali i privrede  čujemo kako doći do toga. Možemo svakako mnogo ako mi kao mediji postavimo cilj i svakodnevno govorimo o zacrtanom cilju koji je vrlo realan, do 2030. godine plan je da Srbija ima 45% električne energije iz obnovljivih izvora. Tako da sunčeva energija će nam koristiti za proizvodnju struje, odnosno obnovljiv izvor energije koji nam donosi zaštitu životne sredine, ali i uštedu na kućnim računima. 

Milan Macura, v.d. direktora Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva energetike i rudarstva, naglasio je da je Vlada Srbije danas usvojila integrisani Nacionalni energetski klimatski plan koji, kako je istakao, stavlja fokus na pobošljanje i uvođenja što većeg učešća OIE i energetsku efikasnost, jer je, navodi - ideja države da do 2030. svaki drugi megavat-čas bude proizveden iz obnovljivih izvora energije:

Kako ističe Macura, u prethodne dve godine zakonska regulativa je poboljšana.

- Mi smo trenutno u procesu izmene Zakona o energetici, gde planiramo da uvodimo prve aktivne kupce koji će moći da viškove električne energije prodaju na tržištu. Država kroz subvencije podstiče domaćinstva da razvijaju obnovljive izvore energije. Zasad imamo 30.000 domaćinstava koji su dobili neku vrstu subvencije - za zamenu stolarije, solarne panele, ugradnju toplotnih pumpi... Veliki iskorak smo napravili. Ljudi to razumeju i to posebno kada vide račune za struju i grejanje koji su i do tri puta manji. Svi zajedno kroz razne investicije, polako, do 2030. ostvarićemo velike ciljeve. Lane smo prvi put kroz aukcije imali 700 megavata iz vetra i sunca i oko 1,2 milijarde evra investicija, a krajem ove godine na aukcijama očekujemo još veće interesovanje - kaže Macura.

- Da ne bismo zanemarili i grejanje, da bismo imali održivu energetiku, moramo da vodimo računa o tome i kako proizvodimo toplotnu energiju. Ministarstvo je sa Svetskom bankom i EBRD pokrenulo projekat uvođenja OIE u 10 toplana u Srbiji, a taj projekat je vredan 45 miliona evra.

Kompanija „Novosti“ organizovala je ovu diskusiju u cilju jačanja svesti javnosti o značaju održivog razvoja, odgovornom odnosu prema prirodnim resursima i racionalizaciji potrošnje energije, povećanju udela proizvodnje električne energije iz OIE, kao i značaju realizacije projekata OIE radi postizanja ugljenične neutralnosti. 

Prošle godine je u svetu prvi put iz obnovljivih izvora energije proizvedeno više od 30 odsto struje. Srbija je na početku zelene tranzicije, ali ima ambiciozne ciljeve. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI