MAJA OTIŠLA NA MORE U CRNU GORU, ONDA JOJ JE STIGLA JEZIVA PORUKA OD KOMŠIJE! Ceo stan joj bio POPLAVLJEN i to otpadom iz KANALIZACIJE!

Beograđanku Maju B. (33) sačekalo je neprijatno iznenađenje po povratku s letovanja, a kako je i sama ispričala, drama je počela još dok je bila na moru.

Naime, u njenom i u dva komšijska stana nastala veća materijalna šteta kada je usled zagušenja vertikale došlo do poplave. Kako kaže, krivica nije njena, što je majstor kog je unajmio upravnik potvrdio, ali joj stanari svejedno traže da im plati popravku.

- Dok sam bila na odmoru stigla mi je poruka u zajedničkoj grupi za zgradu da je došlo do poplave u nekim stanovima. Kako se radi o mojoj vertikali, odmah sam se zapitala da li je do mene i kakva je situacija. Sreća u nesreći je što sam bila u Crnoj Gori pa sam sela u auto i vratila se. Jedva sam otvorila vrata od stana jer se parket podigao. Kada sam konačno ušla, imala sam šta i da vidim - izlila se kanalizacija. Majstor me je već čekao jer sam ga zvala kad sam krenula i odmah mi je rekao da je došlo do začepljenja u vertikali i da se voda jednostavno vratila kod mene na sudoperu i izlila u kuhinju i dnevnu sobu koja je blizu. Na sve to su mi komšije iz dva poplavljena stana tražile da platim štetu - ispričala je Maja.

Napomenula je da se zgrada ne nalazi u sistemu održavanja Javnog preduzeća "Gradsko stambeno" pitajući se da li je u obavezi da popravi štetu koja je nastala u njenom i u druga dva stana. Ljubiša Banovački iz Udruženja profesionalnih upravnika objasnio je šta stanari treba da urade ukoliko se nađu u ovakvoj situaciji.

- Ako dođe do štete, postoje dve varijante. Prva varijanta je da se naplati šteta od osiguravajuće kuće, ukoliko je stan osiguran. Ukoliko postoji osiguranje prema trećim licima isto će osiguranje da nadoknadi štetu, s tim što tu postoje neke amortizacije i neće isplatiti pun iznos koliko je koštala popravka. Druga varijanta je ukoliko stambena zajednica ima osiguranje zajedničkih delova zgrade, oni koji su imali štetu zbog zagušene vertikale mogu od osiguravajuće kuće da traže naknadu štete - kazao je sagovornik.

U slučaju da stan u kom je došlo do izlivanja nije osiguran, kao ni drugi poplavljeni stanovi, ni zajednički delovi zgrade, vlasnici stanova u kojima je nastala šteta treba da traže od stambene zajednice da nadoknadi štetu, kako je objasnio Ljubiša Banovački.

- Treba da kažu da je šteta u njihovim stanovima nastala zbog kvara na zajedničkim cevima. Ukoliko ima novca na zajedničkom računu zgrade, vlasnicima stanova se novac refundira sa njega, a na osnovu računa koji su dobili od izvođača radova. Ukoliko nema novca na računu zgrade, vlasnici mogu da se dogovore da im se novac od stambene zajednice isplati na rate. Ako stanari ne žele da plate, onda vlasnici treba da angažuju advokate kako bi naplatili štetu jer je to obaveza stambene zajednice - kazao je.

Savetuje sve stanare da čim čuju "krkljanje" u svojim sudoperama i vide da voda teško otiče, to odmah prijave upravniku ili Javnom preduzeću "Gradsko stambeno" (u slučaju da je zgrada u njihovom sistemu održavanja).

- To je jedan od pokazatelja da je vertikala pred zagušenjem. Inače, moram da dodam da JP 'Gradsko stambeno' ne refundira nikakve štete koje nastanu u slučaju kad se zaguši vertikala i dođe do poplave u stanovima - zaključio je Banovački iz Udruženja profesionalnih upravnika.

Odgovor advokata u slučaju kad nastane šteta zbog zagušene vertikale

Advokat za naknadu štete Nikola Pavlović objasnio je da vlasnik koji je pretrpeo štetu u svom stanu zbog neodržavanja električnih ili vodovodnih instalacija u zgradi, pa je nastala poplava ili požar u njegovom stanu, ima pravo na naknadu štete.

- Prvo što se mora da se uradi jeste da se utvrdi uzrok štete. Ako je to neka instalacija koju je bio dužan da održava vlasnik susednog stana ili stana ispod ili iznad Vas onda štetu možete potraživati od vlasnika tog stana. U slučaju da su u u pitanju instalacije koje su zajedničke u zgradi ili uzrok ne može da se identifikuje (u smislu koji tačno stan je skrivio štetu) u tom slučaju odgovara stambena zajednica za naknadu štete. Kada ne može da se utvrdi od kog stana ili dela zgrade je potekla šteta solidarno za štetu pored stambene zajednice odgovaraju i svi vlasnici stanova tj. posebnih delova - kazao je advokat.

Istakao je da stambene zajednice imaju mogućnost da za ovakve slučajeve zaključe ugovor o osiguranju sa osiguravajućim društvima.

- Takođe, ukoliko je stambena zajednica zaključila ugovor sa nekom firmom za održavanje zgrada, a ugovorom je predviđeno i održavanje instalacija za štetu može da odgovara ta firma kao pružalac usluga - zaključio je Pavlović.

Odgovor Javnog preduzeća "Gradsko stambeno"

U sistemu Javnog preduzeća "Gradsko stambeno" nalazi se oko 12.600 zgrada u Beogradu. Osnovna delatnost JP "Gradsko stambeno" je održavanje zajedničkih delova stambenih zgrada, uređaja i instalacija u njima. To su radovi kojima se sprečava ili otklanja opasnost po život i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeđuje sigurnost korisnika i okoline (popravke krovova, fasada, liftova, protivpožarnih instalacija, gromobrana i poslovi hitnih intervencija).

Objasnili su da je preduzeće zaduženo za održavanje zajedničkih instalacija, uređaja i postrojenja u zgradama koje imaju ugovor o održavanju sa ovim javnim preduzećem - samim tim zaduženo je i za vertikale koje predstavljaju zajedničke instalacije.

"Ovo javno preduzeće u zakonskom roku reaguje na prijave usled zagušenja vertikale, tako da ne može biti odgovorno za eventualnu štetu koja nastane u tom ili u slučaju da stanari kvar uopšte ne prijave. Teorijski, "Gradsko stambeno" moglo bi da bude odgovorno ukoliko ne bi reagovalo na prijavu, te ukoliko bi šteta nastala usled nereagovanja stručnih službi ovog javnog preduzeća, ali takav slučaj do sada nismo imali.

Za popravku je dovoljno da se problem prijavi i to je vrsta kvara koju može prijaviti ne samo upravnik, već i bilo ko iz redova stanara - podrazumeva se da zgrada mora da ima ugovor o održavanju sa Javnim preduzećem "Gradsko stambeno". Inače, ovo javno preduzeće nije zaduženo za isplatu odštete već to čine osiguravajuće kuće ukoliko stambene zajednice imaju sa njima ugovor o saradnji, te bi detaljnije informacije u vezi postupka podnošenja zahteva i isplate odštete od osiguravajućih kuća trebalo potražiti upravo od pomenutih institucija ali i samih stambenih zajednica", navedeno je iz Javnog preduzeća "Gradsko stambeno".

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI