NACRTI STUDIJA RAZREŠILI BROJNE NEDOUMICE Otpad iz Jadra neće ugroziti životnu sredinu

Suvi otpad će se odlagati prema svim relevantnim propisima i države Srbije i Evropske unije, a tehnike koje će se koristiti da suše i sabijaju otpad čak premašuju zahteve i srpskog i zakonodavstva EU. Stručnjaci su se pobrinuli da Jadar izbegne štetne uticaje rudarenja, one na koje smo tradicionalno navikli.

Primena najsavremenijih tehnologija

Iako stanovništvo iz doline Jadra brine da bi otpad iz deponije ipak mogao da ugrozi vode i zemljište, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu studija, objašnjava zašto to nije moguće.

- Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa - navodi profesor Knežević i naglašava da bi se sva prikupljena voda koja je došla u kontakt s otpadom bila bi prečišćena do nivoa kvaliteta rečne vode u koju bi se po potrebi ispuštala.

- Projekti se razvijaju dugi niz godina, menjaju se tehnička rešenja, unapređuju na osnovu proračuna, analiza. Studije iz oblasti udesa izmenile su kompletno koncept odlaganja otpada. Prvobitno je bilo predviđeno da se otpad odlaže u tečnom obliku u velikom flotacijskom jalovištu. Ovo rešenje je promenjeno i prešlo se na tehnologiju suvih filter pogača koje povećavaju stabilnost deponije, a smanjuje njenu zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. To rešenje je naknadno dodatno poboljšano tako što je omogućeno da se do 50 odsto otpada iskoristi za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime je prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala - objasnio je nedavno profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, koji je bio rukovodilac na dve od tri studije o proceni ekološkog uticaja projekta „Jadar“.

Deponija Štavice

Suvi otpad, kao jedna od novina u modernom rudarenju, bio bi odlagan na deponiji u dolini Štavice. To je značajno jer ta oblast nije u plavnom području. Deponija bi imala zaštitne obloge koje kombinuju sintetičke i prirodne materijale u skladu sa najstrožim kriterijumima vodonepropusnosti iz evropskog i domaćeg zakonodavstva, dok bi sam otpad nakon sabijanja dostigao vodonepropusnost od 1x10-9 m/s, što je ekvivalentno sloju gline debljine pet metara, kako bi se sprečilo curenje.

Poljoprivredna proizvodnja

S obzirom da bi „Jadar“ bio podzeman rudnik, primenom redovnog osmatranja svih parametara zagađenja u toku radova, kao i mera za suzbijanje prašine, zaštitu vode i zemljišta, obezbediće se nesmetano odvijanje poljoprivrede u okolini kompleksa.  Takodje,  neće doći do osetnog sleganja zemljišta iznad zone podzemnog rudnika. Rezultati modelovanja pokazuju da se tek nakon nekoliko decenija rudarskih aktivnosti očekuje da se sleganje tla iznad periferne zone rudnika na površini od 780 hektara postepeno približi vrednosti od samo 10 milimetara, dok se u centralnoj rudarskoj zoni površine od oko 7 hektara očekuje sleganje do najviše 250 milimetara. Ovako malo sleganje terena, neće biti vidljivo na površini i neće uticati na poljoprivredne aktivnosti.

Velika prilika za Srbiju

Podzemni rudnik litijuma je velika razvojna šansa koja donosi nova radna mesta, veće prihode i opšti napredak. Samo budžet opštine Loznica bio bi dupliran. U fazi izgradnje rudnika bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija sa prosečnom platom većom od 1.100 evra. Prihodi u budžet Srbije su procenjeni na 180 miliona evra godišnje. Ovako značajan projekat obično privlači brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Prema procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi više od 20.000 novih radnih mesta.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI