ZEMLJOTRES "POCEPAO" TAŠMAJDAN NA DVA DELA! Jak potres digao na noge Beograđane - ovi delovi Srbije ĆE BITI NA UDARU? (FOTO)

Iako stručnjaci ističu da je veoma teško tačno odrediti kada bi moglo da dođe do zemljotresa, neki izvori sugerišu da je rizik od jačih zemljotresa, poput onog u Vranju, veći tokom jeseni i proleća na našim prostorima.

Sa tom konstataciom složio se i meteorolog Ivan Ristić koji je za Alo! dodao da su najtrusnija područja u Srbiji i samim tim, najrizičnija, centralna Srbija, Kopaonik, kao i svi brdoviti i planinski tereni. 

Seizmolozi takođe upozoravaju da postoji značajna mogućnost da Srbiju pogodi zemljotres magnitude oko 5 stepeni po Rihterovoj skali, ali tačan trenutak tog događaja nije moguće precizno predvideti. 

- Na osnovu analize podataka od šezdesetih godina do danas, vidljivo je da su zemljotresi češći tokom jeseni i proleća u našem regionu. Svake jeseni beležimo potrese jačine oko 4 stepena po Rihteru. Zanimljivo je da su u jesen zemljotresi učestaliji u Hrvatskoj, dok su u proleće češći u Bosni i Hercegovini - napominje Ristić.

Dan kad je Tašmajdan pukao napola

- Najjači zemljotres u modernoj istoriji pogodio je Srbiju 24. marta 1922. na dan kada je te godine počinjalo proleće. Epicentar mu je bio u Lazarevcu, ali se osetio u čitavoj Srbiji. Seizmolozi kažu da je u Beogradu “Tašmajdan pukao na pola” i da je njegova jačina bila 6 stepeni Rihterove skale - navodi Ristić za Alo! 

Dodaje da seizmička aktivnost traje do decembra i da ćemo tek videti da li će i sa kojom jačinom zemljotresi pogoditi naše područje. Još jedna zanimljivost jeste da je tokom ovog perioda Aurora borealis vidljivija na našem nebu, što smo nedavno imali priliku da primetimo.

Polarna svetlost je, prema Ristiću, takođe češće prisutna u proleće i jesen, ali zašto je to tako, još nije objašnjeno. Statistički podaci, međutim, pokazuju ovaj trend, zaključuje on za "Pink".

Mapa centralnog Balkana i udara jačih zemljotresa

Nakon spovedenih istraživanja, stručnjaci su objavili podatke o zemljotresima u Srbiji, te uporedili sa onima iz regiona. Jasno je prikazano na mapi koji delovi su tada najviše pogođeni, kao i precizne magnitude i godine kada je do toga došlo.

Očekuje se zemljotres magnitude oko 5 stepeni

Seizmološkinja Ana Mladenović nedavno je izjavila da se očekuje zemljotres jačine oko 5 stepeni u Srbiji, posebno u Šumadiji, koja se smatra najseizmički aktivnijom oblašću. Ova aktivnost bi mogla da se desi u narednih desetak godina.

- Više puta smo isticali da očekujemo zemljotres magnitude oko 5 stepeni, ali ne znamo tačno kada će se desiti. Verovatno će pogoditi Šumadiju – rekla je Mladenović, dodajući da se ova prognoza temelji na geološkim istraživanjima i statistici, kao i na vremenskom periodu koji je prošao od poslednjeg većeg potresa u tom regionu.

Mladenović je objasnila da geolozi i seizmolozi prate i istražuju rasede odgovorne za zemljotrese, te na osnovu njihove strukture i kretanja mogu da predvide koji bi rased mogao izazvati buduće potrese.

Najugroženija područja u Srbiji

Seizmološkinja Mladenović pojasnila je da su u Srbiji najrizičnija područja sledeća:

Kopaonik,
dolina zapadne Morave,
dolina Velike Morave,
Kraljevo,
Trstenik,
Kruševac,
područje prema planini Rudnik,
Valjevo,
Lazarevac,
Mionica,
i potencijalno Svilajnac i Paraćin.

Dodala je da u Srbiji ne može doći do zemljotresa jačih od 6 stepeni po Rihterovoj skali, jer smo udaljeni od glavnih tektonskih područja koja generišu najveće napone.

- U našoj zemlji nije moguće da se formiraju značajno snažni potresi – navodi Ana Mladenović.

Takođe je naglasila da je centralna Srbija najugroženija seizmički.

Evo pregleda najjačih zemljotresa zabeleženih u Srbiji od početka seizmičkih merenja, pri čemu je prvi na listi upravo Svilajnac, gde je nedavno bilo podrhtavanja tla:

Svilajnac, 8. april 1893. - 5,8 stepeni po Rihterovoj skali
Lazarevac, 24. mart 1922. - 5,7 stepeni
Rudnik, 15. maj 1927. - 5,9 stepeni
Kopaonik, 18. maj 1980. - 5,8 stepeni
Maljen, 29. septembar 1998. - 5,7 stepeni
Peć, 11. februar 1662. - 5,5 stepeni
Jagodina, 4. februar 1739. - 5,5 stepeni
Vranje, 26. februar 1755. - 5,1 stepen
Golubac-Nova Moldava, 10. oktobar 1879. - 5 stepeni
Krupanj, 25. jul 1906. - 4,6 stepeni
Vitina, 10. avgust 1921. - 5,4 stepeni

Jači zemljotresi u regionu 

Zemljotres u Skoplju momentne magnitude 6,1, Severna Makedonija, tada delu SFR Jugoslavije, dogodio se 26. jula 1963. u kojem je više od 1.000 ljudi poginulo, više od 3.000 povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo bez vlastitog doma. U potresu je uništeno između 75 i 80 posto grada.

- Ono što je zanimljivo kod ovog zemljotresa je da je jedini izašao iz tog vremenskog opsega jeseni i proleća, jer je jedino on bio u julu. Zgrade su nakon tog zemljotresa građene po jačim standardima - objašnjava Ristić za Alo!

Podsetimo se takođe i razornog zemljotresa u Banjaluci koji se dogodio ne tako davne 1969. godine. 

Tada je život izgubilo 15 ljudi, dok je 1.117 lica bilo lakše ili teže povređeno.

Zemljotres je bio jačine osam stepeni po Merkalijevoj ili šest stepeni po Rihterovoj skali.

Sve je počelo neuobičajeno jakim "prethodnim udarom" u noći 26. oktobra u 2.55 časova, a najsnažniji zemljotres u istoriji Banjaluke dogodio se 27. oktobra u 9.11 časova.

Foto: privatna arhiva

 

U znak sećanja na taj događaj, na Trgu Krajine u Banjaluci postavljen je spomenik "Krivi sat", sa kazaljkama koje pokazuju jedno vreme - 9.11 časova.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI