OVO JE SPISAK SVIH SLAVA KOJE SE SLAVE U DECEMBRU Slave se neki od najvažnijih svetaca

U novembru mesecu obeležavamo Đurđić i Aranđelovdan, dve izuzetno velike slave, a sledi ih još par do kraja meseca. 

A koje slave onda stižu u decembru? 

crkveni kalendar

 

Crkveni kalendar za decembar kaže da se u decembru proslavljaju četiri velike slave, od ukupno 10, a jedna od najvećih u Srbiji jeste Sveti Nikola koju "polovina građana slavi, a polovina ide u goste". U pitanju su Vavedenje presvete Bogorodice, Sveta velikomučenica Ekatarina, Sveti sveštenomučenik Kliment, Sveti Alimpije Stolpnik, Sveti apostol Andrej Prvozvani, Sveti Varvara, Sveti Sava Osvećeni, Sveti Nikolaj Čudotvorac – Nikoljdan (Sveti Nikola) i Sveti Spiridon Čudotvorac.

4. DECEMBAR – VAVEDENJE

Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru i spada među 12 najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji. Bogorodica Marija je kao trogodišnje dete dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

Današnji praznik je slava manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara.

Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Svetu Prečistu svetkuju rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju, veruje se da Bogorodica na današnji dan uslišuje sve molitve.

7. SVETA VELIKOMUČENICA EKATARINA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 7. decembra obeležavaju Svetu velikomučenicu Ekaterinu. Bila je ćerka cara Konstantina. Nakon očeve smrti, živela je sa majkom u Aleksandriji.

Majka joj je bila potajna hrišćanka, koja je preko svog duhovnog oca privela i Ekaterinu veri Hristovoj. Ovaj svetac je crnim podebljanim slovima, ali se slavi. Nema ništa specijalno osim liturgije. Što se tiče narodnih običaja za taj dan nema ništa osim ako neka Katarina nije dobila po njoj ime pa praznuje taj dan kao imendan.

8. SVETI VELIKOMUČENIK KLIMENT

Zato što je veliki deo svog mučeničkog života proveo u zatvoru i mučenju, u nekim krajevima Srbije veruje se da na današnji praznik niko ne bi trebalo da dira noževe i ostale oštre predmete kako ne bi "povređivao" rane Svetog Klimenta. Takođe, iako taj dan nije crveno slovo, trebalo bi izbegavati težak, fizički rad i sređivanje doma, već bi trebalo dan provesti sa porodicom i prijateljima i na ovaj način proslaviti uspomenu na život i velika dela Sveštenomučenika Klimenta.

9. DECEMBAR – SVETI ALIMPIJE

Iako 9.decembar nije obeležen crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti Alimpije Stolpnik je veoma poštovan u narodu, a mnogim porodicama je krsna slava. Rodjen u Hadrijanopolju, već od detinjstva je želeo da živi u molitvi i usamljeništvu.

Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori. Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije.

Ovaj svetac je strogim postom i trpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao. U našem narodu veruje se da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Zbog toga na taj dan treba otići u crkvu što ranije kako bi cele godine bili zdravi. Sveti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. On je zaštitnik stoke, pa se na ovaj dan izbegava govedje meso.

13. DECEMBAR - SVETI ANDREJ

Svakog 13. decembra Srpska pravoslavna crkva slavi praznik svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.

Vladika Nikolaj Velimirović opisao je u svom "Prologu" stradanje na krstu i prvoapostola koji do poslednjeg daha nije odustajao od hrišćanskih pouka narodu koji mu je dolazio na poklonjenje.

Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika proslavlja i dom Karađorđevića.

Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beogradoslobođen od Turaka.

Prolazeći mnoge zemlje, posetio je i Peloponez, gde je u Ahajskom gradu Patre, od teške bolesti iscelio čoveka, po imenu Sosija, nakon čega je većina stanovnika toga grada primila hrišćanstvo.

Prema narodnim verovanjima Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. S njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

17. DECEMBAR - SVETA VARVARA

Srpska pravoslavna crkva i vernici 17. decembra slave Svetu Varvaru. Evo koji običaji i verovanja su vezana za ovaj praznik.

Iako nije zapovedan crkveni praznik, nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.

Njen kult je podjednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu. Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva "varica" od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se "seje" žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića.

18. DECEMBAR - SVETI SAVA OSVEĆENI

Neznatno selo Mutalask u oblasti Kapadokijskoj postalo je znamenito po ovom velikom svetitelju pravoslavne crkve. Tu se Sava rodio od oca Jovana i majke Sofije. U osmoj godini napustio roditeljski dom i zamonašio se u obližnjoj crkvi. Posle 10 godina prešao je u Palestinske manastire i tu se najduže zadržao u manastiru svetog Jevtimija Velikog i Teoktista.

19. DECEMBAR – SVETI NIKOLA (NIKOLJDAN)

Foto: Printscreen

 

Sveti Nikola Mirlikijski, zaštitnik siromašnih i moreplovaca, dece i studenata, u čitavom hrišćanstvu je poznat kao svetitelj i zaštitnik. Kod Srba sveti Nikola je jedan od najvažnijih svetaca, čiju slavu praznuje najveći broj svečara a mališani ga doživljavaju kao veselog debeljucu u crvenoj kapici koji donosi poklone dobroj deci.

Majka svetog Nikole nije mogla da ima dece, tako da je bilo pravo čudo kada je saznala da je trudna. Tokom trudnoće se jako razbolela, ali čim je Nikola došao na svet, majka Nona je pravim čudom ozdravila preko noći. Prema legendi, odbijao je da prihvati majčino mleko svake srede i petka, koji se smatraju svetim danima kada se posti.

Opšte je poznato da je ovaj svetac veliki zaštitnik dece, ali prema staroj francuskoj pesmi on ima moć da oživi mrtve. Po njoj, Sveti Nikola je ušao u mesaru čiji je vlasnik ubio tri dečaka i sakrio njihova izmasakrirana tela u burad u podrumu. Tada je oživeo nesrećne dečake, ali je i pružio šansu mesaru da se pokaje i spase svoju dušu.

Sahranjen je u Turskoj, gde su mu ostaci čiuvani par stotina godina, da bi godine 1087. sedamdeset pirata iz Italije ukralo mošti ovog sveca i prenelo u Bari u Italiji. Malo je poznato da jedna crkva u Francuskoj poseduje kost iz njegovog prsta, a u manastiru u Nemačkoj postoji zlatna statua koja drži pravi pravcati zub sv. Nikole.

Rasprostranjenost kulta svetog Nikole medju Srbima mnogi su pokušali da objasne, ali prava istina je da su Srbi upravo na primerima iz života Svetog Nikole učili o smislu i vrlinama ove religije, pa su ga vremenom usvojili za svog zaštitnika. Potpuno jasno kako je nastala uzrečica da za Svetog Nikolu "pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste".

25. SVETI SPIRIDON ČUDOTVORAC

Sveti Spiridon Trimituski rođen je na Kipru 270. godine, u vreme cara Konstantina.

Oženio se mlad i dobio ćerku Irinu, a kada mu je žena umrla predao se Bogu. Očevim putem pošla je i Irina. Izabran je za episkopa u gradu Trimifuntu.

Učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji i veruje se da je čudesenim moćima povratio mnoge jeretike u hrišćanstvo.

Evo i kada počinje Božićni post:

Božićni post (28. novembar)

Božićni post počinje 28. novembra i traje 40 dana do Božića čime se pravoslavni vernici pripremaju za praznovanje rođenja Isusa Hrista.

Božićni post ima dva bitna aspekta, telesni i duhovni i nijedan od njih, prema rečima sveštenika ne smemo zanemariti. Božićni post uveden je po uzoru na samog Isusa Hrista.

Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post - odnosno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla - nema koristi za vernika ako nije povezan s duhovnim.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI