Dinastija traži stanove, umetnine i fabrike!

Agencija za restituciju donela je po članu 18 Zakona o restituciji odbijajuće rešenje dinastiji kada je u pitanju dvorski kompleks jer se ne vraćaju „kulturna dobra od izuzetnog značaja“, u šta spada i ta dedinjska „nekretnina“. Pravni zastupnici Karađorđevića odmah su zapretili da će uložiti žalbu na to rešenje i, ako je potrebno, ići do Strazbura. Ogromna imovina kraljevske porodice, među kojom je i „dedinjski dvorac“, konfiskovana je 8. marta 1947. godine ukazom Predsedništva prezidijuma Narodne skupštine FNRJ.

S druge strane, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević izjavio je još pre pet godina da postoje precizni spiskovi oduzete imovine, kao i da će ih podneti nadležnim organima. - Nama je, kao i mnogim građanima Srbije, imovina nelegalno konfiskovana 1947. - rekao je tada on. Prema državnom popisu imovine, Karađorđevići su u Srbiji u vreme progonstva imali dvorac Dedinje i Beli dvor u Beogradu, s pripadajućim ogromnim parkom i šumom. Njihova je bila i dvorska bašta u Rakovici od oko deset hektara, staklenici i zgrade.

Na Bulevaru kralja Aleksandra imali su kuću i 14 ari okućnice, a u Krunskoj 7 pomoćne zgrade i 20 ari placa. Pripadala im je i kuća u Sarajevskoj 7 sa 14 ari zemlje. Bili su i vlasnici vile u Tolstojevoj 2 i oko 100 ari zemlje. Lično vlasništvo kneginje Olge na Topčiderskom vencu 6 bila je vila i oko hektar zemlje. Kraljica Marija u Aberdarevoj ulici započela je izgradnju vile koja je do Drugog svetskog rata bila ozidana i pokrivena.

Posle rata, tu zgradu je preuzelo državno filmsko preduzeće, a sada je to bombardovana zgrada RTS-a. Na Bulevaru kralja Aleksandra, kralj Aleksandar je podigao studentski dom i ustupio ga Beogradskom univerzitetu. Za učenike srednjih škola, kralj Aleksandar je podigao dom u ulici Miodraga Davidovića na Topčiderskom brdu i ustupio ga ondašnjem Ministarstvu prosvete. U Sokobanji imali su kraljevske livade.

Kralj Aleksandar je u istočnoj Srbiji imao preduzeća „Neresnicu“ i „Glogovicu“ gde je bila njegova fabrika za preradu zlatne rude. Posedovao je i bager za ispiranje zlata iz Peka, rudnik uglja „Sikola“ kod Negotina i rudnike „Brodica“ i „Železnik“ kod Kučeva. Ukupna vrednost nepokretne imovine Karađorđevića u trenutku oduzimanja, kako je objavljeno, procenjena je na 159.621.969 dinara. U to vreme, dolar je vredeo 56 dinara, što je oko tri miliona dolara!

Komentarišući „odbijenicu“ Srbije da se Karađorđevićima vrati Beli dvor, Mile Antić, koodinator Mreže za restituciju, navodi da je rešenje Agencije za restituciju zakonito.

- Kulturna dobra od izuzetnog značaja se ne vraćaju. Zakon predviđa obeštećenje porodicima, ali to je potpuno smešna priča. Za Karađorđeviće, ali i sve ostale, neumoljiva je činjenica da u budžetu novca za to neće biti. Osnovno pitanje u celoj priči jeste da li se Srbiji isplati da „gaji“ sve te nekretnine i ljude u njima ili je jeftinije da ih vrati, pa da počne da ubira prihode od njih. Podsećam da svako kome se vrati makar i šupa, podrum, pa na kraju i dvor, ukoliko želi da to što mu je vraćeno proda, ima obavezu da prvo da ponudi državi koja ima pravo preče kupovine. Pa ako je Srbiji toliko stalo da bude vlasnik dvora, neka ga kupi - objasnio je Antić.