Na njegov dan ove stvari nikako ne treba da radite! Ko je bolestan - mora reći jednu stvar!

Ovaj svetitelj rodio se u Patari, u Likiji, kao sin jedinac bogatih roditelja. Kad su mu roditelji umrli, svoje bogato nasledstvo razdelio je sirotinji i posvetio se svešteničkom pozivu. Bio je borac za istinu i pravdu, pomagao je bolesnim, sirotim, nemoćnim. Još za života smatrali su ga svetiteljem.

Verovalo se da snagom svoje molitve može da stišava ili izaziva morske bure, spasava nasukane lađe i brodove zbog čega je smatran kao „najveća sila na moru“.

 

Svetitelj koji je do duboke starosti upravljao crkvom kao arhiepiskop i pomagao narodu umro je 19. decembra 345. godine. Njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Na njegov grob dovođeni su bolesni, koji bi se potom izlečili. U 11. veku, kada su Turci osvojili Malu Aziju i grad Mir, prenete su i njegove mošti, a i tom prilikom desila su se mnoga čudesa.

Kako je Sveti Nikola krišom, obično noću, darivao sve kojima je pomoć potrebna, iz toga se razvila i legenda o Santa Klausu, Deda Mrazu. Obično se za zimski Nikoljdan deci u čizmu ostavljaju pokloni, dar Svetog Nikole, a negde je taj običaj zadržan i za letnji praznik. Dovoljne su i sitnice koje bi obradovale mališane.

Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.

Prema predanju, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom. Tokom vekova, Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina.

Danas, prema tradiciji, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.