Malo ljudi zna za ovaj ne tako slavan potez našeg cara iz 1369!

Još je kralj Dušan, dok nije proglašen za cara, pored stare raške vlastele koju je imao na dvoru a koja je poticala od vladavine Stefana Dečanskog, formirao novu vlastelu i to od članova svoje porodice i porodice svoje supruge – bugarske princeze Jelene. Tako su titule despota dobili Simeon (carev polubrat), Jovan Asen (caričin brat) i još 22 novostvorena srpska velikaša. Osim titula njima su dodeljene i određene oblasti u carstvu, a staleška razlika u odnosu na staru vlastelu pretila je još tada da se pretvori u sukob koji će započeti propast srpskog carstva.

Snažna ličnost cara Dušana uspevala je da netrpeljivost među vlastelom održava da ne bukne, no nakon njegove smrti 20. decembra 1355. novostvorena vlastela koja je imala ogromne posede po Grčkoj počela je odmah da otkazuje poslušnost, da otcepljuje svoje posede od Srbije, a jedini element na koji se prestolonaslednik Uroš mogao osloniti bila je stara raška vlastela. Uz Uroša čak više nije bila ni njegova mati, carica Jelena, koja je požurila da ujaše u Ser i stavi ovu oblast pod svoju kontrolu.

Bitka na Кosovu 1369. godine je bila bitka između starog srpskog plemstva iz Raške i novog plemstva koje je držalo novoosvojene južne oblasti Dušanovog carstva, gde su se najviše isticala braća Mrnjavčević.

Кod tvrdog grada Zvečana, koji je držao Nikola Altomanović (potomak stare raške vlastele iz doba Stefana Dečanskog) došlo je do obračuna između dve sukobljene vojske u borbi za Dušanovo nasleđe. Sa jedne strane bili su braća Mrnjavčević, a sa druge car Uroš, knez Lazar Hrebeljanović (koji je u to vreme bio stavilac na dvoru Nemanjića) i pomenuti Nikola Altomanović.

Vukašin je sa sobom doveo brojnu i dobro izvežbanu, ali i bogatu plaćenu armiju koja je znala da ratuje. S druge strane vojska Lazara Hrebeljanovića sastojala se uglavnom od prisilno mobilisanih, slabo naoružanih i preplašenih sebara i Lazarevih rođaka i zetova. Tada jedva punoletan ali veoma moćan vojskovođa Nikola Altomanović odazvao se Lazarevom pozivu misleći da će tako i sam povratiti davno izgubljene teritorije svog oca, velikog župana Altomana.

Кada je Lazar na Кosovu video da je vojska braće Mrnjavčević mnogo jača i spremnija za boj, odlučio je da se povuče i da cara Uroša i župana Nikolu ostavi na milost i nemilost. Od svoje vojske izvukao je ono što je iole vredelo dok je deo iste jednostavno ostavio. U tom momentu mu se učinilo da je karijera Nikole Altomanovića završena i da će poginuti na Кosovu, a da će Lazar lično imati koristi od novih teritorija koje su pred njim.

Кosovski boj sa kog je POBEGAO knez Lazar: Malo ljudi zna za ovaj ne tako slavan potez našeg cara Lazara iz 1369!

Da istoriju pišu pobednici dokazuje još jedna mnogima nepoznata činjenica iz našeg srednjeg veka. U pitanju je bitka na Кosovu iz 1369. godine koja se vodila između stare raške vlastele i nove srpske vlastele, dakle tačno dve decenije pre velikog Кosovskog boja 1389. Njan razlog seže u još dalju prošlost, kada je Srbija bila najmoćnija u svojoj istoriji…

Još je kralj Dušan, dok nije proglašen za cara, pored stare raške vlastele koju je imao na dvoru a koja je poticala od vladavine Stefana Dečanskog, formirao novu vlastelu i to od članova svoje porodice i porodice svoje supruge – bugarske princeze Jelene. Tako su titule despota dobili Simeon (carev polubrat), Jovan Asen (caričin brat) i još 22 novostvorena srpska velikaša. Osim titula njima su dodeljene i određene oblasti u carstvu, a staleška razlika u odnosu na staru vlastelu pretila je još tada da se pretvori u sukob koji će započeti propast srpskog carstva.

Snažna ličnost cara Dušana uspevala je da netrpeljivost među vlastelom održava da ne bukne, no nakon njegove smrti 20. decembra 1355. novostvorena vlastela koja je imala ogromne posede po Grčkoj počela je odmah da otkazuje poslušnost, da otcepljuje svoje posede od Srbije, a jedini element na koji se prestolonaslednik Uroš mogao osloniti bila je stara raška vlastela. Uz Uroša čak više nije bila ni njegova mati, carica Jelena, koja je požurila da ujaše u Ser i stavi ovu oblast pod svoju kontrolu.

Bitka na Кosovu 1369. godine je bila bitka između starog srpskog plemstva iz Raške i novog plemstva koje je držalo novoosvojene južne oblasti Dušanovog carstva, gde su se najviše isticala braća Mrnjavčević.

Кod tvrdog grada Zvečana, koji je držao Nikola Altomanović (potomak stare raške vlastele iz doba Stefana Dečanskog) došlo je do obračuna između dve sukobljene vojske u borbi za Dušanovo nasleđe. Sa jedne strane bili su braća Mrnjavčević, a sa druge car Uroš, knez Lazar Hrebeljanović (koji je u to vreme bio stavilac na dvoru Nemanjića) i pomenuti Nikola Altomanović.

Vukašin je sa sobom doveo brojnu i dobro izvežbanu, ali i bogatu plaćenu armiju koja je znala da ratuje. S druge strane vojska Lazara Hrebeljanovića sastojala se uglavnom od prisilno mobilisanih, slabo naoružanih i preplašenih sebara i Lazarevih rođaka i zetova. Tada jedva punoletan ali veoma moćan vojskovođa Nikola Altomanović odazvao se Lazarevom pozivu misleći da će tako i sam povratiti davno izgubljene teritorije svog oca, velikog župana Altomana.

Кada je Lazar na Кosovu video da je vojska braće Mrnjavčević mnogo jača i spremnija za boj, odlučio je da se povuče i da cara Uroša i župana Nikolu ostavi na milost i nemilost. Od svoje vojske izvukao je ono što je iole vredelo dok je deo iste jednostavno ostavio. U tom momentu mu se učinilo da je karijera Nikole Altomanovića završena i da će poginuti na Кosovu, a da će Lazar lično imati koristi od novih teritorija koje su pred njim.