Supermarketi ili male radnje?

Tržište Srbije znatno je promenjeno, a dolazak svetskih trgovinskih lanaca uticao je na sve. Neki nastaju, neki nestaju, a male radnje prilagođavaju poslovanje novim uslovima. Stiče se utisak da najviše dobijaju potrošači jer je ponuda veća nego ranije.

Mirko Kovačević, proizvođač kafe iz Užica našao je svoj poslovni interes u partnerstvu sa jednim trgovinskim lancem.

"Plan sledeće godine je proširenje proizvodnje. Započeli smo i izgradnju nove hale koja će biti puštena u rad polovinom sledeće godine sa novom i savremenom opremom gde ćemo zaposliti određen broj radnika", navodi Kovačević.

Sa druge strane, Davorin Danilović nije se poslovno vezao za velike trgovinske lance. Specijalizovane radnje postoje u Evropi, a on je ideju dobio u Italiji i Španiji, pa je svoju malu radnju otvorio u Beogradu.

"Sam odnos prema tom kupcu je potpuno drugačiji nego u marketima, hipermarketima. Mi se posvećujemo njemu. Da mu izađemo u susret, da nabavimo ono što nemamo, da nabavimo ono što njemu treba. E, to je ono što je bitno, oni to osete i vraćaju se uvek. I to je razlika između nas i velikih lanaca, jer tamo vas niko ne poznaje", objašnjava Danilović.

Kako ući u trku sa velikim trgovinama

Srpsko tržište je relativno malo i nema kapacitet nabavke multinacionalnih sistema. Kako ući u trku sa velikim trgovinama, jer najveći tržišni udeo u Srbiji i dalje imaju male radnje.

"Mali dobavljač ne može da bude toliko konkurentan za veliki sistem, ali je svakako zanimljiv za potrošače. Zbog toga dobar spoj i pravljenje dobre koalicije između malog proizvođača i malog trgovca može dovesti do dobrog rezultata", objašnjava Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Potrošači u Srbiji u kupovinu odlaze češće, kupuju više mesa, testa i smrznutog povrća. Važan deo potrošnje čine sveže voće i povrće. Oni žele prihvatljivu cenu, širok asortiman, dobru ponudu i kvalitet, pokazuju istraživanja. Najveća borba na tržištu očekuje se upravo u tim segmentima.