Gnev sam istresao samo na ološu!

On je to poručio, iako mu je ostalo još tri godine i deset meseci, i samouvereno rekao: „Eto mene u emisiji pre nego što se ovaj peti serijal završi, a za gostovanje ću biti plaćen kao svi vi zajedno!”

U autobiografskom pismu Kristijan otkriva da je još kao dete prihvatao na sebe sva „nedela“ rođene sestre Kristine i umesto nje dobijao batine, a dva druga spasao zatvora sa svega 12 godina, priznajući da ga je ta negativna popularnost skupo koštala u životu!

 Kratež i „Mažestik”

- Moj greh se izgleda sastoji u tome što sam 1990. u klubu „Mažestik” manguplukom i čistim srcem, uz pomoć jednog krateža, naterao uvažene „kriminalce” i buduće „biznismene”, koji su onoj, kao i narednoj vlasti raznim kriminalom i ubistvima pribaviti imovinsku i ostalu korist, da legnu na pod i lakšim treningom „švedske gimnastike” stanje podvaljke i stomačine! Svi su bili naoružani do zuba, čak i sa više pištolja, što su, izgleda, zaboravili usled prekomerne doze straha! U svom životu nikada nisam silovao i oteo nekome nešto. A, među onima na kojima sam ja istresao bes sigurno nije bilo poštenog naroda i cvećki, već čist ološ, što je pokazalo i vreme, jer od stotinak tih zvučnih kriminalnih imena i biznismena danas je svega njih nekoliko živo!

 

Batine za sestrino nedelo

- Takođe, moj greh je što sam od malih nogu toliko bio glupo i naivno solidaran da sam čak i kad bi moja sestra Kristina nešto razbila u kući priznavao nedelo i dobijao batine i kazne od veoma prekog oca. To iz kuće sam, nažalost, preneo i na ulicu, pa otuda priče da sam obijao govornice da bih topio olovo i pravio tegove.

 

Nisam obijao govornice, već spasavao dva druga batina u policijskoj stanici „Božidar Adžija”, i to sa samo 12 godina, ali su me brže-bolje stavili u novine kao strašno velikog lopova! Tako je sve i počelo, ne znajući da će me ta negativna popularnost jednog dana i te kako skupo koštati!

Robija zbog iznude, a u džepu 350.000 maraka

Iz Grčke sam izručen zbog pokušaju iznude 10.000 nemačkih maraka jednim šamarom i jedinim hicem ispaljenim u nebo?! (slučaj „Majkić“ iz 1993. godine) Za to sam dobio godinu i po zatvora! Nije dokazano da sam šamarom i pucnjem u nebo primenio zastrašujuće metode da bih uzeo novac! Vala, kakvo je vreme, ni baba seru tako ne bi uplašio, a kamoli uzeo pare! Zaključujem da ovi „pravedni” imaju strašno kreativnu maštu ili pak oštru direktivu jer je slučaj bio prvi na top-listi za šalu 2003. godine! Istina je totalno drugačija! U džepu sam imao 350.000 maraka, a na sebi nakit od 150.000 maraka, što je značilo da mi je za sve to bilo potrebno 50 takvih „iznuda”! Pod uslovom da me niko ne prijavi, što je krajnje nemoguće u mom slučaju, jer ako se Kristijan ispiša u Beogradu, sutra će u svim novinama pisati da sam srušio branu na Đerdapu!