POZICIJA PRIŠTINE ZABETONIRANA Amerikanci shvataju suštinu problema, a to je ponašanje Kurtija!

Čekaju se još detalji višesatnih razgovora u Briselu, ali ono što je do sada poznato jeste da je Beograd izašao sa dva predloga i da je Priština oba odbila. Kako je precizirao direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, prvi se odnosio na lične karte, a drugi na registarske tablice.

"KURTI SE POZIVAO NA HAG" Premijeru lažne države je ovo glavni argument za destabilizaciju na KiM

Doskorašnji predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da je bilo očekivano da će Priština odbiti predloge, da je pozicija Prištine "zabetonirana" i da ne žele da prave nikakve ustupke.

"Kriza je i nastala zbog toga što je Priština jednostrano donela odluku o tablicama i ličnim kartama i pokušala da krene sa primenom svega toga", podseća Drecun.

"Iako su bile najave da će se prvenstveno razgovarati o Zajednici srpskih opština, sporazumu oko nestalih i drugim pitanjima, sve se svelo na ono što je sada najvažnije, a to je kako da se reši problem sa registarskim tablicama", kaže Drecun.

NATO RASPOREDIO TRUPE NA SEVERU KOSOVA Nakon neuspeha pregovora u Briselu postavljena vojska

Ističe da je prištinska strana insistirala da se definiše naredni format i kako bi izgledao konačni sporazum koji bi trebalo, po njihovom mišljenju, da uključi takozvano međusobno priznanje, što je za Srbiju neprihvatljivo.

Naglašava da je delegacija iz Beograda došla na pregovore, kako je primetio i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, u pozitivnom duhu i veoma dobro pripremljena, sa namerom da pregovara i nešto dogovori.

"Izostala je, sa druge strane, bilo kakva pozitivna ocena ponašanja Prištine od strane ambasadora Hila i mislim da je to dobra poruka i da na tome Srbija treba da nstavi u narednom periodu da radi jer to znači da SAD shvataju suštinu problema, a to je ponašanje Kurtija, odnosno prištinske strane", naglašava Drecun.

"Krizni menadžment se sada vodi u dva pravca"

Na dnevnom redu u Briselu je bilo i pokretanje pitanja sveobuhvatnog sporazuma i "krizni menadžment".

Drecun ističe da krizni mendžment znači da se upravlja određenom situacijom ili krizom koja postoji i da taj aspekt sada jeste primenjiv jer zaista postoji opasnost od nagle eskalacije krize.

"Taj krizni menadžment se sada vodi u dva pravca - jedan je politički i suština je da smo imali niz intenzivnih aktivnosti, kako zemalja Kvinte, tako i Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Imamo i razgovore u Briselu. To je taj politički deo upravljanja situacijom", objašnjava Drecun.

Kaže da drugi - bezbednosni, prvenstveno zavisi od KFOR-a, odnosno NATO-a koji ima najviše snaga u KFOR-u.

"Najvažniji je bio sastanak koji je održan sa generalnim sekretarom NATO-a, pri čemu je iskazana apsolutna spremnost NATO-a da preko KFOR-a spreči bilo kakvo šire nasilj", naglašava Drecun.

"SAD ne odgovara da dođe do šire krizne situacije"

Drecun kaže da SAD ne odgovara da dođe do šire krizne situacije i stvaranja novog žarišta zbog novonastalih geopolitičkih okolnosti i rata u Ukrajini.

"Zbog toga SAD nastoje da svoje aktivnosti usmere u pravcu da sve što se dešava na severu ne pređe prag takozvanog oružanog sukoba i da se rešava sa minimalnom količinom nasilja", smatra Drecun.

Ističe da je raspoređivanje pripadnika američkog kontigenta KFOR-a na severu KiM pokazatelj američke strategije - toleriše se i podržava Priština, ali i sprečava šire nasilje.

Kaže da je neophodno da se i Brisel okrene više Prištini jer je, kako kaže, Priština ta koja onemogućava dogovor.

"Velika je napetost i nervoza na obe strane na severu Kosova. To znači da može da dođe do brze eskalacije i sukoba. Vidimo da Priština nastavlja sa pripremama za sprovođenje jednostrane odluke, a to se vidi i po kretanju i aktivnostima njihovih policijskih i specijalnih policijskih snaga", ističe Drecun.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI