Novosti: Baltičke zemlje među sedam država koje traže kaznu za Srbiju

Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova i ukoliko proceni da ih Beograd ne poštuje, spremna je da razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji.

To je juče poručio šef diplomatije EU Đozep Borelj u praksi dokazujući strahovanja naše strane da će se kravavi obračun u Banjskoj koristiti za dodatni pritisak na našu državu i njeno rukovodstvo, a sve pod firmom navodog neprijateljskog čina protiv "suverene države Kosovo".

Ova njegova izjava samo je prirodni nastavak onog što se u utorak uveče dešavalo na zasedanju Komiteta za politiku i bezbednost EU koji čine ambasadori zemalja članica.

Prema informacijama "Novosti", najmanje sedam država zahtevalo je kaznene mere protiv Beograda "zbog ohrabrivanja terorističkih akcija na teritoriji nezavisne zemlje" ukoliko bi istraga to i potvrdila. Naši izvori iz diplomatskih krugova prenose nam da su u toj ideji prednjačile baltičke zemlje - Litvanija, Letonija i Estonija, koje imaju poseban pik na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića zato što se uporno opiru da ne uvedu sankcije protiv Ruske Federacije. Tom sastanku, osim posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, navodno je prisustvovao i visoki zvaničnik SAD.

Time je uklopljen ceo pejzaž medijskog rata protiv Beograda koji traje od prvih nedeljnih rafala pokraj zadužbine kralja Milutina. Jer, sada se u opticaj vraća već oprobani arsenal pretnji iz devedesetih godina - sankcije i izolacija... koje je politički zapad patentirao na Srbiji i njenim građanima.

A, zaoštravanje kursa prema našoj zemlji nagovešteno je i pre oružanog obračuna na severu KiM i to kroz prizmu našeg odnosa prema Moskvi. U lepezi pritisaka na Beograd da uvede sankcije Rusiji EU je zaigrala na još jedan adut - potencijalno vraćanje viza za naše građane. To proizilazi iz upozorenja koje je iz Evropske komisije nedavno stiglo u Srbiju, a u kojem se navodi da su zabrinuti zbog najavljenih olakšanih procedura po kojima bi strani državljani mogli doći do našeg pasoša.

Iza ove birokratske dimne zavese kriju se Rusi koji su od rata pobegli u našu zemlju i traže ili su već dobili srpska dokumenta. U EU strahuju da će Rusi koji dobiju naše pasoše krenuti ka zemljama Zapada u koje možemo slobodno da putujemo, i poručuju da bi moglo do dođe do preispitivanja vizne liberalizacije. Ovakva upozorenja u Srbiju su stizala i u maju uz objašnjenje da naša država rizikuje bezvizni režim, jer se povećao broj državljana trećih zemalja koji dobijaju državljanstvo, a zatim ulaze u zemlje EU bez viza.

Tema i u Evropskom parlamentu

Poslanici Evropskog parlamenta će u utorak, 3. oktobra sa Evropskom komisijom i Evropskim savetom raspravljati o odnosima i dijalogu Beograda i Prištine. Tema će biti i situacija u opštinama na severu KiM. Predsednica EP Roberta Metsola izjavila je u sredu da sve činjenice o nedavnom napadu u selu Banjska moraju da budu utvrđene i pozvala sve strane da ulože iskrene napore da povrate mir i stabilnost. 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI