"KRADU NAM HRANU, MAŠINE, SITNICE..."U povratničkom selu Ljubožda od početka godine opljačkano 7 kuća, ljudi stalno STREPE OD NAPADA

Pre 1999. godine u Ljuboždi je bilo oko 40 srpskih porodica, da bi nakon sukoba njihovi domovi bili porušeni do temelja i spaljeni. Godine 2017. vratilo se blizu 17 porodica koje pokušavaju da u Metohiji stvore iole normalne uslove za život, baveći se uglavnom poljoprivredom.

Porodica Milice Ristić jedna je od onih koje su se vratile 2017. godine.

Ekipi Kosovo onlajna pokazala je koje su sve kuće obijene u januaru. Prva kuća koja je opljačkana pripada povratniku Žarku Zariću, koga su u avgustu prošle godine uhapsile kosovske vlasti optužujući ga za navodni ratni zločin.

"Sedam kuća je opljačkano od Nove godine do danas. Krali su hranu, manje mašine, sitnije stvari... Ne ostavljamo kuću praznu, uvek neko bude tu", kaže ona i dodaje da su nedavno kupili građevinski materijal da renoviraju porodičnu kuću u Ljuboždi, ali da je i on "nestao".

Jovan Ristić navodi da se ranije ovde živelo normalno sa komšijama Albancima. Nakon sukoba stvari su se izmenile.

"Deca moja jesu za to da se vrate ovde, ali za decu i omladinu ovde perspektive nema nikakve. Ali dolaze povremeno, kao i unučad. Mi, starije generacije, koji imamo poneka mala primanja, možemo da opstanemo ovde, ali je dosta teško“, kaže Jovan.

Odlaze meštani Ljubožde i do grada Istoka bez većih problema, ali ističu da komunikaciju sa komšijama Albancima gotovo da  nemaju.

„Ovde po selu, što se tiče komšiluka, ne komuniciraju sa nama. Dvoje ili troje eventualno, a ostali ne. Odrasli smo zajedno, ali oni sa nama ne kontaktiraju. Onima koji žele, mi odgovaramo, pričamo normalno, razgovaramo. S onima koji neće, ne kontaktiramo ni mi sa njima. Do sada je tako bilo, a videćemo kako će biti od sada. Nadamo se da će biti bolje, ali videćemo“, priča Ristić.

Zbog straha da im i vrednije stvari ne budu pokradene, većina meštana poljoprivredne mašine čuva u dvorištu crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Istoku.

„I ja isto imam neke priključne mašine, odvezao sam ih do naše crkve, bezbednije je tamo. Tamo je i njihova policija stalno. Inače, ovde ne smem da ih držim iz tih bezbednosnih razloga“, ogorčen je Ristić.

Straha ima, kažu meštani, i zbog učestalih hapšenja povratnika.

„Nikad se ne zna. Mi do sada nismo imali problema, nisu nas provocirali i preko prelaza smo prelazili normalno, do sada. A šta će nadalje biti ne možemo da znamo ni mi sami“, rekao je Ristić. 

Pokradena je i kuća Slavomira Živkovića, a počinioci nikada nisu pronađeni.

„Živelo se nekada lepo, može i sada, ali sada je malo drugačije stanje zbog ovih zadnjih dešavanja. Sedam kuća nam je obijeno. Neku slobodu imamo, krećemo se slobodno do grada, do Istoka, gradski prevoz koristimo, u trgovinu idemo slobodno, kontaktiramo sa onima koji hoće da kontaktiraju, ali život nije baš onakav kakav bismo mi hteli što se perspektive tiče. Jer, nekako smo sami, vrlo malo se ovde vraćaju cele porodice“, priča Živković.

Iako strahuju da svoje kuće ostavljaju prazne, bez ikoga, često su, ipak, prinuđeni da to učine.

„Meni je kuća obijena dok niko nije bio tu. To sad očekujemo uvek, ali mi moramo da budemo odsutni, jer svako ide nekim svojim poslom na neko drugo mesto. Ne možemo stalo da budemo tu. Voleli bismo, ali takav je život da moramo da tražimo uhlebljenje na nekom drugom mestu, ili posao. Stvarno bismo voleli da se stvore uslovi da budemo stalno ovde i da naše porodice budu tu, da život bude kao što je nekad bio, pre rata, ali čini mi se da sada ne postoje uslovi za to“, kaže Živković.

Kosovo online

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI