NOĆNA MORA KURTIJA 270.000 mladih Albanaca napustilo KiM, pokrenuti procesi koji uništavaju narode

“Kada su u pitanju rezultati popisa stanovništva na Kosovu i Metohiji može se reći da svedočimo trendu depopulacije, odnosno smanjenja broja stanovništva. Takođe, beleži se smanjen broj radno sposobnog stanovništva u manjim starosnim grupama što nam ukazuje na deficit radno sposobne snage”, kaže Maslenić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima uzroke prvenstveno treba tražiti u političkoj situaciji, zatim lošem standardu i na kraju i bezbednosnim tenzijama.

“U poslednje vreme smo mogli da pročitamo nekoliko izveštaja Svetske banke koji nam ukazuju na visok nivo nezaposlenosti na prostoru takozvanog Kosova. Mislim da se beleži preko 60 procenata. Tu su i loše poslovne prilike, migracije. Takođe izveštaj o prosečnoj starosti koja je na takozvanom Kosovu iznosi u proseku 80 godina. Zatim izveštaje o ekonomskom rastu koje je Aljbin Kurti prekrajao kako njemu odgovara, ne bi li manipulisao javnost pričom o nekakvom ogromnom ekonomskom prosperitetu i visokom kvalitetu života ljudi na Kosovu i Metohiji”, ističe Maslenić.

EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

 

Objašnjava da su rezultati popisa zapravo demantovili tvrdnje Aljbina Kurtija .

“Rezultati popisa su apsolutno demantovali sve te njegove tvrdnje i pokazali su ekonomske neprilike sa kojima se suočava narod. Jedino što je on uspeo, uspešno da distribuira, jeste svakako strah i nasilje, a o realnim rešenjima, kao što su javne politike, domaće i strane investicije, razvojni projekti. O tome nema ni naznaka”, ističe Maslenić.

Kaže da je dodatni problem stvorila i vizna liberalizacija, nakon koje je preko 270.000 Albanaca napustilo Kosovo i Metohiju.

“To su mahom mladi i obrazovani ljudi, dakle radno sposobno stanovništvo koje je napustilo ovu teritoriju i uputilo se ka zemljama Evropske unije, ne bi li tražili bolje uslove života i ekonomske prilike”, naglašava Maslenić.

Objašnjava da kada veliki odliv radno sposobnog stanovništva prouzrokuje disbalans na tržištu rada, odnosno manjak kvalifikovane radne snage prouzrokuje porast nekvalifikovane radne snage što za uzrok ima smanjenje doprinosa u sistemu socijalne zaštite, ali i povećanu prosečnu starost stanovništva i brojne druge posledice.

Kaže da je u ovakvoj situaciji jako teško pronaći rešenje zato što je, kako ističe “populaciona politika privilegija bogatih zemalja”.

Youtube Printscreen

 

“O njoj se može razmišljati jedino kada se uravnoteže svi ostali društveni aspekti. Ali, i na prvom mestu u ovom slučaju treba razmišljati o političkoj i bezbednostnoj stabilizaciji. Tek potom dolaze mere usklađivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada, veće uključivanje žena na tržište rada, povećanje plata, podrška preduzetnicima”, zaključuje Maslenić.

Gajić: Zbog iseljavanja mladih, Kosovo ulazi u fazu demografskog starenja

Ekonomista Libreka Mihailo Gajić ocenjuje da zbog sve većeg iseljavanja mladih, prvenstveno u Zapadnu Evropu, tzv. Kosovo ulazi u fazu demokrafskog starenja što će uticati na ekonomski rast i niz socijalnih problema.

“Kosovo ulazi kao i zemlje iz regiona u fazu demografskog starenja iz nekoliko razloga. Jedan je smanjenje stope rađanja, drugi je iseljavanje mladih sa Kosova, prvenstveno u Zapadnu Evropu, ali takođe i u Srbiju, zbog ekonomskih i političkih razloga. Dakle, to će onda uticati i na ekonomske parametre, u smislu usporavanje ekonomskog rasta i ekonomije što onda sa sobom može da vuče i razne druge socijalne probleme”, ističe Gajić.

Profimedia

 

Ovaj ekonomski stručnjak smatra da ni konačni rezultati popisa stanovništva neće dati pravu sliku koliko građana tzv. Kosova živi "u dijaspori".

“Mislim da nikada nećemo da saznamo tačne podatke. Ako posmatramo druge zemlje u regionu koje imaju iste ili slične probleme kao što su BiH i Severna Makedonija u kojima su takođe rezultati popisa jako kontraverzni i kritikovani prevashodno sa te strane kako je i da li uopšte popisivana dijaspora kao stanovništvo koje zapravo živi iako nije tu”, kaže Gajić.

Objašnjava da se prema međunarodnoj metodologiji tokom sprovođenja popisa, u domicijalno stanovništvo računa stanovništvo koje boravi u inostranstvu manje od godinu dana.

“Dakle, ako neko ode na kraći put od tri ili šest meseci on bi se računao da je stanovnik Kosova. Ukoliko je duži vremenski period, onda se više ne bi računao u domaće prisutno stanovništvo. Upravo zbog toga postoji velika mogućnost neke vrste manipulacije tim podacima, a to nam govori da ti podaci sa Kosova verovatno nisu u potpunosti tačni i ne reflektuju pravu ekonomsku situaciju”, upozorava Gajić.

Kaže da je Zapad trenutno suočen sa “ciklonskim migracijama” koje podrazumevaju odlazak radno sposobnog stanovništva u inostranstvo na nekoliko godina, a zatim i njihov povratak.

“Kod nas to još uvek nije zaživalo. U celom regionu je još uvek dominantna ona vrsta migracije koja ide da bi se zapravo više nikada ne bih vratila”, naglašava Gajić.

Poručuje da ne postoji “magični štapić” kojim bi se zaustavio trend odlaska sa Kosova.

“U globalu, nisam siguran da je i jedna zemlja uspela da pronađe neko magično rešenje za probleme migracija. Ono što je jasno je da su glavne poluge, razlozi za to ekonomske prirode. Dakle, da li ljudi mogu da pronađu posao adekvatnog kvaliteta u okviru struke u kojoj su se školovali, takođe da imaju pristojna primanja i kvalitetan nivo života u svojoj zemlji. Onda se oni ne bi zapravo selili u inostranstvo”, objašnjava Gajić.

Rešenje je, ističe, u procesu stabilizacije i visoke stope ekonomskog rasta kojim bi se približio jaz između manje razvijenih zemalja Centralne i Istočne Evrope i razvijenih zemalja Zapadne Evrope.

“Mi već vidimo da neke uspešnije zemlje kao što su Slovenija, Poljska, Estonija koje smanjuju taj jaz i samim tim ti migracioni talasi prestaju da budu prvenstveno ekonomske nego postanu duge prilike”, zaključuje Gajić.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI