VASPITAN SAM NA TRADICIJI ČOJSTVA, NEKA ŽIVI SRBIJA Ovo su reči kojima je Vučević podneo ostavku i pokazao za šta se bori! OVO JE URADIO ZA SVOJU ZEMLJU

„Hvala građanima Srbije na podršci, hvala im na kritikama i zamerkama, i jedno i drugo je lekovito i potrebno, bez toga ne možete da budete uspešni. Bez toga ne možete da budete, pre svega, odgovorni, a mene su moji roditelji vaspitali da budem odgovoran. Ja sam vaspitavan na tradiciji čojstva i junaštva, sa posebnim akcentom na čojstvo. Ovim činom, nadam se da pokazujem da je to deo mog bića i mog karaktera. Hvala svima, neka živi Srbija! Da sačuvamo našu državu.“ Ovim rečima upućenim javnosti Srbije ostavku na svoju funkciju podneo je 97. predsednik srpske Vlade Miloš Vučević.

Retko je koja od tih, skoro stotinu ličnosti, koje su kroz našu istoriju bile na čelu izvršne vlasti, imala tako trnovit put i tako velike izazove, u tako kratkom vremenu.

Vlada Miloša Vučevića uspela je da obezbedi prvi investicioni kreditni rejting u istoriji zemlje

Tokom nepunih devet meseci premijer Vučević borio se sa zloupotrebama teme rudarenja u Srbiji, sušnom godinom, štrajkom prosvetnih radnika, posledicama strašne tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, te njenom besprizornom političkom zloupotrebom koja je uvela politiku na univerzitete i u škole, razarajući visoko, srednje, pa čak i osnovno školstvo.

Uz sve to, Vlada Miloša Vučevića uspela je da obezbedi prvi investicioni kreditni rejting u istoriji zemlje, drugi po visini rast bruto domaćeg proizvoda u Evropi, završi brzu saobraćajnicu Šabac – Loznica, pokrene proceduru za vraćanje vojnog roka, uspostavi odnos poverenja sa predstavnicima zaposlenih u mnogim oblastima, što je na kraju i okončalo štrajk prosvetnih sindikata i sprečilo mnoge nove. Ovi veliki uspesi zasenili su druge, ne manje važne, poput konačnog rešavanja statusa veroučitelja, posebne krivično-pravne zaštite prosvetara i intenzivnu diplomatsku aktivnost. Ona je do trenutka ostavke obuhvatila sastanke sa
ambasadorima 22 strane države, kao i sa predstavnicima stalnih misija UN, EU i OEBS u Beogradu, prijem za 55 visokih delegacija država, međunarodnih organizacija, stranih kompanija, uključujući predsednika Mađarske, predsednike vlada Češke, Slovačke, Poljske, Tuvalua, Vatikana, Gabona i
ministre spoljnih poslova Japana, Angole, Češke, Slovačke i Egipta, te predsednike parlamenata Mađarske i Crne Gore. Premijer je realizovao i petnaest državnih poseta inostranstvu, od kojih se posebno izdvajaju odlasci u Kinu, Indoneziju, zatim na Samit Berlinskog procesa, te na otvaranje
obnovljenog Notr Dama u Parizu.

Pokazao razliku između sebe i usijanih glava opozicije

Zašto je ovako uspešan mandat i posvećen rad naglo prekraćen neopozivom ostavkom? Neko bi pomislio da je ona rezultat nepodnošljivog političkog pritiska, koji traje od trenutka izbora Vlade, ali to bi bio pogrešan zaključak. Na ostavku premijera aktivno je pozivao Dragan Đilas, krajem novembra prošle godine, a medijsko-političku hajku započeo je njegov posilni, NATO lobista Ponoš, u septembru 2024. Premijer Vučević nije se osvrtao na njihove bezbrojne napade, klevete i uvrede.

Izdržao je pritisak i kada mu je, u decembru, mlađi sin bio na meti ideološki ostrašćenih profesora gimnazije koju pohađa. Nikada pritisci i napadi ne bi prinudili Vučevića da udovolji antidržavnim politikantima. Njegova ostavka i odricanje od funkcije koju je velikim radom i rezultatima potpuno zaslužio, usledili su nakon porasta nasilja u kojem su povređeni mladi ljudi, uvučeni u pogubne političke sukobe.

Tim odgovornim činom čojstva, odnosno čovečnosti, on je jasno pokazao razliku i granicu između sebe, koji šalje poruku mira i uzdržljivosti usijanim glavama na strani vlasti i lidera opozicije, koji nastavljaju da podstiču povike i uvrede na račun svakog člana Srpske napredne stranke i napade na

njene prostorije. Svojom ostavkom Miloš Vučević je posvedočio svim dobronamernim ljudima koliko je daleko od svakog vlastoljublja, što ne treba da čudi nikoga, budući da se radi o nosiocu odlikovanja sa likovima Svetog Save, Svetog Maksima Brankovića i Svetog Stefana Štiljanovića, mnogih gramata i zahvalnica za odnos prema Srpskoj Crkvi i dosledno zastupanje pravoslavnih vrednosti u javnom i privatnom životu. Premijer, koji je često rado hodočastio na Hilandar i u mnoge naše manastire širom Srbije, pravoslavlje ne ispoveda protokolarno i pojavno, već suštinski i iskreno, baštineći sve moralne imperative naše vere, od kojih je najvažnija spremnost na žrtvu za svoje bližnje i opšte dobro.

Za Vučevića vlast nikada nije bila udobnost

Prikladno je podsetiti se romansiranog dijalog Bajazita i Svetog kneza Lazara u dramskom delu „Boj na Kosovu“ u kojem srpski knez poručuju turskom princu: „Kada uporedim našu pobedu i tvoj poraz..“ izazivajući kod Turčina šok i zapitanost – „Poraz?! Moj?“ nakon kojeg sledi dodatno obrazloženje
srpskog vladara: „Tvoj poraz je u tome Bajazite, što ne vidiš u čemu je naša pobeda.“ Siledžije i koristoljubivi politikanti slični su osvajačima i porobljivačima u svom nerazumevanju istinske veličine i snage i odluka kojima se postavlja temelj za suštinske i dugoročne pobede.

Miloš Vučević ne živi za funkciju, nego za Srbiju, to može jasno da vidi svako ko prati njegov rad makar i samo ovih devet meseci. Za njega vlast nikada nije bila "nepodnošljiva lakoća" i udobnost, nego veliko breme i put posut trnjem, ali samo ljudi koji je tako vide postaju deo slavne srpske istorije, u kojoj Miloš Vučević nije rekao svoju poslednju reč.

Sava Stambolić, diplomirani pravnik

Dnevnik.rs

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI