PREŽIVELI HEROJ IVAN SPASIĆ ISKRENO ZA ALO! O USPOMENAMA SA RATIŠTA : Pakao sam preživeo na Košarama, nadam se da me čeka raj!
Boreći se za svoj narod, za svoju Srbiju, 108 života ugašeno je na karauli Košare 1999. godine. Srpski vojnici, mnogi od njih na samom početku svog života, 67 dana branili su državnu granicu i sprečavali kopnenu invaziju terorističke OVK iz Albanije na teritoriju Srbije. Neki od njih nisu dočekali da se vrate kući u zagrljaje najmilijih, ali njihova žrtva nikada nije i neće biti zaboravljena.
Juče je obeležena 22. godišnjica završetka bitke na Košarama, a preživeli heroji okupili su se ispred spomenika poginulim vojnicima u Beogradu kako bi odali počast svojim saborcima. Susrete vojnika koji su nekada u rovovima Košara delili i dobro i zlo, teško je opisati rečima. Dugi zagrljaji, osmesi, suze u očima i bezbroj bolnih uspomena koje među njima lebde…
Jedan od njih je četrdesetdvogodišnji Ivan Spasić iz Mladenovca. Sa svega 19 godina, kao mlad vojnik, poslat je na Košare. Bio je pripadnik jedinice koja se zvala Džokeri. Kako kaže, od tada više ništa nije bilo isto.
- Preteško je govoriti o tom vremenu. Bio sam dete koje je pušteno u šumu da gleda zlo. Izgubio sam detinjstvo u jednom danu. Kada sam krenuo tamo, znao sam da idem u pakao. Često volim da kažem da sam pakao već preživeo, pa se nadam da me gore negde čeka raj - započinje Ivan svoju priču za Alo!.
Foto: Alo
Kako kaže, susreti sa njegovim saborcima za njega su uvek emotivni.
- Mi smo svi braća, delili smo rovove, snove, nade… Mi se međusobno čujemo stalno, viđamo se... I kad nekome treba da se pomogne, uvek smo tu svi. Kad treba da se radujemo, opet smo svi tu - kaže Ivan.
Prisećajući se teških dana na Košarama, kaže da je ideja vodilja bila „Nema povlačenja, nema predaje“. Sa suzama u očima prisetio se svog povratka sa Košara.
- Nakon Košara dočekala me je moja, sada već pokojna majka. Moje lice više nije bilo lice onog vedrog dečaka kojeg je ispratila. Rekla mi je „nasmej se, da ti vidim osmeh“. Mislim da se mesecima nisam smejao, nisam umeo - prisetio se Ivan.
Kako kaže, sve ono što je kao momak preživeo na ratištu danas izuzetno utiče na njegov život.
- To najbolje mogu da vam kažu naše supruge i deca. To su traume sa kojima živimo svakog dana. Dešava se da odem sa suprugom i decom u šetnju šumom, a misli me vrate u šume Košara. Teško je. Svaki me kamen asocira na stenu Košara. Danas se sa tim traumama borim kako znam i umem. Nedavno sam, nakon vesti o smrti jednog od vodnika sa Košara kojeg sam mnogo voleo, imao mračne dane. Teško sam to podneo. Osetio sam da se u meni budi zver, da počinjem da mrzim sve oko sebe. To su strašne emocije, ali odlazim kod psihijatra i ti razgovori isceljuju moju dušu - ispričao je iskreno Ivan.
Pukovnik Đurković: Drug do druga je bio zaštita
Foto: Alo
Pukovnik Ljubinko Đurković, jedan od komandanata sa Košara, ističe da je 1.240 vojnika koji su branili Srbiju preživelo.
- Mi smo bliskost stekli u surovim uslovima. Drug do druga je bio zaštita, bio spreman da pogine jedan za drugog. Dok zadnji živi, mi smo jedan za drugog spremni da poginemo - kazao je on za Alo! i dodao da su mu svake godine na godišnjicu bitke pomešana osećanja.
- Svi vojnici koji su život ostavili tamo su deo nas. To je bolno za svakoga ko zna šta je sloboda i koja je njena cena - zaključio je Đurković.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)