Moćne društvene mreže i rađanje novog virtuelnog totalitarizma

 
​Onog trenutka kada je planetarno prisutna, moćna i uticajna drušvena mreža Tviter odlučila da deo medija u Srbiji označi posebnim znakom, uz napomenu da su to mediji „koji sarađuju sa Vladom Republike Srbije“ – postalo je očigledno da se politika ucena i duplih standarda prema Srbiji i njenim legitimno izabranim nosiocima vlasti više neće kriti čak ni iza kojekakvkih floskula prepunih opštih mesta i smišljenih propagandnih laži (najčešće u vezi sa „stanjem ljudskih prava i sloboda i demokratskim procesima“ u našoj zemlji) – kojima su se inostrani centri moći do sada služili, u želji da Srbiju, suverenu, nezavisnu i slobodnu državu, koja svoju politiku kreira i sprovodi u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima, nateraju da bude poslušnija, a nosioci najviših državnih funkcija, pre svih predsednik Aleksandar Vučić, da budu spremniji da ispunjavaju zahteve tih inostranih, Srbiji zbog mnogo čega i po mnogo čemu više nego nesklonih, moćnika.  

​Da ostavimo po strani, za početak, to što je i sama formulacija – „mediji koji sarađuju sa Vladom Republike Srbije“ – po mnogo čemu nelogična i, moglo bi se čak reći, ne baš preterano inteligentna, jer – sarađivati sa nekim bi trebalo da bude podrazumevajući i afirmativan pojam, kao što je to, na primer, slučaj sa medijskim korporacijama CNN ili BBC, koje svakodnevno „sarađuju“ (prate i izveštavaju građane o svim aktivnostima i rezultatima koje postižu njihovi državni organi vlasti) sa Vladama SAD i Ujedinjenog kraljevstva. Slična stvar se događa i u zemljama EU, jer i tamo, recimo, ORF (austrijska državna televizija) ili ZDF (nemačka državna televizija), da pomenemo samo njih, svakodnevno „sarađuju“ sa državnim institucijama i funkcionerima, kroz praćenje njihovih aktivnosti i informisanje javnosti o tome.

​Da ostavimo po strani i to što je takvim „etiketiranjem“, koje po svojoj suštini predstavlja svojevrsnu, vrlo opasnu, diskriminaciju, politički motivisanu po karakteru, a nečasnu po svojoj pojavnosti, mreža Tviter prekršila svaku normu tzv.“političke korektnosti“, jer je takvim anticivilizacijskim „obeležavanjem“ (koje neodoljivo podseća na neka užasna vremene, kada su ljudi, čitavi narodi, bili obeležavani samo zbog pripadnosti drugoj naciji ili veri) samoj sebi oduzela bilo kakav kredibilitet, po bilo kom pitanju o kojem na njoj raspravljaju njeni korisnici. U tom smislu, pomenuo bih i neke stavove koji se forsiraju i podržavaju baš na toj društvenoj mreži, kao recimo one koji se tiču istine o zločinu u Srebrenici, i gde skoro uvek postoji samo jedna strana, muslimanska, i samo jedna istina, muslimanska, a srpske žrtve se uglavnom minimiziraju ili, neretko, potpuno negiraju, dok se počinioci zločina prema Srbima veličaju i pravdaju. Ili, pak, ono što se na toj društvenoj mreži dešava kada su u pitanju zbivanja u Hrvatskoj, polovinom devedesetih godina prošlog veka, i gde se Srbi, pa i srpski narod u celini, gotovo isključivo predstavljaju kao zločinci.

​Da ostavimo po strani i činjenicu da je Tviter, uz Gugl, planetarna mreža koja je očigledno pod kontrolom zapadnih centara moći i da kao takva mora da služi, na svoj način i svojim (i ovakvim) delovanjem, kroz privid „slobode“ – kreiranju svetskog poretka (namerno ne kažem – novog) koji odgovara i koji je u interesu onih koji sprovode politiku jednog drugačijeg, mimikrijom sakrivenog, totalitarizma – pod plaštom „borbe za ljudska prava i slobode, za demokratiju i protiv diktature“ – iako je to zapravo sve drugo samo ne istinska sloboda i iskrena posvećenost vladavini prava.

Taj, novi totalitarizam, koji je tobože zabrinut za ljudska prava i slobode, samo je virtuelni, novim tehnologijama ubrzani, kolonijalizam, samo je vešto prikrivena vladavina sile i nepravo, samo je nečasna, interesima (i političkim, i ekonomskim, i svim drugim) pokrenuta i vođena akcija potčinjavanja onih koji žele da misle svojom glavom, koji imaju svoje politike, svoje prioritete, svoje državne i nacionalne interese, svoju otadžbinu i koji ne žele da ćute i služe moćnim, bahatim i beskrupuloznim novim kolonizatorima.

​Ono što, međutim, ne možemo da ostavimo po strani jeste podatak da su listu „medija koji sarađuju sa Vladom Republike Srbije“ pravile i Tviteru i njegovim moćnim nalogodavcima dostavile neke NVO i neki pojedinci, političari i pripadnici samozvane „elite“, neki građani Srbije – kojima je nažalost, logičnije i prihvatljivije, poželjnije i za njihove interese potrebnije to što postoje i oni mediji koji „ne sarađuju sa Vladom republike Srbije“, koji su protiv Vlade Republike Srbije, koji su pogotovu protiv legitimno izabranog predsednika Aleksandra Vučića (ali i članova njegove porodice, a naročito protiv trogodišnjeg Vukana), od kojih se naročito ističu oni mediji koje kontroliše i finansira tajkun Dragan Đilas.

To što u Srbiji postoje (i neometano rade!) i mediji čija su jedina programska načela – Mrzimo Vučića i Mrzimo uspešnu, slobodnu, suverenu i prosperitetnu Srbiju koju vodi Vučić – nisu dovoljno interesantan podatak za Tviter, i za te i takve medije nema nikakve oznake, niti napomene, kao što nema ni nikakve javne sankcije, za one organizacije i pojedince, bar na toj društvenoj mreži, koji su u svakom trenutku i u svakoj prilici spremni da lažu i pljuju po sopstvenoj zemlji i njenim građanima, kao i da se podsmevaju, vređaju i izražavaju prezir i mržnju prema svojoj zemlji i svojim sunarodnicima.

Naravno da nema, jer to je ovim domaćim „moralnim gromadama i velikim borcima za demokratiju“ zadatak, to im je još jedan način na koji izražavaju (dodatnu) poslušnost i snishodljivost prema svojim inostranim gazdama i mentorima, od kojih očekuju da ih vrate na vlast – kako bi mogli da nastave sa onim što su činili dok su na vlasti bili – sa uništavanjem Srbije.

Građani Srbije, koji po zlu i muci pamte doba njihove vladavine, znaju sa kakvim ološem i štetočinama imaju posla, znaju građani Srbije koliko su se neki obogatili pljačkajući i njihov, svakog građanina pojedinačno, ali i državni novac, pa njima ne treba Tviter da objašnjavako je ko i ko je šta u Srbiji.
Za istinu o Srbiji njenim građanima su dovoljni novi putevi, bolnice, škole, nova radna mesta, dovljno su im redovne plate i penzije, i sve veće plate i penzije, dovoljno im je što Srbija svakodnevno napreduje i što znaju da Srbiju vodi čovek kome je Srbija iznad svega – Aleksandar Vučić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI