EKSKLUZIVNA ISPOVEST DRAŠKA STANIVUKOVIĆA Otvoreno o poslu i privatnom životu: Imam pravo na grešku!

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković posetio je novootvorenu redakciju portala aloonline.ba gde je, kako sam kaže, u sjajnoj atmosferi razgovarao o svemu onome što je do sada u gradu urađeno, ali i onome što je u planu.  

„Pričali smo o Banjaluci, ali i o našim neraskidivim vezama sa Srbijom“, napisao je na svom Fejsbuk profilu Stanivuković, koji je našoj novinarskoj ekipi otkrio i šta mu najviše smeta kada pišu o njemu, da li bi nešto promenio u svojoj prošlosti i filozofski objasnio da li su istinite spekulacije medija o tome da je u vezi sa srpskom pevačicom Tanjom Savić rekavši „da ne želi da komentariše tračarenja žute štampe koja objavljuje sve i svašta zbog čitanosti“, pa ko razume - shvatiće! 

alo.online.ba

Kakvu Banjaluku želite da vidite? 

- Maštam o jednom periodu, deceniji uspona našeg grada, to je naša deviza. Uspon je sladak, ideš, znojiš se, ali nekako se penješ, ali onda mnogo bolje vidiš sve oko sebe. Vidim Banjaluku koja će se u narednih deset godina promeniti u potpunosti, širićemo se i sa druge strane reke Vrbas, grad koji će pored Trga Krajine dobiti još nekoliko trgova, cilj nam je i nekoliko poslovnih i industrijskih zona. Banjaluka će postati mnogo zelenija i čistija sa jednim ogromnim gradskim parkom, gde će uži centar grada biti potpuno promenjen, kao i urbanistički plan grada, i ono što je suština - to će biti grad koji će biti po meri jedne porodice. Sve treba da bude prilagođeno porodici. Sve što je prilagođeno čoveku, to je suština naše politike. Banjaluka mora imati ljudski obris, mora biti svetska, evropska i otvorena! 

Vaše ambicije za izbore naredne godine u BiH? I šta očekujete od prevremenih izbora u Prijedoru gde ste podržali zajedničkog kandidata opozicije? 

- U narednih nekoliko dana biću u Prijedoru da pružim svoju podršku, onoliko koliko ja mogu, s pozicije na kojoj radim. Svakako ću prisustvovati tribinama i pozvaću ljude da podrže našeg zajedničkog kandidata, našeg doktora Predojevića. Svi moraju da shvate da se Republika Srpska menja ako menjate grad po grad, ako smo to već uspeli u Banjaluci, Bijeljini, i danas imamo priliku isto to uraditi u Prijedoru, vrlo je važno to ne propustiti. Stao sam iza Predojevića jer delimo isti stav, a verujem da u njemu postoji energija da nastavi ispravnim putem, čak su nam i programi vrlo slični. Imali smo priliku da nas zovu ljudi iz Prijedora i pitaju: „Hoće li moje dete imati besplatne udžbenike“, ili iz Trna za penzionerske karte za prevoz, ali to su druge opštine i Prijedoru se sada pružila velika prilika. Ako građani žele rasterećenje kućnog budžeta nauštrb javnih rashoda, pozivam ih da izađu na izbore i donesu promene u taj grad. 

alo.online.ba

S obzirom na nedavni susret sa predsednikom Makronom, stiče se utisak da imate podršku Zapada. Da li je to tako? 

- U životu imate podršku samo ako podržavate sami sebe, sve ostalo je fikcija i zabluda. Biti prvi čovek u bilo čemu najčešće znači biti vrlo usamljen i vrlo sam. Nekada se čini kako može biti teško gradonačelniku koji oko sebe ima tim od 50 ljudi, ali pri velikim odlukama vi ste sami. Kada sam krenuo u izbore za Banjaluku činilo se da imam podršku svih, ali ako ne ustanem to jutro i ne pokrenem sam sebe, taj dan neće biti uspešan. Ovde se radi o tome da ja želim da gradim prijateljske odnose i sa Zapadom i sa Istokom, ali suštinska je stvar da ne budete ničiji čovek, nego čovek svog naroda, porekla istorije i tradicije, da znate ko je Srbija i šta je Srbija, da nam je ona bratska, prijateljska, da budemo u nju zagledani. Da znamo šta su temelji našeg naroda, da negujemo odnose sa Rusijom koliko god je to moguće, ali da nikada ne kažemo da nam je neko neprijatelj, čak ni onaj ko nam se tako čini, jer to je odraz da niste funkcioner, niste državnik, ni diplomata. Najveći mogući skandal koji se nama dešava jeste da imamo čoveka koji ne pruži ruku ambasadoru. Moj pozdrav kao gradonačelnika nije pozdrav Draška Stanivukovića, nego poštovanje jednog naroda, iako čak i sama istorija ponekad nalaže da to bude drugačije. Prema tome, u Francuskoj smo bili da gradimo odnose, gde smo dogovorili određene fondove podrške Banjaluci. Iskreno ću reći da sam tamo bio predstavljen kao neko ko je mnogo više od gradonačelnika Banjaluke, prosto to ljudi vide u novoj generaciji, jer biologija je neumoljiva. Uzeo sam obavezu na sebe da tamo pričam o celoj Republici Srpskoj jer sam smatrao da predstavljajući najveći grad RS imam pravo da u to ime govorim ispred naroda cele RS, sa aspekta da je zaštitim, da kažem onako kako jeste i da prosto ne ostavim ni milimetar prostora da neko pomisli da se bilo koji proces u BiH može odvijati bez Republike Srpske. 

alo.online.ba

Koliko se Republika Srpska oslanja na Srbiju, a koliko vi lično? 

- Oslanjamo se, naravno, što je normalno, jer trebalo bi da budemo kao jedno, i ja se trudim da to i činim, počevši od odnosa sa predsednikom Srbije gospodinom Aleksandrom Vučićem, pa do susreta sa premijerkom Anom Brnabić. Tu pričamo o bezbroj susreta. Učestvujemo na mnogim manifestacijama u Srbiji koje nisu samo političkog karaktera. I to je prirodno. Mi smo kao dva brata koji treba da deluju kao jedno, tako će biti jači i tako će graditi kuću, jer mi našu kuću moramo da gradimo. Ja mogu samo sa pozitivnog i afirmativnog aspekta da gledam na svu podršku iz Srbije, ne samo Banjaluci nego celoj Republici Srpskoj. U prethodnom periodu bili smo svedoci ogromne podrške iz Srbije tokom pandemije koronavirusa koja se ogledala kroz respiratore, vakcine pa čak i stalke za infuziju, pa na kraju, ako ćemo biti potpuno otvoreni, i podršku jedne nestabilne politike koju održava samo stabilna politika Srbije. Davno bi se ovde desili negativni procesi i Republika Srpska bi bila pred mnogo većim izazovima da Srbija nema takve diplomatske odnose kakve je izgradila u poslednjih 10 ili 12 godina. Vlast RS gledam kao jedno razmaženo mezimče u naručju Srbije, koja ga tetoši, mazi, drži, ovo malo plače, kmeči, traži pomoć, ne zna kuda će, posrne, padne, pa ga Srbija digne i tako u krug. Smatram da bi Srbiji mnogo više odgovaralo da ima stabilnije partnere ovde koji na drugačiji način vode Republiku Srpsku. 

alo.online.ba

Da li od kada ste na poziciji gradonačelnika više pazite na to šta radite i s kim se družite? 

- Moja prednost, a ujedno i mana je to što vrlo često zaboravim na titulu koju nosim. To je pozitivno sa aspekta da čovek „ne leti“, da budem sa svojim narodom, da hodam šetam, pričam, da imam takvu vrstu prisnosti sa ljudima. Ako neko misli da je cenjen, poštovan i bogom dan, onda dobijete vrstu funkcionera koji su odrođeni od naroda. Ja sam spreman da podnesem određenu vrstu žrtve u smislu životne komocije, ali ipak da ostanem to što jesam. Kao i svi drugi imam mane, nisam robot, imam sve druge ljudske želje, potrebe, želim da se šalim, da pevam, pa i zaplačem. Imam pravo na privatni život ali on u nekom trenutku kada ste javna ličnost postaje mnogo izazovniji i mnogo je teže, ali trudim se da nikada ne odustanem od sebe. Onog Draška koji u 23 časa trči u parku „Mladen Stojanović“, koji može otići u kafić i zapevati, i da je normalno na kraju ako neko priča o onom snimku iz kancelarije sa koleginicom koja mi je sela na leđa, a garantujem da nema kolektiva koji u toku 10 sati nije napravio takvu „glupariju“, i zašto sada ja treba da predstavim sebe kao nekog robota koji nikada nije napravio nijednu grešku? Ako to u društvu postane veći problem od kriminala, kiseonika, korupcije i pokradene države, onda to opet znači da smo kao narod izgubili kompas. 

Koliko vam smeta pisanje o privatnom životu? 

- Da budem iskren, deo svog privatnog života ja sam dajem putem društvenih mreža, to je ono šta radim u slobodno vreme, čak i deo kućne atmosfere, sa bakom, sa bratovom ćerkicom, to je deo koji u datom trenutku imam želju i emociju da podelim. To je možda jedan od razloga zbog kojeg su me ljudi zavoleli, jer živim život kao i svi drugi. Vremenom čovek očvrsne, pa onda i neka pisanja koja nemaju veze sa istinom prosto počnu manje smetati, jer da čovek sve prima k srcu, ne bi izdržao tu vrstu pritiska. 

alo.online.ba

Šta je istina u pisanju vezanom za vas i pevačicu Tanju Savić? 

- Ono što je meni važno reći je da sam ja postao gradonačelnik Banjaluke isključivo svojim radom i posvećenošću. Neko sam ko zna da nekada u životu ne ide sve kako želite, ali isto tako apsolutno bežim od žute štampe i takvih napisa. To nije nešto na šta ja stavljam akcenat i ono što ne želim jeste da, u bilo kojem segmentu, takva vrsta spekulacija zaseni sve ono krupno što radimo i što smo postigli. Takvim jednim posrnućem društva ti klikovi su upravo ono što nas unazađuje jer se piše bilo šta samo zbog čitanosti, a ne zbog pozitivnog efekta koji treba da ostvari. Vrednosti takvih vrsta spekulacija, napisa, tračarenje nisu vrednosti koje ja želim da promovišem. Poražava me činjenica da su nekada takve vrste intriga i naslova, gde i ja sam spoznam gde sam i u kojem trenutku bio, postanu važnije i interesantnije od vitalnih pitanja. 

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI