TITO, HAJLE SELASIJE I BOB MARLI SU BILI SAVEZNICI Evo šta ih spaja, rege na jugoslovenski pogon! (VIDEO)

2. novembra 1930. car u Etiopiji postao je - Hajle Selasije, koji je iste godine izabran za ličnost godine američkog magazina Tajm.

Hajle Selasije bio je i „crni Mesija" koji se bori za spas Afrikanaca u svetu i lik oko kojeg je nastao čuveni pokret i religija - rastafarijanstvo.

 Selasije je u Etiopiji postao car u doba rasnih podela i poznog kolonijalizma u Africi.

U prvim godinama vlasti uradio je mnogo na modernizaciji Etiopije i stvaranju prvog ustava. Iskoristio je sve što su mu, pogotovo tokom Hladnog rata SAD i SSSR, nudili iz međunarodne zajednice.

RASTAFARIJANCI

Na njegovim idejama i po njegovom imenu nastaje i rastafarijanski pokret jer je Selasije pre nego što je preuzeo vlast bio oblasni upravnik, a u Etiopiji se ova titula nazivala - ras.

Carevo pravo ime je bilo Tafari Makonen, a kada se ono doda na titulu ras, nastaje kovanica rastafarijanac.

To je pokret koji se bazira suštinski na biblijskoj priči o Mesiji koji će doći. Tako su Selasija smatrali crnim Mesijom, a postojao je i mit da su članovi njegove porodice direktni potomci Solomona.

Rastafarijanski pokret proširio se i na Jamajci i u Americi, a ukorenjen je u judeohrišćanskoj tradiciji.

Selasije i većina stanovnika Etiopije su pravoslavni hrišćani, a pokret je nastao kao kombinacija društvene i religijske težnje da se Afrikanci udalje od belačkih kultova kolonizatora i protestantske religije koju su donosili.

Rastafarijanci veruju da se tlačenje Afrikanaca završava u Vavilonu i da će se svi uskoro vratiti u Etiopiju.

Pokret je osnovan na Jamajci tokom 1930-ih, nakon proročanstva Markusa Garvija, crnog političkog lidera. Garvi je vodio organizaciju poznatu kao Udruženje za poboljšanje života crnaca, čija je namera bila da ujedini crno stanovništvo sa njihovom zemljom porekla.

Garvi je propovedao: „Pogledajte Afriku gde će crni kralj biti krunisan, on će nas okupiti". Ova izjava postala je temelj pokreta.

Baš u tom trenutku je Hajle Selasije krunisan u Etiopiji. Rastafarijanci su ovaj događaj videli kao ispunjenje Garvijevog proročanstva, pa je pokret dobio naziv po njemu.

Rastafarijanci Hajle Selasija smatraju crnim mesijom. On je figura spasenja i veruje se da će osloboditi crnce od belaca, kao i da će ih vratiti u njihovu domovinu - Afriku.

Hajle Selasije je 1966. godine posetio je Jamajku, gde su ga oduševljeno dočekali.

BOB MARLI

Rege muzika javlja se 1960. godine na Jamajci pod uticajem jamajčanskog i afričkog bubnja. Rastafarijanstvo prihvata čuveni Bob Marli koji je zaslužan za širenje pokreta i rege muzike izvan Jamajke. Pored Selasija i Garvija, Bob Marli spada u tzv. Rasta sveto trojstvo.

Sahrana Boba Marlija obavljena je po pravoslavnim običajima etiopljanske crkve.

Prisustvovalo je 40.000 ljudi. Bob Marli je imao težak oblik raka koji je zahtevao amputaciju prsta na nozi kako bi se otklonio. Marli je odbio, navodeći da mu vera ne dozvoljava da mu bude otklonjen bilo koji deo tela. To je uključivalo skraćivanje kose i brijanje brade.

Boje sa zastave Etiopije raste su prihvatile kao boje koje definišu njihov identitet. Crvena predstavlja krv tlačenog crnačkog naroda, žuta ukradeno zlato, zelena plodnu zemlju Afrike. Crna boja kao simbol Afrikanaca pojavljuje se na zastavi koju je dizajnirao Markus Garvi, politički mislilac koji je uticao na formiranje pokreta rasti.

Marihuanu ili gandžu raste poštuju kao Svetu biljku, koja se po predanju našla na grobu kralja Solomona.

Prave raste jedu samo I – tal hranu, koja se bazira na bilju koje nije tretirano hemikalijama. Obzirom da sakralnih objekata nemaju, već su oni nosioci vere i duha, nega ljudskog tela kao hrama im je jako bitna. Rasta ishrana ne trpi so, konzervanse, meso, mlečne proizvode, alkohol, cigarete, kafu.

Dredovi predstavljaju korene, tj. povezanost sa zemljom, precima i prirodom.

Što su dredovi duži to je mudrost veća.

TITO I SELASIJE

Inače, Hajle Selasije je bio i jedan od omiljenih političkih prijatelja Josipa Broza Tita, a bili su i vršnjaci rođeni 1892. godine.

Hajle Selasije bio je prvi afrički lider koji je posetio SFR Jugoslaviju nakon sukoba sa Informbiroom i SSSR-om. Odnosi dve zemlje počeli su 1954. godine.

Čudan sklop - car sarađuje sa komunističkim liderima, nekoliko godina nakon što su oni proterali svog kralja iz Jugoslavije.

Selasije i Tito u svojim govorima su najčešće isticali borbu za nezavisnost, slobodu, protiv fašizma, ali i za modernizaciju bez podređivanja bilo kome.

Od polovine 1950-ih godina se Jugoslavija našla suočena sa opasnošću da joj pretnje stižu sa svih strana.

Prvo je pretnja stigla sa Istoka, a onda se pokazalo da ni saradnja sa Zapadom nije idealno rešenje pa se spostavilo da zemlja traga za trećim putem, na kojem je u tom trenutku bila i Etiopija.

Tako su Tito i Selasije postali saveznici.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI