MALI OBJASNIO Đilas i njegovi sateliti zaduživali državu po enormnim kamatnim stopama

 

„Njihova kleptokratija sasvim sigurno je vodila zemlju do bankrota. I Nikezić i drugi sateliti koje angažuje Dragan Đilas, zaduživali su zemlju po enormnim kamatnim stopama, ne kako bi gradili i ulagali u bolje sutra, već u svoje džepove, da bi uspeli da isplate plate i penzije, i da ih povećaju pred izbore. Mi, za razliku od njih, imamo međunarodni kredibilitet, što podrazumeva i niske kamatne stope, a novac od planiranog zaduženja upotrebiće se za putnu i železničku infrastrukturu, za ulaganja u zaštitu životne sredine, kao i za uvođenje interneta u srpska sela“, rekao je Mali.

 
Kako je rekao, Srbija bez njih na vlasti, između ostalog, uspela je da vrati i deo njihove štetočinske zaostavštine, poput preskupog kredita, pošto su uspeli da zemlju zaduže 2011. godine po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7,25 odsto na deset godina.
 
„Mi smo daleko odmakli od nekadašnjeg zagrljaja propasti, iz kojeg smo se istrgli zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije. Srbija ne srlja u krizu javnog duga, kako to pokušavaju da predstave Nikezić i njegov poslodavac. U ovom trenutku, stopa javnog duga iznosi 52,9 odsto BDP-a, što je daleko od nivoa od 60 procenata, koliko propisuje Mastriht. Tako će i ostati, jer mi, vodimo računa o našim javnim finansijama i nema bojazni da će javni dug biti ugrožen kao u njihovo vreme. Srbija je danas jaka i stabilna, o čemu govori i fantastičan rezultat kada je u pitanju stopa rasta BDP-a. Prošle godine ona je bila 7,5 procenata, a 2020. godine minus 0,9 odsto. Kumulativno smo ostvarili najveći rast u Evropi, odmah posle Irske, i to u doba krize i pored izdvajanja za pomoć privredi i građanima u iznosu od 8,7 milijardi evra, odnosno oko 18 odsto BDP-a“, objasnio je Mali.
 
Napomenuo je da „ekspertu“ Nikeziću očigledno još uvek nije jasno da se krediti povlače prema realizaciji projekata, a da se otplaćuju onako kako dospevaju.
 
„To znači da krediti koji se opravdano uzimaju, ulaze u javni dug tek datumom povlačenja, a ne odmah. Pored toga što nemamo visoke kamatne stope poput njih, obaveze plaćamo u dan i u dinar. Za razliku od drugih država, koje su upale u krizu javnog duga, mi naše finansije čvrsto držimo pod kontrolom i to se neće promeniti, na šta smo ponosni“, objasnio je on.

Foto: Ministarstvo finansija

 

 
Mali je naveo da se sada govorio o projektnom zaduživanju za kapitalne projekte, za razliku od njih, koji su se zaduživali za neodrživo povećanje tekuće potrošnje u uslovima ekonomske stagnacije. 
 
„Da budem potpuno precizan, trenutno gradimo više od 1.200 kilometara, odnosno 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, i to uprkos pandemiji viursa korona. Reč je o izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, o povezivanju Kuzmina sa Sremskom Račom,  o izgradnji deonice Preljina – Požega, radimo na Moravskom koridovu, putu Ruma – Šabac – Loznica, gradi se deonica Novi Beograd – Surčin, obilaznica oko Beograda, brza saobraćajnica Iverak – Lajkovac, saobraćajnica Požarevac – Veliko Gradište – Golubac, gradi se auto-put E-80 Niš – Merdare, odnosno deonica Niš – Pločnik. Takođe, a dodatno imamo i projekat za obilaznicu oko Gornjeg Milanovca, kao i rekonstrukciju državnog puta Novi Pazar – Tutin. Kapitalni projekti u koje ulažemo novac, dalje utiču na rast BDP-a i bolji životni standard građana. Podsetiću i da je budžetom za kapitalne investicije izdvojeno 406,7 milijardi dinara, odnosno 6,1 odsto BDP-a, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 485,8 milijardi dinara, odnosno 7,3 procenata BDP-a. Takođe, ulaganja u bolju, modernu infrastrukturu vodi do još više domaćih i stranih investicija. Samo prošle godine ostvarili smo strane direktne investicije u iznosu od 3,9 milijardi evra. Taj rezultat govori da smo stvorili još bolje uslove, ali i da smo održali kredibilitet među stranim investitorima“, istakao je Mali.

Tanjug/Strahinja Aćimović

 

 
On je naveo da kritika svega što se radi u Srbiji navodi jedino na zaključak da Nikeziću i njegovom gazdi smeta izgradnja naša zemlje, odnosno sve ono što oni nisu bili sposobni, niti su želeli da sprovedu.
 
„Navešću kao primer zaduženje za projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, odnosno „Fruškogorski koridor“. Reč je o projektu koji je od posebnog značaja za razvoj transportnog sistema Srbije i doprineće unapređenju efikasnosti i ekonomskih koristi u sektoru saobraćaja, smanjenju posledica teretnog saobrćaja i nepovoljnih uticaja na okolinu. Takođe, doprineće rasterećenju drugih putnih pravaca, bržem protoku saobraćaja, uštedama u troškovima i vremenu putovanja, smanjenju broja saobraćajnih nesreća i posebno, povećanju bezbednosti pešaka i pozitivnim efektima na životnu sredinu sniženjem nivoa buke i emisije štetnih gasova. Još jedan od primera je izgradnja Moravskog koridora, odnosno deonice Pojate – Preljina, što je svakako jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata koji u ovom trenutku sprovodimo u Srbiji. Sredstva od 400 miliona evra će biti iskorišćena za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E761, deonice Pojate – Preljina. Podsetiću da je ukupna dužina Moravskog koridora, koji je deo plana „Srbija 2025“ oko 112 kilometara, i predstavlja jednu od najznačajnijih saobraćajnica u zemlji, jer povezuje centralne delove sa Koridorima 10 i 11, odnosno biće spojeni auto-put Beograd – Niš i auto – put Miloš Veliki“, istakao je Mali.
 

Rina

Kako je naveo, dežurnim kritičarima, najverovatnije smeta i zajam  koji uzimamo od EBRD-a, u iznosu od 100 miliona evra, a za brži razvoj širokopojasnih mreža u ruralnim područjima naše zemlje.

 
„Navikli smo da im sve smeta, pa i to što mislimo na razvoj cele teretorije Srbije, a ne samo Beograda i većih gradova. Nama su sela važna, važno je da deca imaju pristup savremenim tehnologijama, važno je da imaju šansu da uče i razvijaju se. Taj predlog zakona će se takođe naći pred poslanicima, a podrazumeva projektovanje i izgradnju širokopojasne infrastrukture, koja će povezivati 1.200 škola i javnih ustanova u ruralnim područjima sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom. Škole i javne ustanove će se koristiti kao pristupne tačke za seoska domaćinstva u njihovoj blizini, kako bi i ona bila obuhvaćena širokopojasnom infrastrukturom, koja omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Ne treba ni da pominjem od kolikog je značaja i koliko će to uticati na poboljšanje kvaliteta ljudi i efikasnijem funkcionisanju u brojnim oblastima života, od komunikacije, dostupnosti javne administracije građanima, do savremenijeg procesa učenja“, naveo je on i dodao da je tužno da o ekonomskoj politici i izgradnji zemlje govore oni koji su doprineli pražnjenju novčanika građana i životu u bedi, kao i činjenici da je u njihovo vreme, stotine hiljada ljudi ostalo bez posla.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI