VAŽNI SASTANCI Vučić sa Lajčakom i Eskobarom: Tema Kosovo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom i sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, piše 24Sedam.

Vučić se prvo sastaje sa Eskobarom u 18 sati u Vili Mir, a potom odvojeno sa Lajčakom od 19 časova. Nakon tet-a-tet razgovora, sledi trilateralni sastanak zvaničnika.

Dva zvaničnika iz SAD i EU dolaze u Beograd nakon što su boravili u Prištini, gde su se sastali sa tamošnjim zvaničnicima. Lajčak je izjavio da je poruka njegove zajedničke posete sa Gabrijelom Eskobarom da EU i SAD sarađuju i "dele istu viziju za Kosovo i proces dijaloga, kao i normalizaciju odnosa sa Srbijom i budućnost regiona u Evropskoj uniji".

Foto: Youtube/Printscreen

Specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar istakao je da SAD ohrabruje sve strane da vide zapadni Balkan kao potencijalnog budućeg člana i dodao da dijalog ima punu podršku SAD, ali nije preskočio da naglasi da SAD u potpunosti podržavaju nezavisnost i teritorijalni integritet Kosova.

Dakle, šta zapravo predstavlja njihova poseta i šta ima za cilj?

Asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, u izjavi za Tanjug kaže da zajedničkom posetom Prištini i Beogradu Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak žele da pošalju poruku da predstavnici SAD i EU sada koordinisano rade po pitanju normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, ali i da pokažu da oni redovno posećuju obe strane i da pitanje normalizacije odnosa nisu zapostavili. On ipak smatra da ova poseta neće dovesti ni do kakvog suštinskog pomaka, osim što su učinili "kurtoazni gest".

Foto: EPA/GEORGI LICOVSKI

Surlić je rekao da se na osnovu onoga što je Eskobar govorio u Prištini, ali i ranije, može zaključiti da je stav SAD da se ne stvara problem oko pitanja koja su već rešena, odnosno tamo gde do sada nije bilo problema, kao što je učešće Srba na parlamentarnim i predsedničkim izborima, kao i pravo da se izjasne na nedavno održanom referendumu.

Naveo je da je Eskobar i tokom konferencije za štampu u Prištini naglasio da Priština ima konkretne obaveze koje nije sprovela u delo, kao i da je zajednički cilj Eskobara i Lajčaka da vide modalitet na osnovu kojeg bi se sprovelo u delo ono što je ranije dogovoreno, pre svega Zajednica srpskih opština. Surlić dodaje da Eskobarova izjava da SAD u potpunosti podržavaju nezavisnost i teritorijalni integritet zapravo je poznat stav administracije SAD kojim želi da smanji štetu koju bi eventualno imali politički i Vjosa Osmani i Aljbin Kurti ukoliko bi sproveli ZSO, kao i ukoliko bi preduzeli ozbiljnije korake po pitanju potrage za nestalima.

Printscreen

On podseća da međunarodni akteri nisu uspeli da zaštite srpsku zajednicu, da je pitanje bezbednosti i dalje problem, da je srpska kulturna baština ugrožena... Zato ni ne veruje da će Kurti i Osmanijeva zaista preduzeti neke korake ka odmrzavanju dijaloga između Beograda i Prištine.

Dijalog opterećuje odsustvo volje Prištine da sprovodi dogovoreno

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da zajednička poseta Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka svakako jeste značajna, ali da će se tek videti koliko će biti efektivna. On je dodao da dijalog opterećuje odsustvo volje Prištine da sprovodi dogovoreno.

Selaković je rekao da je činjenica da SAD svojim prisustvom u dijalogu žele da podrže napore EU i Lajčaka da se dijalog Beograda i Prištine nastavi, ali i naveo da od dolaska Aljbina Kurtija na poziciju šefa vlade privremenih institucija samouprave u Prištini nema suštinskog dijaloga. On je podsetio da su u briselskom dijalogu jasno definisane obaveze koje je potrebno sprovesti u procesu normalizacije odnosa, i da, dok je Beograd svoje obaveze ispunio, Priština otvoreno poručuje da je to uopšte ne zanima.

TANJUG/ RADE PRELIC

U međuvremenu, u javnost je dospela informacija da Lajčak i Eskobar donose predlog modela za Zajednicu srpskih opština po ugledu na takozvani "Belgijski model". Selaković napominje, međutim, da je u Briselskom sporazumu vrlo jasno definisano koje su nadležnosti ZSO i da je u planu implementacije vrlo precizno receno šta Beograd ima da uradi, a šta Priština ima da uradi.

Posebno problematično drugačije viđenje ZSO

Model "Istočne Belgije", neprihvatljiv je za Beograd, kao i svaki drugi model, sem onog koji je dogovoren Briselskim sporazumom, smatra i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić. On u izjavi za Tanjug, kaže da je posebno problematično što u toj inicijativi SAD i EU postoji i namera da se kroz drugačije viđanje ZSO što pre dođe do legalizacije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Dodaje da prvo nije poznato da li je to taj predlog koji će Eskobar i Lajčak izneti, a drugo nije poznato koje elemente modela "Istočne Belgije" predviđaju da primene.

On primećuje i da je i sam trenutak dolaska Eskobara i Lajčaka problematičan - pred izbornu kampanju u Srbiji.

EPA/ Jakub Kaczmarczyk

Mitić upozorava da će, kao i do sada, biti pokušaja da se na različite načine ZSO pretvori u neku vrstu nevladine organizacije ili nekog modela koji bi bio prihvatljiv za Albance.

Na pitanje da li će dolazak Eskobara i Lajčaka "otkočiti" dijalog između Beograda i Prištine, Mitić kaže da će to biti teško, s ozbirom na činjenicu da Albanci odbijaju da naprave bilo kakav kompromis i oko najmanjih tehničkih pitanja.

I predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da je za Srbiju bilo koji drugi model Zajednice srpskih opština osim onog koji je definisan Briselskim dogovorom neprihvatljiv. Drecun navodi da je po Briselskom sporazumu ZSO definisana sa izvršnim nadležnostima, navodeći da se Zajednicom ne formira nikakav drugi nivo vlasti, kao i da to nije bila namera Beograda ni srpskog naroda.

TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC

 

Drecun ističe da se Priština i dalje ponaša na način da sve što je dobro za Srbe ne valja za nju i dodaje:

"Priština ne želi Srbe na KiM, ona želi da dovrši etničko čišćenje i zato izbegava da formira ZSO".

Les ne veruje da će doći do bilo kakvog rešenja

Profesor sa Univerziteta Kembridž Timoti Les smatra povodom posete Eskobara i Lajčaka da Evropska unija i SAD žele da se reši pitanje statusa Kosova, jer ono blokira njihove strateške ciljeve na Balkanu.

On dodaje da je skeptičan da će se do bilo kakvog rešenja doći, jer ne veruje da postoji bilo šta što Priština može da ponudi Srbiji, što bi moglo nadomestiti gubitak Kosova.

Zbog toga prognozira, kako kaže, "nastavak ovih 10 godina" u kojima su dve strane imale, kaže, simbolične sastanke, te da se neće doći do bilo kakvog rešenja ili završetka tog pitanja.

Na pitanje kakav bi onda model ZSO mogao da bude primenjen, odgovara da postoje mogućnosti za različite varijacije, ali da će se sve zasnivati na osnovnoj ideji - da će Srbi ostati deo Kosova, ali sa nekom dozom nezavisnosti i slobodnog odlučivanja.

"To može uključivati različite tipove autonomije za koje postoji mnogo modela širom sveta i drugim delovima Balkana", dodao je Les.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI