MIŠEL DONEO POZITIVAN SIGNAL SRBIJI I REGIONU optimistične procene Instituta za političke studije

Kolakovićeva je u izjavi za medije podsetila na stav Francuske da je jedan o prioriteta njenog predsedavanja Evropskim savetom Zapadni Balkan i njegove evrointegracije.

- U tom kontekstu, prepoznato je da je potrebno ubrzati evrointegracije Balkana, da zemljama regiona treba pružiti konkretnija i opipljivija rešenja kako ti procesi treba da teku do cilja, a to je punopravno članstvo. U skladu sa sukobima u Ukrajini koji su krenuli od februara, to je još jedan signal da Evropa misli na ovo područje, da shvata njegov geopolitički značaj i da želi da ga zadrži u evro okvirima - rekla je Kolakovićeva.

Ona očekuje da će 23. juna kada se održava Konferencija o Zapadnom Balkanu znati da li će biti nekih konkretnih predloga koji će, Evropskom geopolitičku zajednicu, kako ju je nazvao Mišel, učiniti vidljivijom, konkretnijom i opipljivijom i da li će to u stvari biti paralelan proces sa evrointegracijama.

Na pitanje da li ta predložena nova evropska geopolitička zajednica predstavlja zemljama Zapadnog Balkana zamenu za članstvo u EU, Kolakovićeva odgovara da evropski zvaničnici to negiraju i ističu da bi platforma trebala da ubrza proces evrointegracija i da omogući pad evroskepticizma kod građana EU i građana Balkana.

Ona ističe da je tu još dosta problema i političkih pitanja koje treba rešiti i veruje da su svi svesni da je to jedan dug proces.

- Ovog puta mislim da je i EU svesna da građanima Balkana mora ponuditi neke jasnije i čvrstije okvire gde oni mogu da vide kako će teći dalje integracije - smatra Kolakovićeva.

Na pitanje ima li razlike između onoga što je predložio Emanuel Makron i Evropske geopolitičke zajednice o kojoje je govorio Šarl Mišel, Kolakovićeva odgovara da to je jedna ista ideja koja sada poprima oblik, a da ćemo tek u bliskoj budućnosti znati tačno kako će to izgledati.

- Pominju se termini kao što je platforma, pominje se da bi to značilo da građani Zapadnog Balkana u procesima evrointegracija pre stižu do rešavanja nekih konkretnih pitanja, odnosno blagodeti koje bi EU donela -  navodi Kolakovićeva.

Ona ističe da Evropa nastoji da sve delove evropskog kontinenta integriše i približi čvršće da bi mogli da koriste određene fondove i da učestvuju u određenim telima, u onom stepenu u kojoj je njihova integracija otvaranjem klastera moguća.

Na pitanje da li to znači da će građani Zapadnog Balkana moći da odlučuju o nekim pitanjima EU, iako nisu članovi, Kolakovićava odgovara da je to za sada još uvek nemoguće, ali da bi. po onome što je Šarl Mišel juče pokušao da objasni, do toga bi moglo da dođe.

- Postoje određene oblasti u kojima će biti jača i opipljivija ta saradnja, kao što su energetika, saradnja u nauci, inovacije, tehnološki razvoj, pitanje bezbednosti. To je težnja za suverenijom Evropom koja je jača i čvršća i koja je čvršće povezana zajednica država. Živimo u dobu kada su događaji dosta ubrzani i moraju se pronalaziti ubrzana rešenja - zaključuje Kolakovićeva.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI