NEGIRANJE ZLOČINA NAD SRBIMA Dan kad se sećamo dvostrukih aršina međunarodne zajednice

Šef diplomatije EU Žozef Borelj i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, oglasili su se 10.7.2022. povodom 27. godišnjice zločina u Srebrenici. Paralelno sa citatima iz saopštenja EU, postaviću nekoliko pitanja predstavnicima EU, napisao je u autroskom članku poslanik i član predsedništva SNS Nebojša Bakarec.

Alo

 

U saopštenju predstavnika EU stoji: „Odajemo počast 27. godini sećanja na sve žrtve i sve nestale genocida u Srebrenici. Stojimo zajedno, u tuzi, sa njihovim rođacima i prijateljima koji su preživeli genocid“.

Zbog čega EU nikada ne tuguje nad srpskim žrtvama u BiH, Hrvatskoj, ili na Kosovu? Zbog čega EU smatra da su srpske žrtve nevažne?

Predstavnici EU kažu dalje: „Međutim, mir i danas ne možemo uzeti zdravo za gotovo. Neopravdana i ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu vratila je brutalni rat na naš kontinent. Masovna ubistva i ratni zločini koje vidimo u Ukrajini vraćaju živa sećanja na one koji su bili svedoci rata na zapadnom Balkanu 1990-ih“.

Zbog čega EU nikada nije osudila neopravdanu i ničim izazvanu agresiju NATO na SRJ 1999. godine? Zbog čega masovna ubistva i ratni zločini nad Srbima, u ratu u Hrvatskoj, BiH, i na KiM, ne vraćaju živa sećanja Evropskoj uniji, i zbog čega EU saoseća sa svim žrtvama, osim sa srpskim?

Alo

 

Kažu dalje predstavnici EU: „Naša je dužnost više nego ikad da se sećamo genocida u Srebrenici, kao dela naše zajedničke evropske istorije“.

Nije li dužnost EU da se seća svih zločina, nad svim narodima u BiH, a ne samo zločina nad muslimanima? Sve žrtve su jednake. Nema drugorazrednih žrtava. Zašto EU deli žrtve, zašto deli narode u BiH, a stalno priča kako želi da dođe do pomirenja i suživota?

Kažu dalje predstavnici EU: „Dok vidimo da su sigurnost i stabilnost Evrope i međunarodni poredak zasnovan na pravilima duboko poljuljani, podsećamo na potrebu da ustanemo u odbranu mira, ljudskog dostojanstva i univerzalnih vrednosti. Evropa nije zaboravila šta se dogodilo u Srebrenici i našu sopstvenu odgovornost zbog toga što nismo mogli sprečiti i zaustaviti genocid. U Srebrenici je Evropa zakazala i mi smo suočeni sa svojom sramotom“.

Nisu li sigurnost i stabilnost Evrope i međunarodni poredak zasnovan na pravilima, duboko poljuljani agresijom NATO, SAD i zemalja EU, na suverenu Srbiju u okviru SRJ? Zbog čega EU nije ustala u odbranu mira, ljudskog dostojanstva i univerzalnih vrednosti u slučaju agresije NATO, koja je bila protivna međunarodnom pravu? Zbog čega je EU zaboravila zločine počinjene u Hrvatskoj nad Srbima, zločine počinjene u BiH nad Srbima, zločine nad Srbima na KiM? Zbog čega EU ne pominje svoju odgovornost za zločine nad Srbima? Nije li EU zakazala i prilikom zločina počinjenih u Podrinju, nad Srbima, od 1992. do 1995.? Nije li i to sramota EU?

Kažu dalje predstavnici EU: „U Evropi nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca. Svi građani Bosne i Hercegovine zaslužuju društvo u kome prevladavaju pluralizam, pravda i ljudsko dostojanstvo“.

Alo

 

Ako u EU nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca, zbog čega EU dozvoljava da se u Hrvatskoj (članici EU!), BH Federaciji (pod upravom EU), i u lažnoj državi Kosovo (pod upravom EU), poriču genocidi nad Srbima, da vlada zvanični revizionizam i da se decenijama veličaju ratni zločinci Hrvati, muslimani i Albanci? Ne zaslužuju li i Srbi iz BiH, iz Hrvatske i sa KiM, društvo u kome prevladavaju pluralizam, pravda i ljudsko dostojanstvo? Čemu dvostruki aršini?

Podsetiću predstavnike EU, da je pre nekoliko dana, 2.7.2022. održana komemoracija srpskim  žrtvama (3267) u Bratuncu u BiH. Za trideset godina, niko od predstavnika međunarodne zajednice, EU ili predstavnika muslimanskog naroda, nije se pojavio na toj komemoraciji. Pre par dana 8.7.2022. uz regionalni put Bratunac-Potočari su postavljene fotografije tih 3.267 srpskih žrtava. Prošlo je 30 godina, a niko nije odgovarao za ove zločine. O ovim zločinima nad Srbima na Zapadu vlada prava zavera ćutanja. Zbog čega?

Dve decenije unazad, 11. jula, stvara se prava histerija pred održavanje komemoracije muslimanskim žrtvama u Srebrenici. Tu dolaze najviši gosti iz inostranstva, najviše iz EU, a najjači narativ je širenje srbofobije i devalviranje pojma genocid. Histerija je tolikih razmera, da je predsednik Tadić, svojevremeno, dva puta puzao, izvinjavajući se. Kada je predsednik Vučić otišao da se pokloni žrtvama u Potočare, pokušali su da ga linčuju i ubiju.

Zločini nad Srbima

Podsetiću predstavnike EU na zločine počinjene nad Srbima.

Alo

 

Naučnici, istoričari, se slažu da su pogromi Albanaca i Turaka u Staroj Srbiji u 18. i 19. veku, bili tolikih razmera, da se mogu smatrati genocidom. Drugi put je nad nama Srbima počinjen genocid u NDH, na teritoriji današnje Hrvatske, i današnje BiH, genocid u Jasenovcu. Treći put zločin na ivici genocida je počinjen nad Srbima u BiH. Samo u srebreničkom i bratunačkom kraju ubijeno je 3267 srpskih civila. Četvrti put, zločin na ivici genocida, je počinjen 1995. u hrvatskoj zločinačkoj akciji „Oluja“. Peti put zločin na ivici genocida je počinjen nad Srbima na KiM, tokom 1998. i 1999. Šesti zločin nad Srbima, na ivici genocida, je počinio NATO 1999. u SRJ, najviše u Srbiji, paralelno sa prethodno navedenim albanskim zločinima.

Nacistička tvorevina, Nezavisna država Hrvatska je od 1941. do 1945. počinila zločin genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima, širom NDH, a najviše u kompleksima koncentracionih logora na širem području Jasenovca. Procenjuje se da je u genocidu u nizu konclogora na teritoriji NDH stradalo između 700.000 i 900.000 žrtava.

Tokom rata u BiH od 1992. do 1995. stradalo je oko 30.000 Srba. Za ove zločine uglavnom nije niko odgovarao. Ako je nad muslimanima u BiH počinjen genocid, onda je i nad Srbima u BiH počinjen genocid. Isti aršini moraju da važe za sve žtrve u BiH.

Hrvatska država je počinila organizovani pogrom i zločin nad Srbima u avgustu 1995. u zločinačkoj akciji „Oluja“. Hrvatski zločini iz 1995. su obuhvatali ubistvo najmanje 2300 Srba, i etničko čišćenje nad 250.000 Srba. Po današnjim EU standardima o genocidu, koji se npr. primenjuju na zločin u Srebrenici, zločini države Hrvatske počinjeni početkom avgusta 1995., spadaju u genocid. „Oluja“  je jedan od najvećih zločina u Evropi posle drugog svetskog rata, i najveće etničko čišćenje.

Prema zvaničnim podacima od posledica NATO zločina u SRJ 1999. poginulo je oko 2500 civila. Od posledica bombardovanja je teže i lakše je povređeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Procenjena materijalna šteta tokom NATO bombardovanja iznosi 100 milijardi dolara. U NATO zločinima je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Kada će pravda stići NATO zločince?

Podsetiću da su od dolaska NATO snaga na KiM, Albanci nekažnjeno proterali oko 200.000 Srba sa KiM. Albanci su nekažnjeno ubili oko 1000 Srba, otevši im organe, tokom 1999. i početkom 2000.godine. Albanski teroristi su na KiM, od 1998. do početka 2000. godine, ukupno ubili nekoliko hiljada Srba. Albanci su nekažnjeno napali Goraždevac 2003. i ubili dvoje. a ranili petoro srpske dece. Albanci su martu 2004. ponovo i nekažnjeno izvršili pogrom nad Srbima, kada su ubili najmanje, osmoro Srba, pretukli ili ranili njih 900, izgnali iz domova oko 4.000 Srba, spalili oko 935 srpskih kuća, etnički su od Srba, očistili šest gradova i devet sela, i uništili 35 spomenika kulture i pravoslavnih crkava. Svi navedeni zločini su se dogodili u vreme prisustva međunarodnih NATO, UN i EU misija na KiM, koje su mogle da spreče sve ove zločine.

Evropska unija se ponaša kao da svi ovi zločini nad Srbima ne postoje. EU se ponaša kao da su muslimanske žrtve u BiH, jedine žrtve vredne pomena.

O genocidu

Srbija i Srbi nikada nisu počinili genocid. Nad Srbima su više puta počinjeni genocidi. Srbija u poslednjih 10 godina, na čelu sa predsednikom Vučićem, naša stradanja i žrtve, obeležava na dostojan način. Mi gajimo kulturu sećanja, kakve ranije nije bilo. Sećamo se, ne zaboravljamo, obeležavamo, tugujemo – zbog časti. Adekvatan pojam časti predstavlja ideja samopoštovanja. Sećamo se i ne zaboravljamo, obeležavamo, tugujemo i zbog samopoštovanja.

Zloupotreba izraza genocid, dovodi do kompromitovanja i devalviranja naučnog, pravnog značenja pojma genocid i do hiperinflacije raznih lažnih genocida. Dovodi do obesmišljavanja pojma genocid. Ako bi prihvatili nakaradne skorojevićke stavove o genocidu, onda bi svaki veći zločin u bilo kom sukobu na planeti mogao biti proglašen genocidom, što bi potpuno obesmislilo pojam genocida, i onemogućilo sprečavanje i kažnjavanje stvarnih genocida. Ovaj tekst ne predstavlja čin negiranja genocida. U dva naredna pasusa, citiraću stavove sutkinje Priske Matimbe Nijambe i komisije Gideona Grajfa.

Izdvojeno mišljenje sutkinje Priske Matimbe Nijambe, predsednice sudskog veća u postupku protiv Ratka Mladića, je jedan od ključnih dokaza o prirodi zločina u Srebrenici. Prilikom izricanja drugostepene presude generalu Mladiću, 8. juna 2021., sudija Nijambe je izdvojila mišljenje u kome je naglasila da bi čitav sudski postupak protiv Mladića morao biti ponovljen, te je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Sutkinja Nijambe je smatrala da je Mladić kriv samo po tački 6. otužnice, koja se bavila zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca. Najvažnije je njeno obrazloženje u vezi sa tačkom pet koja se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Nijambe nije dovela u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima („činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika”), ali je otvoreno preispitivala da li je reč o genocidu i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić. Sutkinja Nijambe je tvrdila da je operacija zauzimanja Srebrenice, bila legitimna vojna operacija zbog neuspeha u demilitarizaciji „bezbedne zone” Srebrenica. „Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem, po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe šest, za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu”, navela je sutkinja Nijambe. Napomenula je da je Mladić u svojoj žalbi zadovoljio visoke standarde i ukazao na glavne greške pretresnog veća, prema kojima bi ona usvojila gotovo sve osnove njegove žalbe.

Drugi ključni dokaz o prirodi zločina u Srebrenici je Izveštaj Grajfove nezavisne komisije („Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine“). Izveštaj je naučno delo na 1000 strana. Suština i zaključak Izveštaja, koji je rađen godinama je, citiram: „Forenzička analiza pokazala je da, teoretski uzevši, najveći broj individua koje su mogle da se nalaze u primarnim grobnicama ne prelazi 3.715. Na kraju, nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona u uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti“. Gideon Grajf je naučnik, istoričar specijalizovan za izučavanje istorije holokausta, nesporni autoritet i pripadnik jevrejskog naroda.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI