"NEMAČKA SVE AGRESIVNIJE PODRŽAVA PRIŠTINU": Kurti od Nemačke traži zaštitu za politiku etničkog čišćenja Srba sa Kosmeta!

Nemačka kroz razne aktivnosti jača svoj uticaj na Kosovu, što Srbiji nikako ne odgovara, jer ta država želi da oslabi Srbiju i navede je da ispuni njihov jedini cilj, a to je priznanje Kosova, ocenjuju sagovornici Kurira. Samo u poslednjih nekoliko dana stigla je poruka nemačkog ambasadora u Prištini Jerna Rodea da manastir Visoki Dečani predstavlja "kosovski manastir", dok je u Prištini otvorena kancelarija Albansko-nemačke poslovne unije, što je Aljbin Kurti ocenio kao "snažno jačanje ekonomskih, političkih, kulturnih i diplomatskih odnosa".

Agresivan pristup

Da sve ovo pokazuje kako Nemačka sve snažnije i agresivnije podržava Prištinu i Aljbina Kurtija u njegovoj politici etničkog čišćenja i proterivanja Srba s vekovnih ognjišta, složni su sagovornici. Tako nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović ocenjuje da nova nemačka vlada nastupa agresivnije po pitanju Kosova.

- U ovoj vladi snažan akcenat su dali Zeleni sa idejama o tome kako Nemačka treba da se profiliše u svetu, a to je jedno znatno odstupanje od onog imidža koji je ta zemlja imala ranijih godina. Ovo je vrlo agresivna politika i politika direktnog izjašnjavanja s potpuno grubim pristrasnostima. Oni se više ne unose u problem koji je vrlo kompleksan, a srpsko-albanski odnosi su naročit slučaj kompleksnih odnosa, već se očigledno stavljaju na stranu Albanaca. Zato je s njima teško razgovarati u ovom momentu jer oni u tom svom naumu idu napred bez obzira na evidentne činjenice i realnost. Toliko su dali izjava koje su protiv Srba na Kosovu i Srbije da nema nikakve sumnje da su im bliži Albanci i planovi koji se s njima mogu napraviti u regionu - ističe Božinović.

On napominje da Nemci ne prezaju od najtvrđih formulacija, ne obazirući se na primedbe o etničkom čišćenju koje sprovodi Kurti i druge činjenice koje iznose Srbi.

- Imaju prosto svoje glasnogovornike ovde koji događaje na Balkanu kvalifikuju jednostrano i tvrdo i imamo sve razloge da ih doživimo kao neprijateljske prema Srbiji. Naša zemlja ima problem koji se zove jednostrani nemački pristup ovoj našoj situaciji, jer pristup nikako nije uravnotežen. Biće svakako izazov za našu spoljnu politiku da vidi šta će sa ovakvom Nemačkom - zaključuje Božinović.

Prisustvo na Balkanu

I nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović ukazuje da je ukupan odnos Nemačke prema našem nacionalnom i državnom pitanju nedobronameran.

- Stvar je u tome što Nemačka, zajedno s nekim drugim zapadnim centrima, ima jednu predrasudnu predstavu o tome da su Srbi i Srbija potencijalno problem za interese Nemačke i drugih zapadnih zemalja. Često kažu da je to zbog navodno istorijskih i duhovnih veza s Rusijom, iz čega izvlače nakaradan zaključak da je Srbija sklona jačanju ruskog uticaja na Balkanu. A to je istorijski netačna teza jer je Srbija u celoj svojoj modernoj istoriji promovisala upravo suprotno od takvih predrasudnih izjava, ona je bila nezavisna i to smo demonstrirali u u odnosu na sve, i u odnosima s Rusijom. Tako da je to pogrešno, i Nemci i sami to znaju, ali im to odgovara - kaže Jovanović.

On dodaje da nije samo razlog u strahu od ruskog uticaja, već je razlog i u tome što je Srbija državno afirmisanija i populaciono nadmoćnija u pogledu formulacije svojih političkih stavova u svetskoj politici, te je zato je cilj da se Srbija suzbije.

- Oni bi da se Srbija teritorijalno smanji, da populaciono bude svedena na približno isti broj kao druge bivše republike SFRJ i da bude pod kontrolom i dominacijom Zapada. Sve drugo su prolazne faze, a sada jednoj od tih prisustvujemo. Jednostavno, Zapad mora da osigura svoje apsolutno prisustvo na Balkanu i Srbija je poslednja tačka koja im smeta - konstatovao je Jovanović za Kurir.

General Milan Mojsilović

Situacija na Kosovu i Metohiji je veoma komplikovana

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je da je prošle sedmice razgovarao s komandantom Kfora generalom Ozkanom Ulutašem i da je dobio garancije za angažovanje snaga Kfora duž administrativne linije.

- S generalom Ulutašem razgovaraću i u ponedeljak i očekujem razgovore u kontekstu razmene određenih informacija o stanju bezbednosti. Nadam se da će Kfor u svom kapacitetu imati dovoljno snage da bude faktor koji stabilizuje i štiti srpski narod na Kosovu i Metohiji - rekao je Mojsilović na TV Prva.

On je dodao da je stanje na KiM veoma komplikovano.

- Svake godine imamo određenu spiralu gde se bukvalno krećemo na ivici većih sukoba. Ko može da garantuje da incidenata ubuduće neće biti kad ne postoje opcije u političkom smislu koje garantuju bezbednost i stabilnost - kaže Mojsilović.

Kurir

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI