BIĆE TEŠKA BORBA! Kako Srbija može da dođe do devet glasova za sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu

Ipak, kako kaže naš sagovornik, veoma je važno što je Srbija pokrenula ovakvu inicijativu, jer stanje na Kosovu i Metohiji i zaista težak položaj Srba koji tamo žive zahtevaju da se o tome raspravlja na nivou Ujedinjenih nacija.

- Kad je reč o našem zahtevu, u trenutnom sastavu Saveta bezbednosti imamo nekoliko nezgodnih okolnosti. Prvo, imamo pet stalnih članica SB, od kojih su tri priznale nezavisnost lažne države Kosovo, a od nestalnih članica takođe je veliki broj tih zemalja priznao Kosovo, među njima i predsedavajuća Gvajana. Zemlje koje su priznale Kosovo izbegavaju sednicu jer su u SB prisutne Rusija i Kina, čiji je stav po pitanju poštovanja našeg teritorijalnog integriteta dobro poznat - ističe Karanović i dodaje:

Alo

- Prema sadašnjoj projekciji, šest država nije za sednicu, ali devet, koliko nam je potrebno, može da prihvati naš zahtev. Ali, čak i da do sednice ne dođe, i to je neka poruka vodećih sila, koje su zapravo i iznedrile Kosovo. To bi bila poruka da ne žele da pričaju o kršenju međunarodnog prava, u koje se zaklinju kada je, recimo, Ukrajina u pitanju.

U međuvremenu, danas je objavljen tekst zahteva Srbije za održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti. U tom dopisu, prosleđenom Gvajani, koja predsedava SB, između ostalog, stoji:
- U skladu sa članom 35 Povelje Ujedinjenih nacija i članom tri Privremenog poslovnika Saveta bezbednosti UN, Republika Srbija ovim pismom skreće pažnju Savetu bezbednosti na aktuelnu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije i u vezi sa Kosovom i Metohijom, koja je u oštroj suprotnosti sa Poveljom UN i Rezolucijom SB UN 1244, i koja je takve prirode da zahteva održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti.

Naime, na ovoj teritoriji, koja se u skladu sa Poveljom UN, drugim pravilima međunarodnog prava i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN (1244) nalazi u sastavu Republike Srbije, a na kojoj je uspostavljena međunarodna uprava Ujedinjenih nacija, u toku je kulminacija dugotrajnih i dobro isplaniranih i sistematskih akcija tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca, kojom se Srbi namerno podvrgavaju nepodnošljivim životnim uslovima. Radi se o nelegalnoj odluci Privremenih institucija samouprave u Prištini o ukidanju prometa srpske valute dinara na prostoru Kosova i Metohije, koja predstavlja kontinuitet mera brutalnog fizičkog i institucionalnog nasilja nad Srbima od strane Privremenih institucija samouprave u Prištini, a čiji je suštinski cilj potpuno etničko čišćenje i nestanak srpske populacije sa tog prostora - što je trenutno u toku.

Razornost pomenutih dugotrajnih mera represije tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca, u okviru kojih nelegalno ukidanje srpske valute dinar predstavlja najsveobuhvatniji postupak u namernom podvrgavanju Srba nepodnošljivim životnim uslovima, upečatljivo ilustruje podatak da je više od 14% Srba već napustilo prostor Kosova i Metohije samo za proteklih godinu dana. Imajući u vidu da se ovaj proces drastično intenzivirao nakon najave pomenute nelegalne mere ukidanja srpskog dinara, Republika Srbija inicira održavanje vanredne sednice SB UN kako bi se hitno preduzele mere koje bi sprečile nastanak nepopravljive štete (irreparable harm) po opstanak srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Tzv. rukovodstvo kosovskih Albanaca je pomenutom merom ukidanja prometa srpskog dinara u potpunosti lišilo Srbe i druge pripadnike nealbanskih zajednica njihovih redovnih mesečnih plata, penzija, socijalne pomoći i drugih ličnih primanja. U sprovođenju ove mere je već izvršilo nasilne upade i gašenje srpskih institucija, opština i ambulanti na području Gore, Peći, Istoka, Kline i Prištine, kao i nezakonitu zaplenu novca koji je bio namenjen isplati socijalne pomoći i penzija Srbima u tim, mahom povratničkim, sredinama navedenih opština. Takođe je momentalno i suštinski onemogućilo rad 922 privatna privredna subjekta u vlasništvu Srba, ali i svako funkcionisanje svih društvenih, zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih i svih drugih institucija koje Srbima pružaju javne usluge na tom prostoru.

Ova najnovija mera, čije je sprovođenje u toku, nastupila je kao prirodni nastavak nekažnjenog, višegodišnjeg, nasilnog i namernog podvrgavanja Srba na Kosovu i Metohiji nepodnošljivim životnim uslovima od strane tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca na čelu sa Aljbinom Kurtijem. Oni su od februara 2021. godine na teritoriji Kosova i Metohije kontinuirano vršili fizičko i institucionalno nasilje nad Srbima, podsticali pretnje i delovanje kojima su ciljano kreirali snažan osećaj nesigurnosti, nebezbednosti i egzistencijalne ugroženosti srpske populacije, posebno na severu Kosova i Metohije, provocirali nasilan odgovor na svoje akte i zloupotrebljavali sve poluge javnih institucija kako bi podstakli i realizovali iseljavanje srpskog stanovništva sa tog prostora.

Najilustrativniji primer napred opisane egzistencijalne ugroženosti Srba i njihovog stavljanja „izvan zakona" u cilju izvršenja njihovog progona od strane institucija pod kontrolom Aljbina Kurtija svakako je onaj u okviru kog je tzv. kosovsko „pravosuđe", koje Srbe masovno progoni pod lažnim optužbama za ratne i druge zločine, nedavno donelo odluku da pripadnik ilegalnih tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj, koji je na Badnje veče 2023. godine iz službenog vatrenog oružja upucao srpsko dete Stefana Stojanovića (11) i njegovog rođaka Miloša (21) Stojanovića, sada bude slobodan čovek i brani se sa slobode. Inače, ovo je samo jedan od čak 470 nekažnjenih etnički motivisanih napada na Srbe, SPC i njihovu imovinu od 2021. godine - od kada je na čelu tzv. rukovodstva kosovskih Albanaca Aljbin Kurti, koji sada rukovodi progonom Srba. Poređenja radi, od dolaska Kurtija na vlast broj etnički motivisanih napada je dupliran.

Branka Latinović, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS-u, ocenjuje da su mnoge članice Saveta bezbednosti nezadovoljne poslednjim potezima vlade u Prištini i da Beograd u tome treba da vidi svoju šansu za zakazivanje vanredne, hitne sednice SB. Latinovićeva kaže da procedura zakazivanja sednice SB nije nimalo jednostavna i da postoje dva načina. Prvi je da se zahtev podnese aktuelnom predsedavajućem, a to je trenutno Gvajana.

- S obzirom na to da se radi o jednoj od zemalja Pokreta nesvrstanih, možda će imati malo više razumevanja - kaže Latinovićeva.

Ona ističe da je veoma bitno kako će sam zahtev za održavanje hitne sednice biti formulisan, odnosno šta će biti predmet tog zahteva, zato što se na osnovu toga pravi dnevni red, nakon čega sledi debata u SB.

Predsednik Saveta za strateške politike i bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da nije nemoguće da Srbija dobije neophodne glasove članica Saveta bezbednosti UN za sazivanje hitne sednice povodom situacije na KiM, imajući u vidu poslednja saopštenja koja su dale zapadne zemlje reagujući na poteze Prištine. Povodom najave Srbije da će tražiti održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN zbog situacije na KiM, Šutanovac je rekao da Srbija u ovom trenutku povlači jedini potez koji u ovoj situaciji ima, sa željom da UN i ceo svet saznaju šta se zaista dešava na KiM, i koju vrstu pritiska premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i njegova vlada vrše nad Srbima. 

- Neophodno je imati devet glasova za stavljanje na dnevni red te tačke i ja moram da priznam da nisam optimista Mislim da će biti izuzetno teško da se izlobira i pridobije devet delegacija koje bi trebalo da glasaju za to. Kada pogledamo saopštenja koja su dale zapadne zemlje, nije, međutim, nemoguće da se iznenadimo i da dobijemo devet plus glasova - ocenio je on.

BONUS VIDEO

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI