DAN KAD SU SVI SRBI PLAKALI, A NAŠE SVETINJE GORELE Potresan i težak film Pogrom večeras će biti premijerno prikazan

Dugo sam razmišljala o preplašenim i bespomoćnim Srbima i o huku demonstranata koji su se okupili ispred srpskih kuća i stanova. Oni su palili automobile, kamenovali srpske stanove koje su pokušavali da zapale Molotovljevim koktelima. Zamislite tu situaciju, Srbi su satima dozivali u pomoć i gledali šta se događa.

Ovo je za Alo! izjavila autorka serijala „Dosije Kosovo“ Slađana Zarić, čiji će film „Pogrom“ večeras od 20 sati premijerno biti prikazan na RTS - tačno na 20. godišnjicu od ovog najvećeg zločina nad Srbima u našoj novijoj istoriji. Ona kaže da je ovaj film veoma težak i potresan jer sadrži arhivske materijale koji su nastali tokom martovskog pogroma na KiM, ali i izjave ljudi koji su preživeli te strahote.

- Film sadrži arhivske izjave starijih ljudi koji su pretučeni i koji su sve to preživeli, ali i svedočenja koja sam ja snimala. Možete samo da zamislite kako su se osećali ti ljudi koji su sedeli u svojim stanovima u Prištini, zatvoreni, preplašeni, dok se ispred njihovih kuća sve to odigravalo. Njih su nakon pet-šest sati tog jezivog divljanja spasli pripadnici irskog i švedskog Kfora, koji su stigli sa transporterima - priča Slađana Zarić.

Ona kaže da se ovaj scenario ponavljao u mnogim gradovima na Kosovu i Metohiji gde su spaljivane srpske kuće i pravoslavne svetinje.

- Isto je bilo i u Prizrenu, gde su spaljene sve srpske kuće, u naselju Potkaljaja je zapaljena Bogoslovija u kojoj su bili ljudi, tu je zapaljen i ubijen Dragan Nedeljković. Demonstranti su zapalili Bogorodicu Ljevišku, Crkvu Svetog Đorđa, Manastir Svetih Arhangela... U Prizrenu je zapaljeno sve što je imalo veze sa SPC - kazala je ona.

Nije martovski pogrom Srba na KiM samo spaljivanje njihovih kuća i svetinja. Širina tog zločina i terora mnogo je veća.

- Tog dana je šest gradova i devet sela etnički očišćeno, četiri hiljade ljudi trajno je raseljeno, a deset hiljada je privremeno napustilo svoj dom. To je jedan od najtragičnijih dana u modernoj srpskoj istoriji. Martovski pogrom je veoma teška priča za snimanje, o kojoj, čini mi se, nismo mnogo znali. Film se bazira na hronologiji gde smo iz sata u sat pratili sve što se događalo tih dana na više lokacija. Za svaku lokaciju o kojoj pričamo u filmu imamo sagovornike koji su svedoci tih događaja - kaže Slađana Zarić, koja je pre četiri godine, na Dan državnosti Srbije, odlikovana Zlatnom medaljom za zasluge.

Printscreen

Film „Pogrom“, kaže njegova autorka, pun je novosti koje možda do sada nismo znali. U njemu govore i italijanski generali, čiji padobranci su odigrali ključnu ulogu u odbrani Pećke patrijaršije i Visokih Dečana.

- U filmu govori i komandant Kfora, koji se u tom trenutku nalazio u Parizu gde se pripremao da preuzme glavnokomandujuću funkciju, kao i grčki vojnici koji su tog dana bili u Uroševcu, kao i jedna Irkinja koja je godinama radila za Evropsku agenciju za rekonstrukciju i koja je osam godina živela na KiM - kazala je Zarićeva, i dodala da u filmu govori i norveški oficir koji je bio prisutan tokom napada na Srbe u Čaglavici.

- Ovaj oficir je branio svoje vojnike i meštane od napada Albanaca. Kada je jedan plavi kamion probao da probije liniju Kfora, ovaj oficir je pucao i dva Albanca su tada ubijena - rekla je ona.

Dan pre martovskog pogroma nesrećnim slučajem na severu KiM tri albanska dečaka utopila su se u reci Ibar. Zatim su lažni izveštaji samozvanog borca za ljudska prava Haljida Baranija, u kojima je tvrdio da su Srbi jurili dečake i naterali ih da skoče u reku, izazvali opšti haos i teror na Kosovu i Metohiji. Tako je počeo martovski pogrom. A šta su zapravo Albanci želeli da postignu?

- Želeli su da počiste Srbe i završe ono što su počeli 1999. godine, a sa druge strane da ustalasaju status kvo koji je do tada vladao po pitanju njihove nezavisnosti. Očekivalo se da će zbog te „kristalne noći“ koja se dogodila uslediti kazna, a oni su dobili nagradu koja se zove priznanje nezavisnosti od pojedinih zemalja - rekla je za Alo! autorka filma „Pogrom“ Slađana Zarić.

Tokom martovskog pogroma, prema procenama međunarodnih organizacija, bilo je između 50.000 i 70.000 albanskih demonstranata. Ovaj teror odneo je nekoliko desetina života. Na stotine ljudi je ranjeno. Zapaljeno je i porušeno oko 100 kuća i stanova Srba i drugih nealbanaca. Demonstranti su zapalili i razorili 35 crkava i manastira, među kojima je 19 spomenika kulture prvog reda.

Belo Polje dva puta nastradalo

Selo Belo Polje kod Peći, koje je dva puta nastradalo za samo pet godina, našlo je svoje mesto u ovom filmu. Najpre su Albanci Belo Polje zapalili 1999. godine. Tokom 2003. godine kuće su obnovljene, pa se u ovo selo vratilo četrdesetak ljudi. Samo koji mesec kasnije dogodio se martovski pogrom, pa je Belo Polje ponovo etnički očišćeno i potpuno spaljeno. U ovom selu tokom pogroma jedna američka policajka ubila je albanskog demonstranta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI