VREME JE ZA KONZERVATIVNU ALIJANSU U SRCU EVROPE Kolumna Aleksandra Đurđeva

Proces naših evropskih integracija nikako ne napreduje. Svakom iole razumnom građaninu je jasno da od našeg članstva u Evropskoj uniji neće biti ništa u dogledno vreme, a možda i nikad. Dodatno zabrinjava to što evropski put zahteva odricanje od sebe, od suverenosti, granica, saveznika i naših fundamentalnih vrednosti. Iz tog razloga Srbija mora da bude proaktivna i da pronađe nove modalitete u čijim okvirima bi mogla da ostvari svoj napredak, ali i da zadrži sebe.

Srbija treba da razmišlja u pravcu inicijative kakvu je nedavno ponudio predsednik Mađarske Viktor Orban, ideju o mogućoj saradnji između suverenih evropskih država. Svakako treba iskoristiti srpsko-mađarske odnose, koji su na svom istorijskom maksimumu, kao i sličnu viziju koju dele Aleksandar Vučić i Viktor Orban, koja se najbolje ogleda na primeru njihove politike suverenosti koju vode oba državnika. Stoga, pozdravljam ideju o saradnji suverenih država, poput Mađarske, Srbije, Slovačke i Austrije.

Neophodno je zauzeti realna stav po pitanju EU integracija, jasno je da pripadnost jednoj takvoj organizaciji ne garantuje visok životni standard, on isključivo zavisi od sposobnosti državnog rukovodstva i marljivosti njenih građana. Pored toga, svaka blokovska pripadnost dosta sužava manevarski prostor, i to je Orban dobro primetio, međutim Srbija već duže vreme vodi balansiranu politiku i zato pripadnost savezu država koje štite svoj suverenitet predstavlja odličan okvir za razvoj Srbije. Savez suverenih država bi bio odličan ambijent za ostvarivanje boljitka svih građane Srbije i, što je najbitnije, pripadnost takvom savezu ne bi podrazumevala to da se Srbija odrekne od sebe sama, dakle ni uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji ni odricanje od Kosova i Metohije ne bi bili uslov za članstvo u tom savezu.

U tom kontekstu čini se važnim primer koji je pokazala još jedna mitelevropska država – Poljska. Za svega dve decenije Poljska, inače energetski deficitarna i poljoprivredna zemlja, postala je najveća privreda u Evropskoj uniji. Ukoliko bi se zadržala postojeća stopa privrednog rasta, Poljska bi od sredine iduće decenije mogla da postane četvrta najveća ekonomija EU, čime bi prestigla Španiju. Poljska nije izolovan primer - treba konstatovati kako sve postsovjetske članice EU rastu bržim tempom. Prema prognozama MMF-a, ukoliko bi se nastavio dinamičan rast ovih država, Slovenija, Poljska i Litvanija bi mogle da sustignu Italiju po BDP-u po glavi stanovnika, a po ulasku ovih zemalja u EU 2004. godine ovaj jaz je bio dvostruk. Naravno, još neke zemlje EU su postigle nagli rast, Malta, Luksemburg, Irska, tzv. stare evropske članice su, za razliku od pomenutih postsovjetskih zemalja, nagli rast ostvarile kao „praonice“ evropskog kapitala. Ove prognoze predstavljaju važan, a možda i presudan razlog zbog kog treba razvijati saradnju sa mitelevropskim zemljama Evropske unije.

Mi delimo dosta toga s mitelevropskim državama, blizak nam je odnos prema otadžbini, prema granici, delimo istu ljubav prema slobodi, ljubomorno čuvamo svoj identitet, ne volimo da nam se naređuje, pogotovo ne sa strane od naroda otuđene briselske birokratije. Krajnje je vreme da se formira jedna vrsta konzervativne alijanse u srcu Evrope.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI