KURTIJEVA NAJVEĆA NOĆNA MORA Ovoga se ludak iz Prištine najviše plaši

Kako kažu izvori iz Prištine, mnogo će besanih noći probdeti premijer lažne države do tog ključnog novembarskog dana. Ne bez razloga, naravno, s obzirom na to da je već jednom osetio na svojoj koži bes Trampove administracije, kada ga je Ričard Grenel doslovno pometlao sa mesta premijera. Takođe, zna se da je Trampov stav, iako ne suštinski različit od stava Bajdenove administracije po pitanju same nezavisnosti lažne države Kosovo, ipak znatno uravnoteženiji od onog koji ima demokratska vlast u Vašingtonu, a pogotovo takozvana duboka država.

Iako osuđen u krivičnom postupku pred sudom na Menhetnu (izricanje presude zakazano za 11. jul), Tramp će moći da se kandiduje na izborima. Komentarišući ovu mogućnost, Aljbin Kurti je pre nekoliko dana ocenio da to "stvara anksioznost širom kontinenta, pa i na Kosovu". To nije prvo, ali jeste najeksplicitnije oglašavanje premijera lažne države na ovu temu. Za njega, očigledno, i te kako bolnu.

Kurtijeva zabrinutost može se tumačiti na nekoliko načina. Pre svega, ocenjuju analitičari, kao strahovanje za ličnu poziciju, ali i bojazan da bi Tramp i njegovi ljudi, a posebno već pomenuti Grenel, mogli da iskažu znatno više razumevanja za pozicije Beograda i nateraju Prištinu, između ostalog, da na kraju omogući formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) ili u suprotnom bude suočena sa pravim sankcijama, a ne ovim postojećim, kozmetičkim, koje su joj (kao) uveli SAD, EU i Velika Britanija. Ima, naravno, među Kurtijevim motivima da govori protiv Trampa i želje da se dodvori Zapadu, koji je listom, što se tiče zvanične politike, stao iza Bajdena.

Govoreći na ovu temu za Kosovo onlajn, naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović smatra da Aljbin Kurti "brine svoju ličnu brigu", da se prvenstveno brine za svoju ličnu poziciju i poziciju svoje stranke u očuvanju vlasti i da se boji specifičnijeg američkog pritiska na njega, ali verovatno i razmišlja da uvek može da zapreti novim izborima na kojima bi, s obzirom na to kakvo je stanje na Kosovu, po svoj prilici ponovo bio glavna stranka na vlasti. 

- Sa ovim strelicama ka Trampu on pokazuje i jednu drugu stvar - da je deo šireg evropskog mejnstrima u kom se dolazak Trampa na vlast prati sa mogućom zebnjom, sa negativnim očekivanjima šta će on uraditi, pre svega spram rata u Ukrajini i šire spram odnosa unutar Nato saveza. Tim izjavama on zapravo pokazuje većini evropskih prestonica: ja sam na istoj talasnoj dužini sa vama - opisuje Igrutinović.

Što se tiče prištinskih medija, oni optužuju Kurtija da je zaledio odnose i sa postojećom administracijom, te se pitaju kako li bi tek sarađivao sa Trampom i Grenelom kad sa demokratama, koje su tradicionalno naklonjenije Prištini, nije mogao. Konstatuju i da u ovom trenutku lažna država nije suočena sa mnogo gorim posledicama samo zahvaljujući određenim strujama u Berlinu i Londonu, koji se trude da na svaki način zaštite Kurtija jer u velikoj meri stoje iza njegovih poteza. Ipak, 5. novembar bi, svi se slažu, to mogao da promeni.

Podsetimo, poslednjih meseci Ričard Grenel, bivši ambasador SAD u Nemačkoj i čovek od najvećeg Trampovog poverenja, u više navrata se oglašavao na Tviteru, preko kojeg uglavnom komunicira, teškim optužbama na račun Kurtija. On ga je ocenio kao glavni destabilizujući faktor u regionu, čoveka kojem se ne može verovati i nekog kome bi SAD trebalo potpuno da okrenu leđa ukoliko se ne urazumi. To isto, nema sumnje, misli i Tramp.

 

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI