SRBIJA JE U TOME 5 GODINA ISPRED AMERIKE! Ministar Dejan Ristić u velikom intervjuu: Zaboravite prošlost i koračajte u budućnost (VIDEO)

Molim vas da prokomentarišete ono što je izazvalo najviše reakcije poslednjih nedelju i po dana u regionu, a to je ova deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničke budućnosti Srpskog naroda, koja je usvojena na Prvom svesrpskom saboru.

- Od izuzetnog su značaja za nesmetano funkcionisanje naše zemlje i za dalji sveukupan razvoj i rast Srbije u periodu, da ne kažemo u godinama koje su pred nama. Kada govorimo o deklaraciji koja je nedavno usvojena na zajedničkoj sednici Vlada Republike Srbije i Republike Srpske, ne radi se o običnom dokumentu. I ne radi se o dokumentu koji nastaje i bio usvojen često. Ta vrsta dokumenta jeste programski, strateški dokument. I on je donet nakon dugo promišljanja, dugog perioda usaglašavanja, vođenja računa o svakoj reči... Vođenja računa o svakoj reči, o svakom zarezu u deklaraciji, kako bi, u stvari, taj programski dokument, neka vrsta manifesta onoga kako Srbi vide sebe u 21. veku, dakle na šta se oslanjaju, na čijim ramenima stoje, to je na ramenima naših predaka, u šta smo zagledani, šta su nam ciljevi.

Dakle, zbog toga je taj dokument pažljivo napisan i usaglašavan, kako bi, pre svega, još jednom istakao one osnovne težnje srpskog naroda, Republike Srbije i Republike Srpske, a to su mir, suživot, saradnja, napredak čitavog našeg regiona, sled svega tome i kontinenta i šire. Taj dokument je obiman, po svome, sadržaju takve programske deklaracije koje nadilaze obične dokumente koje vlade i drugi državni organi često donose ili svakodnevno donose. Dakle, on je veoma obiman, sadrži 49 tačaka i autori tog dokumenta i svi mi koji smo učestvovali na neki način dajući i sugestije i bruseći taj dokument da bi bio što bolji, smatrali smo da je potrebno uraditi celovitu analizu zatečenog stanja i jasno definisati vizije razvoja i budućnosti, pre svega pripadnika srpskog naroda, bez obzira gde oni žive, a potom Republike Srbije i Republike Srpske u kontekstu svega onoga što jesu aktuelni i budući izazovi i sa druge strane svega onoga što treba da bude putokaz ka daljem napredku i razvoju.

RTV1

Dakle, ono što mene raduje, to je što je taj dokument donet u pravo vreme, što nam je nedostajao čitav niz godina. Znate, naš narod ima tradiciju sabornosti još iz perioda srednjeg veka i zato je iskoristio taj naziv, sabor, a ne, ne znam, skupština, okupljanje, skup, konferencija, simpozijum, sabor.

Zbog čega?

Naši srednjovekovni vladari i naši srednjovekovni crkveni poglavari sazivali su sabore u različitim istorijskim i društvenim okolnostima, nekada u slučaju opasnosti, nekada u slučaju, ne kažem, redovnog odvijanja aktivnosti poput crkvenonarodnih sabora, sabora na kojima su donošene velike odluke i slično. Dakle, pre svega, mi tu i simbolički uspostavljamo kontinuitet sa našom mnogovekovnom nacionalnom istorijom. Sa druge strane, sabor podrazumeva važnost dijaloga i saglasnosti u društvu. Zajedništvo.

Ne nužno i saglasje po svim pitanjima. Naprotiv, nije nužno da budemo saglasni po svim pitanjima. I to je, da kažem, vrednost jednog demokratskog društva. Ali svakako, čini mi se da treba da budemo saglasni i da možemo da budemo saglasni oko onih najznačajnijih nacionalnih i državnih tema i interesa. A to su mir, sloboda, suživot, tolerancija, napredak.

Nipošto da banalizujem, već da pojednostavim da bi ljudi shvatili da je potrebno da budemo odgovorni. Bilo ići odgovorni prema sebi, mi ćemo biti odgovorni prema svojoj zajednici. Bilo ići odgovorni prema zajednici, mi ćemo biti odgovorni prema svima onima sa kojima živimo zajedno u miru i slobodi. I sa druge strane, u saglasju. I ono što mi se takođe čini, i što mogu da posvedočim iz svog životnog i profesionalnog iskustva, mi vrlo često imamo utisak da smo podeljeni po različitim temama, da je prisutna polarizacija u društvu i ona je u određenoj meri prisutna i kod nas kao i u drugim društvima širom Evrope i sveta, nije to ništa tipično isključivo za nas.

RTV1

Ukoliko sam spreman za iskren dijalog, dijalog koji je zasnovan na poštovanju vas i u ljudskom i u profesionalnom smislu, sa druge strane, ukoliko je ta moja spremnost za dijalog, spremnost da saslušam i da usvojim sve ono što je dobro, a ne da odbacim zbog toga što to dolazi od sagovornika, ne, Bože moje, od mene. Dakle, u tom smislu, veoma je važno da osnažimo dijalog po svim pitanjima koje su od značaja za naše društvo. Ova deklaracija poziva i na to. Dakle, na jačanje kulture dijaloga, na međusobno poštovanje, međusobno uvažavanje, na spremnost da saslušamo jedno drugo. Ne moramo uvek da poslušamo, ali da saslušamo moramo.

Ja vas sad kao politički novinar pitam hoće li ministar činiti sve da se otvori, da se raširi politički dijalog i političke debate u javnom prostoru, u medijima, bez obzira na to koja strana je do sada izbegavala, ali da li nam treba više na RTV Vojvodina ima i po svim izveštajima, i REM-a, sasvim dovoljno izbalansiran program imamo, ali na nekim drugim televizijama ne.

Upravo tako. S tim što bih samo dodao još nešto i vrlo rado ću odgovoriti na vaše pitanje, zato što je ono dobro ukazuje na savremene izazove od kojih pati čitav svet globalno, po samim tim i naše društvo. Naravno, nismo izolovani.

Ostalo, kada govorimo o potrebi za dijalogom, on ne treba isključivo da bude ograničen na političke teme, već na sve društvene teme. Dakle, od zdravstva, socijalne politike, privrede, bezbednosti, kulture, umetnosti, nauke, sporta, politike i mnogo čega drugog. Dakle, sve ono što neko od nas kandiduje na jedan primeren, u temeljen način, kao temu da li sa ciljem da se nešto unapredi ili da ukaže na nešto što možda nije dobro, sa predlogom kako to unaprediti, mislim da je važno. I važno je, polazim tu pre svega od sebe, uvek, da odbacimo dominantnu praksu, nije isključivo, ali vrlo često, unakasnih monologa.

Znate, vi i ja sada sedimo i razgovaramo i mi smo se opredelili potpuno dobrovoljno da razgovaramo, dakle da vodimo dijalog, da saslušamo jedan drugog, da iznesemo stavove, da sučelimo naše stavove i ja verujem, siguran sam u to, da ćemo oboje iz ovog razgovora izaći obogaćeni nekim novim informacijama, viđenjima, vizurama i sl. I da će možda naši gledaoci iz ovoga što ćemo mi večeras podeliti sa njim u ovom našem ugodnom ćaskanju izvući neki zaključak ili biti motivisani da dodatno razmišljaju na neke teme.

RTV1

Kako reaguju na vas, kad se najavite?

Dosta neobično, mogu da vam kažem. Znači, to nisu samo u pitanju mediji, već novinarska udruženja, sindikati, novinske agencije, dakle svi učesnici u sferi, ili činioci u sferi javnog informisanja, rekao bih partneri, kolege i prijatelji, jer to tako doživljavam.

Mnogi su mi rekli, prilikom prvih susreta, uvek u njihovim prostorijama. Te kažem, drugi sastanak je kod nas, u ministarstvu, u ministarstve kuće, naravno svih medijskih delatnika, i to ne kažem deklarativno i simbolično, ja go mislim zaista stvarno.

Mnogi su mi rekli, znate, ovo je prvi put da ministar informisanja dolazi kod nas, i to na svoju inicijativu i na svoje uporno traženje. Drugo, da ne postavlja nikakve uslove prilikom dolaska, u smislu da unapred diktira nekakve teme za razgovore, ili da utiče na to ko će biti sa druge strane stola, iako je bilo i takvih pitanja prilikom pripreme poseta, da li sastanku može da prisustvuje taj i taj, i moji kolege su odgovarali da mi, kao dobri gosti, ne utičemo na to, niti želimo da utičemo na to ko će biti sa druge strane stola, zato što mi taj sto doživljamo okruglim, a ne četvrtastim, dakle ne dolazimo da pregovaramo, dolazimo da razgovaramo sa svojim partnerima i sa svojim prijateljima, kolegama u sferu javnog informisanja, i to slušam veoma često.

RTV1

Ovaj saziv ministarstva će posebno biti posvećen dijalogu, svakovrsnom dijalogu, i to dvostrukom, dvosmernom dijalogu. Znači, vrlo smo, i to uvek naglašavam, spremni za sugestije, za savete, za kritike. Ono što sam zamolio je da ukoliko se upućuju kritike, da one budu upućene jednim drugima na primeren način, i sa druge strane da budu konstruktivne u smislu da, pored kritike i analize toga što nije dobro, bude i predlog, tako je, a da ne bude samo kako mi vrlo često umemo, a to je samo da kritikujemo, jer to je lagodna pozicija, znate. 

Jedno od bitnih pitanja jeste pitanje bezbednosti novinara. Da, to sam htela da vas pitam, ali ajde molim vas samo da se zadržimo na novom setu medijskih zakona. Zanima me, da naravno i šta kolege s kojima ste do sada imali susret, vide kao dominantan problem trenutno u našem esnafu. Šta još popravljaju ovi zakonski okviri, ministre?

- Pre svega vi ste lepo primetili da set medijskih zakona usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije krajem prošle godine, nakon jedne duge, kvalitetne, konstruktivne, na momente vrlo dinamične javne rasprave. Činimo se da neće nikad doći do zajedničkog predloga.

Ali pazite, kad god se uloži dodatan trud... To je taj dijalog, pravi, za koji se zalažete. Kad god se uloži dodatan trud, recimo pitanja oko kojih možda nismo u potpunosti saglasni, ukoliko se dodatno angažujemo, naravno da taj dijalog dobija na dinamici, neka dobija i na temperamentnosti, što je sve sasvim u redu. Nismo roboti, već smo ljudi.

Taj set medijskih zakona predstavlja korak napred u odnosu na one prethodne, od pre sada već deset godina. U izradi nacrta tih zakona učestvovali su brojni medijski poslenici, samostalni stručnjaci, predstavnici medija, novinarskih udruženja, predstavnici međunarodnih organizacija, kako novinarskih, tako i, da kažem, predstavnih i klasičnih međunarodnih organizacija. Dakle, postignut je konsenzus... Široki konsenzus. I sad, pazite, uvek, kao i u svom životu, ne možete uvek da postignete to da sve strane, svi zainteresovani, budu apsolutno zadovoljni.

RTV1

Ali je tim medijskim zakonima postignuto ono da se postigne jedan visok stepen saglasnosti oko bitnih tema. I ono što je važno, usvajanje tih medijskih zakona je naišlo na aklamativno odobravanje i od strane Evropske unije, i od strane Saveta Evrope, OEBS-a, brojnih međunarodnih organizacija, čiji su eksperti takođe bili angažovani na dnevnoj osnovi prilikom izrade nacrta ta dva zakona.

Kako se pokazuje u stvarnom životu?

Preduslov za dobro funkcionisanje jedne društvene oblasti jeste, jedan od preduslova, naravno ne jedini, kvalitetna legislativa do koje se došlo demokratskim putem. To smo postigli. Sada je potrebno da mi nekako sebe prilagodimo onome što smo zagovarali. I vi, i ja, i svako od onih koji su učestvovali u izradi nacrta zakona. Jedna stvar je, znate, razgovarati i nešto zagovarati, onda, kada se to usvoji... Praktična primena. Ajmo sad da vidimo da li ćemo mi, koji smo to zagovarali, i primenjivati. Dakle, potrebno je da prođe neko vreme.

Već, da kažem, prve naznake primene tog zakona se dešavaju. To su, recimo, medijski konkursi, odnosno javni konkursi za pružanje podrške u izradi sadržaja, medijskih sadržaja, medijskih programa, drugim rečima, i edukativnih programa za jačanje kapaciteta u sektoru javnog informisanja. Ministar sada privodi kraju svoje konkurse, dakle, na nacionalnom nivou, one najznačajnije. I tu se već vidi jedan drugačiji vetar, da ga tako kažem. Mnoge stvari su neuporedivo transparentnije. Daću primer. Po prvi put, umesto da ministar bira članove komisija za medijske konkurse, a to je devet medijskih konkursa, dakle, devet komisija, po pet članova.

Sada, po zakonu, ministar nema uticaja na sastav komisija, već postoji javni konkurs na koji se prijavljuju samostalni stručnjaci u oblasti javnog informisanja i mediji, novinarska udruženja kandiduju članove svojim članovima, tako da smo mi, za 45 članova komisija ove godine, dakle, devet konkursa, komisije su petočlane, imali više od 250 kandidata, što je izuzetno dobro. Znači, to je više nego pet puta više...

U ministarstvu informisanja i telekomunikacija u njih imamo apsolutno poverenje. I duboko verujemo da će oni na najprofesionalniji mogući način...

Ja nisam pristalica revolucija i nekakvih radikalnih poteza. Ja sam pristalica toga da u saglasju činimo sijaset malih koraka i da jednog dana kada podvučemo crtu i pogledamo iza sebe, kada podvučemo, evo, mi smo realizovali deset koraka, tih deset malih, kada ih saberete, su jedan ogroman iskorak u dobrom smeru i bolje da idemo korak po korak, da savladavamo one izazove za koje smo u ovom trenutku sposobni i saglasni da ih savladamo.

RTV1

Kao istoričar, ako ste analizirali greške vaših prethodnika u novijoj istoriji i po tome, po ovim koracima prvim koji ste napravili, čini se da vam je želja da ih ispravite. Tako nije prošlo neprimećeno da ste posle 23 godine od ubistva Milana Pantića u Jagodini, novinara Večernjih novosti, koji je pisao o raznim korupcionarskim aferama u Pomoravlju, prvi put jedan ministar informisanja je bio na komemorativnom skupu.

- Hvala na ovom pitanju. Kada sam dobio poziv nekoliko dana pre 11. juna od nekoliko kolega iz sfere informisanja, od nekoliko udruženja, moja prva reakcija je odmah bila da, da, ja imam ljudsku potrebu da odem, a onda tek i u kapacitetu ministra, ali pre svega ljudsku potrebu. Dakle, Milan Pantić je ubijen pre 23 godine, brutalno je ubijen. Ispred ulaza u zgradu, u stanu. Tako, u samom ulazu, da.

Ujutro je otišao po hleb i mleko, u prodavnicu i u povratku su ga sačekale ubice i na brutalan način, da ne ulazim u detalje, zaista je dramatično lišile ga života zbog toga što je profesionalno radio svoj posao, zbog toga što je profesionalno radio, kako bi zaradio lični dohodak, kako bi obezbedio asistenciju svoje porodice.

Moja potreba za tim odlaskom u Jagodinu je bila duboko lična i duboko intimna i rekao sam i domaćinima uoči dolaska da ne želim da išta menjaju u načinu obeležavanja zbog toga što posle 23 godine prvi put ministar informisanja dolazi i da ja želim da prosto budem zajedno sa njima, sa članovima porodice, sa suprugom, sa sinom, sa prijateljima, sa kolegama, sa predstavnicima udruženja, sa svima onima koji imaju potrebu takođe da budu 11. juna u Jagodini.

Tako da smo mi prvo otišli na grob Milana Pantića, položili tamo cveće, potom otišli na samo mesto ubistva. Zatim, kod spomen biste, koja je u neposrednoj blizini mesta ubistva Milana Pantića, opet položili drugi buket cveća i tu su bila zvanična obraćanja, dakle ne preskonferencija, već zvanična obraćanja. Govorio je gospodin Babović, zamenik glavnog i odgovornog urednika Večernjih novosti, gospodin Veran Matić, gospodin Živojin Rakočević i na kraju ja.

RTV1

I potom smo učestvovali u svečanosti i dodeli nagrade za novinarsku hrabrost koja nosi ime po Milanu Pantiću, koja ove godine dobila gospođa Slađa Nazarić, novinarka i urednica u Radio-televiziji Srbije. Ja jesam u jednoj vašoj koleginici rekao da, nakon svog obraćanja, sve ono što sam imao da kažem na tu temu, na godišnjicu ubistva jednog novinara, ja sam rekao u tom samom obraćanju da nisam spreman da na komemoracijama i na mestima stradanja držim preskonferenciju.

Ono što mene što posebno brine, što takođe želim da istaknem, to je ovo što ste vi naglasili i u vašem pitanju, to je činjenica da posle 23 godine nalogodavci, ubice, dakle, izvršioci i saučesnici nisu procesuirani i nisu dobili zasluženu sankciju.

- Iz toga i moje obraćanje, kraj njegove spomen biste, bilo upravo još jedan apel za pravom i pravdom, ne samo zbog porodice, već zbog svih nas takođe, svakome od nas u našoj zemlji i svakoj zajednici društvenoj je važno da očuvamo principe prava i pravde, posebno u slučaju ima takvih tragedija, dakle, ubistva jednog nedužnog našeg sugrađanina je ubijena samo zbog toga što je profesionalno, odgovorno, savesno obavljao svoj posao. U mirnodobskim uslovima, kako bi rekli.

Apsolutno, tako je, tako je i to nažalost nije jedino ubistvo, to je poslednje, na svu sreću, u tom smislu da ne budem pogrešno shvaćen. Dakle, prethodno su se dogodila podjednako tragična ubistva i Dadevu Jasinović i Slavka Ćuruvije. Poslednje ubistvo koje smo svi posvedočili kao društvo, poslednje ubistvo novinara bilo je 2001. To je nažalost Milan Pantić i nadam se da ćemo svi učiniti dodatni napor da osiguramo bezbednost novinara.

Sa druge strane, ono što sam ja zamolio i vaše kolege u svim razgovorima i susretima, moramo da budemo odgovorni svi. Znači, veoma je važno, budući da novinari nisu isključivo novinari. Dakle, oni su građani ove zemlje koji imaju apsolutno pravo, koji svi ostali da iznose svoje stavove po raznim pitanjima u javnoj sferi. Da, ukoliko izlaze u javnu sferu i iznose svoje stavove, kakvi god, da su oni koji god bilo temi, da ipak se posle toga ne pozivaju.

Jasno, ali to je pitanje bezbednosti i to je ono što su vam i kolege istakle kao verovatno najdominantnije pored statusa u redakcijama. I sad sa svojim kolegom, pred početak emisije razgovarali smo upravo o tome.

RTV1

- Tako je, i ne samo mladim ljudima, već i svim ljudima koji su kompetentni za obavljanje određenog posla. I mi smo u prethodnim nedeljama posvetili značajnu pažnju u razgovorima sa rukovodstvima svih naših javnih servisa, ali i sa predstavnicima medijskih udruženja, sindikata. Recimo, jednom aspektu koji je takođe vrlo izazovan, to je dugogodišnji status honorarnog saradnika. Tako da smo počeli zajedno, partnerski. To je sad, pokazate kvalitete i potrebe za dijalog. Ne znam gde još ima honoraraca toliko. 

E sad ste spomenuli taj jedan rok 2025. godina, ono kada je nova vlada Srbije, kabinet gospodina Vučevića u pitanju, tu se kao rok za rešavanje, završetak velikih projekata, spominje je 2027. kad će Srbija biti domaćin Ekspo, zapravo 31. decembra 2026. Neke projekte koje je ministarstvo prethodno započelo, poput umrežavanja brzim internetom sela po Srbiji, kako ćemo svi da koristimo je upravo ako nemamo mogućnost za to, nemamo brzi internet, to je 2025. Dokle se stiglo?

- Pri kraju smo, ali koji su to projekti? Pošto su sad ti projekti meni svakodnevica, kada su gledaoci u pitanju. To je jedan projekat koji nosi naziv Connecting schools, mi polako privodimo kraju u višegodišnji projekat povezivanja svih oko 3.800 školskih objekata, ne škola, škola osnovnih i srednjih ima oko 1.700, ali neke od njih ima i više objekata i više područnih odeljenja u manjim naseljenim mestima, zato govorimo o oko 3.800 školskih objekata, privodimo ih optičkim internetom i time omogućavamo našoj deci da imaju iste uslove za sticanje znanja u tom virtuelnom kontekstu i ambijentu, kao i njihovi drugari i vršnjaci u velikim gradovima. Prvo to.

Sa druge strane, kada govorimo o uvođenju optičkog interneta, odnosno interneta uopšte, u ruralnim predelima, i to privodimo lagano kraju i to će biti završeno tokom 2025. godine, pokrivamo čitavu Srbiju. Dovoljno je da kažem da, recimo, Sjedinjene države imaju isti projekat. Rok za okončanje projekta kod njih je 2030. Znači, mi ćemo, Bože Zdravlja, pet godina pre nego Sjedinjene države potpuno realiziraju optički projekat.

Neko će reći, Sjedinjene države su ogromne, mi smo manji, većim, ima tu puno izazova. Verujte mi sad, kako se detaljno upoznajem sa tim i kako obilazim vrlo često i ruralna područja, imate puno, vrlo, vrlo, da kažem, realnih izazova. Kako sprovesti optički kabl kroz neke nepristupačne predjele, kako regulisati vlasničke odnose, dakle, nije, ipak smo mi Srbi, nije svako rad da pusti da mu optički kabel ili da mu neko interveniše, ne znam, kroz okućnicu ili kroz dvorište, iako je to mali optički kabel na 40 cm dubine, dakle, to nisu nekakve velike intervencije, ali to ide odličnom dinamikom.

RTV1

Dakle, jednim klikom mi možemo da dođemo do toga. A da ne pričamo o tome koliko ste šuma spasili i koliko ste papire uštedeli?

- Tako je. Vidite, više od 2 miliona i 600 hiljada građana Srbije ima svoj nalog otvoren na portalu e-uprava. Više od 2 miliona i 600 hiljada. Taj broj se svakodnevno povećava. S druge strane, uštede su ogromne. Mi smo do sada, za ovo vreme od kada taj portal postoji, eliminisali više od 45 miliona papira na tih dokumenta. A to znači, počev od onih klasičnih državljanstva, lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica.

Dakle, razna uverenja, potvrde. Sve sada možete da uradite na e-upravi. I kada se jednom prijavite na e-upravu, imate svoj nalog i tu vam se skladište sva dokumenta. Tako da, recimo, kada aplicirate za pasoš, više ne morate da dostavljate uverenje od državljanstva. Znate što sad stalno pitaju građani, koliko je sve to bezbedno. To sako se nevaram sve čuva u ovom datacentru.

Da, bili ste i u Kragujevcu, i tu ste stigli da odete.

- Jesam. Zaista fascinantno. Državni datacentar je jedna od retkih institucija te vrste u čitavom svetu. Mi nismo svesni šta imamo konkretno u državnom datacentru i koji su njegovi resursi, koja je njegova funkcija. Dakle, to je jedna od retkih institucija u svetu koja ima najviši stepen bezbednosti. Ne samo fizičke, već pre svega one IT bezbednosti. Tamo su pohranjeni svi podaci...

U to ne spadaju samo naši lični podaci, je li tako?

- Ne, ne, ne, tu su i zvanični podaci. Dakle, organe državne uprave, čitavih sektora, čitavih društvenih oblasti. Potom, brojne kompanije pohranjuju svoje podatke tamo. I samo da vam kažem još jedan podatak koji je zaista fascinantan. Dakle, brojne vodeće svetske kompanije pohranjuju deo svojih podataka upravo u državnom datacentru u Kragujevcu.

Pa kada i jedan Oracle ili IBM ili Amazon imaju poverenja u Srbiju da svoje podatke, dakle, srce svog poslovanja, pohrane u Kragujevcu. Evo, potpisani krajem prošle godine memorandum o saradnji među Vlade Republike Srbije i CERN-a. CERN će uskoro deo svojih podataka pohranjivati u državnom datacentru. 

RTV1

Naša zemlja na tome i tekako zarađuje. I sada se vrše radovi na proširenju državnog datacentra i on će biti u značajnoj meri proširen. Dakle, mi već imamo jedan superkompjuter, do kraja godine kupićemo drugi superkompjuter, sledeće godine krećemo u proceduru nabavke trećeg superkompjutera. I kada uđete u superkompjuter, mogu vam reći da je potpuno, potpuno čaroban osjećaj.

Zaboravite prošlost i... Bukvalno koračate kroz budućnost i kada uđete u čitav državni datacentar, ja sam kao resorni ministar imao mogućnost da uđem i u one restoraktivne delove u koje se inače ne ulazi, ali kada uđete u čitav državni datacentar, i shvatite da mi tako hrabro i tako snažno koračamo u budućnost kada su u pitanju informacione tehnologije.

Da li je naš sektor otporan na krize?

- Vrlo je vitalan, naravno sve ono što se dešava na globalnoj sceni, reflektuje se i na svaku zemlju, međutim, znate, mi smo vrlo vitalno tržište po tom pitanju, i IT sektor je vrlo dinamičan i vrlo živahan. I sa druge strane, vrlo brzo možete da odreagujete na određene izazove. To nije kao u klasičnim industrijama. Tako da se recimo mi sada intenzivno bavimo transformacijom tradicionalnih industrija u digitalni kontekst.

Dakle, pokušavamo da pojednostavimo, ubrzamo, pojeftinimo da li je značajan doprinos privrednom rastu Srbije kako bismo uticali na poboljšanje životnog standarda, kako bismo zadržali ljude u njihovim sredinama, dakle, ne na silu, već pogodnostima, u onom smislu da, uvodeći prednosti savremenog života na potpuno ravnomeran i ravnopravan način u sve delove Srbije, utičemo pored ostalog da se neki naš mladi sugrađanin ili sugrađanka opredeli da nakon školovanja, da se vrati u svoju zajednicu, zašto ima iste uslove života kao i neko u gradu, i čak mislim i bolje jer su oni u prirodi.

Jedan od pozitivnih aspekata upravo tog naglog jačanja IT sektora jeste i zaštita životne sredine, ono što ste vi lepo primetili, koliko je šuma sačuvana od sečenja, zašto mi više ne koristimo papir.

Izvinite za upis, te u srednje škole i u gimnazije, imamo i privatne gimnazije koje su profilisale te profile informatičko-programerske. Ono što hoću da kažem, malo u šalu, pa ćete razumeti kada govorite s pravom o pozicioniranju Novog Sada kao jednog od središta i čvorišta i tog sektora, mogu da vam kažem da vam Kragujevac parira u tom smislu... To sam videla da ste izjavili...

Da, da, i Šumadinci... I poštovanje prema domaćima. Jasno, ali i Šumadinci ne zaostaju, mogu da vam kažem, i to je lepo, i to je ta dinamika u aktivnostima, kako bismo jedni i druge hrabri ili kako bismo jedni i druge obodrili da budemo što bolji. Na kraju krajeva, svaki naš pojedinačni uspeh jeste i uspeh čitave naše zajednice.

Da, evo ministri, imamo još zaista malo vremena do kraja, ja sam htela da vas pitam i ovoj 5G mreži koja je takođe zakonski sada definisana, da kreće generalni direktor Telekom i najavio ću je Evropskog prvenstva u fudbalu da će moći da se koristi u Nemačkoj, a za 5G mrežu do kraja godine da će moći da se koristi i u celoj zemlji. Da će biti raspisan...

- Da. Ono što je dinamika... S tom zakonom o telekomunikacijama, elektronskim komunikacijama predviđeno. Ono što je dinamika koraka koji predstoje, to je da prema nekim našim projekcijama, sredinom naredne godine, mi imamo okončane sve procedure koje se tiču uvođenja 5G u Srbiju, a onda je naravno na onima koji će dobiti licence da uspostave neophodne preduslove da 5G profunkcioniše.

Dakle, polako ulazimo u tu završnu fazu kada treba uspostaviti kriterijume za raspisivanje međunarodne aukcije, sprovesti međunarodnu aukciju i onda se opredeliti naravno za najbolje ponuđače, one koji imaju odgovarajuće reference, koji ulivaju poverenje i koji daju dovoljne garancije da će pružiti odgovarajući kvalitet usluga svim našim građanima, privredi i svima onima koji imaju potrebu za korišćenjem 5G.

Ja bih ja samo na kraju vratila, da li smo to spominjali sad na početku ili sam s vašim saradnicima o tome razgovarala, ova budućnost donosi mnogo izazova i brojne rizike, posebno po one najmlađe kojima ste omogućili brzi internet, optičku mrežu uskoro i u celoj Srbiji.

- Ministarstvo je pokrenulo mnogo projekata u vezi upravo sa zaštitom i sa nevladinim sektorom zaštitom dece i korišćenje interneta. Telefonska linija 19833 platforma Pametno i Bezbedno. To su one i reklame koje gledamo na javnim servisima. Hoće li to biti jedan od najvažnijih prioriteta u vašem daljem radu? To već jeste, apsolutno. Kako ih naučiti i zaštititi. Omogućiti ih da koriste, naučiti ih kako pametno da koriste i zaštititi. Dakle, ministarstvo već godinama ima svoj nacionalni kontracentar za zaštitu dece na internetu. Vi ste pomenuli broj telefona 19833 i platformu Pametno i Bezbedno. Do sada je primljeno više od 8000 prijava, a nadležnim službama predato više od 550 zahteva za rad po tim prijavama.

RTV1

Ono što je važno, mi kao čitavo društvo moramo da stvorimo ambijent u kome će naši mladi, pre svega deca, da budu bezbedni u internet sferi. To govorim i kao roditelj, to govorim i kao ministar. Ministarstvo nastavlja da podržava brojne projekte.

Ja sam prisustvovao i učestvovao, ne kao predavač, već kao polaznik nekoliko radionica koje drže moje koleginice u okviru nacionalnog kontakt centra, što naši partneri iz čitavog niza nevladinih organizacija poput gospodina Jurića, gospodina Slobodana Negića i drugih. I mogu da vam kažem da sam i ja ovako mator puno toga naučio i počeo da primenjujem zajedno sa svojom suprugom kada su naša deca u pitanju.

Tako da te aktivnosti će biti još učestalije. I ono što je važno, vidi se da je čitavo društvo jednoglasno u potrebi da zaštitimo našu decu od onih izazova koji postoje u internet sferi. Kao i svako naučno-tehnološko dostignuće ono ima svojih prednosti i zbog toga dolazi do te inovacije. Međutim, kada spojite neki resurs ili pronalazak sa ljudskim umom, onda postoji mogućnost da bude zloupotrebljeno.

Daću jedan primer koji povremeno koristim. Kada je Alfred Nobel izumeo eksploziv, on ga je izumeo zarad napretka u oblasti rudarenja. Međutim, nažalost, zahvaljujući pojedinima, eksploziv je počeo da biva korišćen i koristi se i dalje u destrukciji. I eto razloga za Nobelovu nagradu je pokušao da on na taj način nekako kompenzuje zloupotrebu njegovog izuma. Da se mi trudimo da sve one izume i inovacije koristimo odgovorno i zarad onoga zbog čega smo ih stvorili, a ne da ih zloupotrebljavamo svesno ili nesvesno.

Ceo intervju možete pogledati na videu ispod ili na OVOM LINKU.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI