KO BI REKO ČUDA DA SE DESE Pola država Evropske unije zavidi Srbiji, evo zbog čega

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je tokom prekjučerašnjeg obraćanja naciji u Predsedništvu nekoliko brojki koje svakome ko se iole razume u finansije i ekonomiju dovoljno govore o krvnoj slici srpske privrede. Pa hajde da vidimo, za početak, koje su to brojke.

PROSEČNA PLATA

Da krenemo od toga da trenutno imamo više od 2,3 miliona zaposlenih, što Srbija nikada ranije nije imala. Nije, dakle, reč o nekim procentima ili nečemu drugom, već o 2,3 miliona ljudi koji svakog dana idu na posao i za to dobijaju platu. 

Dalje, naše devizne rezerve premašile su 27 milijardi evra, dok su pre samo 12 godina iznosile svega 10 miliona. Zlata imamo 41,3 tone (sve je u Srbiji), dok smo 2012. imali samo 15 tona.

Ako sve ovo nije dovoljno, recimo i da bi BDP na kraju godine trebalo da dostigne 77 milijardi evra, dok je pre 12 godina bio 33 milijarde. Država, inače, na računu ima 5,6 milijardi evra, a stopa javnog dupa je ispod 50%, dok je tzv. mastrihtsko pravilo dug ograničilo na 60% (neke države EU imaju i po 120-130%).

Dobro, reći će neko, sve su to apstraktne brojke koje običnom čoveku ne znače mnogo. Ali evo i jedne konkretne životne brojke koja znači svakom od nas, a upravo je juče objavljena: prosečna bruto zarada u aprilu je u Srbiji iznosila 133.356 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 96.614 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku. Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Rast bruto zarada u periodu januar-april 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 15,1% nominalno, odnosno 9,1% realno, dok je prosečna neto zarada veća 15% nominalno, odnosno 9% realno.

Takvo je stanje sada, a u naredne tri godine, kako je najavio Vučić, projekti vezani za EXPO dramatično će ubrzati rast Srbije i popraviti životni standard svih građana.

A TEK LITIJUM

Druga velika šansa naše zemlje je litijum. Prema onome što je izneo Vučić, samo od litijum-karbonata bismo uvećali budžet oko 1% godišnje.

- Ukoliko bismo imali samo litijum-karbonat, to je tih 58.000 tona, plus katode. Ukoliko bismo imali i proizvodnju baterija u našoj zemlji, to bi bilo još više. A to je nešto bez čega ne bismo uopšte ulazili u ceo projekat. Mi kažemo, nećemo ni da pričamo ni sa kim ukoliko mi ne možemo to sami da radimo u našoj zemlji ili uz pomoć nekog drugog, ali u našoj zemlji. U našoj zemlji mora biti proizvodnja baterija. Tada imamo uticaj na BDP, četiri odsto, odnosno 3,97 odsto. Da li, ljudi, razumete o čemu je reč? To vam je tri milijarde nove vrednosti na godišnjem nivou - precizirao je šef države.

BONUS VIDEO

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI