SRBIJA JE ZA FRANCUSKU SIDRO STABILNOSTI NA BALKANU! Velika geopolitička analiza objašnjava sav značaj Makronovog dolaska u Beograd
Ređaju se važne posete Srbiji. Posle Si Đinpinga, predsednika Kine, i Olafa Šolca, nemačkog kancelara, najkasnije početkom septembra stiže i Emanuel Makron, prvi čovek Francuske. Dometi i značaj posete francuskog predsednika Srbiji su veliki, ocenjuju analitičari, a teme o kojima će se razgovarati su veoma važne i mogu se grupisati u otprilike 12 celina.
Kako za Alo! analizira Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost, poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu otvorila je nove perspektive u saradnji i jačanju sveobuhvatnih odnosa između Srbije i Francuske:
- Predsednik Vučić prisustvovao je otvaranju Olimpijskih igara, kada je u jedinstvenom performansu otvorena i Srpska kuća, koju je srpski predsednik, apsolutno sa pravom, nazvao esencijom srpskog društva. Naravno, ovakve i slične velike sportske manifestacije uvek predstavljaju priliku za sadržajne diplomatske aktivnosti između uticajnih državnika u svetu. U tom smislu bilo bi potrebno da posmatramo i novu diplomatsku inicijativu predsednika Vučića i srpskog državnog vrha kada je reč o sve širim i jačim odnosima između Beograda i Pariza.
U poslednjih nekoliko meseci predsednik Vučić i francuski predsednik Makron, podseća Karanović, održali su nekoliko sastanaka u okviru mnogih međunarodnih inicijativa i foruma.
- Poslednji je održan u okviru foruma Evropske zajednice u Londonu. Ukoliko posmatramo produbljivanje sve težih geopolitičkih turbulencija na Bliskom istoku, nastavak ratnih dejstava između Rusije i Ukrajine, potrese na političkoj sceni Francuske i Evropske unije nakon održanih nacionalnih i evropskih izbora u junu ove godine, politička stabilnost, ekonomski prosperitet, neutralnost i nacionalni suverenitet Srbije, što su sve plodnosni produkti mudre, decenijske politike predsednika Aleksandra Vučića, uistinu predstavljaju "sidro" ili oslonac za francuske političke interese ili potrebe, odavno ugrožene agresivnom "unutaratlanskom politikom" Vašingtona i Berlina, uz sve odlučnije jačanje globalnog Juga i političkog Istoka. Od 2019. i posete predsednika Makrona Beogradu kurs francuske politike prema Beogradu postao je jasniji - ocenjuje Karanović.
Da zaustavimo na trenutak našeg sagovornika u ovoj analizi, pa da se vratimo temama koje će dominirati sastankom Vučića i Makrona u Beogradu početkom septembra. Kao što rekosmo, analitičari sa kojima je Alo! razgovarao svrstali su ih u 12 tačaka.
12 tema o kojima će razgovarati Vučić i Makron
- Namenska industrija i vojna saradnja
- Saradnja u oblasti energetike, uključujući i litijum
- Veštačka inteligencija i IT sektor
- Startapovi i inovacije
- Rešenja budućnosti u poljoprivredi
- Gejming industrija
- Leteći automobili i taksiji za tri godine
- Upravljanje Francuza našim postojenjima za otpadne vode
- Obrazovanje i više francuskog jezika u školama
- Auto-industrija i proizvodnja baterija
- Zdravstvo, pre svega onkologija
Uz sve ovo, naravno, ne možemo očekivati dramatičan zaokret politike Francuske u odnosu na problem Kosova i Metohije ili situaciju u BiH. S tim se slaže i Karanović.
- Da, nažalost, ne možemo da očekujemo da će doći do strateškog zaokreta u odnosu Pariza prema političkim izazovima na zapadnom Balkanu kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini ili BiH. Uostalom, za data pitanja Francuska nema dovoljno kapaciteta kako bi uticala na izmenu vektora odnosa Zapada prema srpskim nacionalnim interesima, ali je u proteklih nekoliko godina evidentan novi izrazito francuski pogled na Balkan i Srbiju. Francuskoj je jasno da su vojni i politički interesi SAD savršeno pozicionirani u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i tako dalje, nemački u Bugarskoj, Hrvatskoj, dok je Pariz ostao po strani u decenijama kada je više vodio računa o interesima Brisela, Berlina ili Vašingtona, bez prepoznavanja francuskog glasa u tom konglomeratu isprepletanih uticaja velikih sila - objašnjava svoj stav naš sagovornik i nastavlja:
- Srbija je slobodna, suverena, napredna i danas politički i ekonomski jaka država, naravno u zadatim populacionim i geografskim koordinatama. Sama Francuska dobro zna da je snaga srpskog naroda utemeljena u njegovoj suverenosti i slobodi, na šta je naš narod podsetio predsednik Vučić kada je državu vratio njenoj naciji. To je osnovna poluga na kojoj bi trebalo da budu zanosnovani ravnopravni odnosi Srbije i Francuske. U konkretnom smislu preko dve milijarde evra, ostvarene u trgovinskoj razmeni između Francuske i Srbije, uz prisustvo 130 kompanija iz ove zemlje, kao velikih investitora u našoj državi (otvoreno 13.000 radnih mesta) predstavljaju savršen predložak za jačanje veza između Beograda i Pariza nakon najavljene posete predsednika Makrona. Takođe, nemojmo zaboraviti da je snažno upinjanje terorista iz Prištine, uz pomoć Londona i Berlina, da postanu nekakvi članovi Saveta Evrope, makar i privremeno zaustavljeno inicijativom, između ostalih, i zvaničnog Pariza.
Makron je, inače, kako je Alo! već pisao, u Beograd trebalo da dođe i ranije, možda i zajedno sa Šolcom, međutim, u Francuskoj su održani turbulentni parlamentarni izbori, zbog kojih je bilo neophodno da prvi čovek države bude u zemlji.
Govoreći na otvaranju Srpske kuće u Parizu, Frank Rister, ministar spoljne trgovine Francuske, što je jedna od najvažnijih pozicija u Vladi te zemlje, istakao je da je veoma srećan što se sreo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Predsednik Vučić, najavljujući Makronovu posetu, ocenio je da je posle dolaska nemačkog kancelara Šolca i predsednika Kine Si Đinpinga malo država koje su imale takve posete svetskih lidera u kratkom roku kao što ih ima Srbija.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)